Свечана сала Коларчевог универзитета jе била мала да прими све заинтересоване за свечану академиjу поводом изласка из штампе првог целовитог, нецензурисаног издања чувене књиге академика Виктора Новака, Magnum crimen. Редакциjа Србин.инфо jе тим поводом искористила прилику да од познатих jавних личности, коjи су били гости ове свечене академиjе, добиjе мишљење на питање: Да ли jе могуће бити Србин у 21. век без сећања на злочине коjе су над српским народом учињени у 20. веку? Ево, коjе смо одоговоре добили, на то питање: Драгослав Бокан – српски режисер, књижевник, колумниста и публициста Наjважниjе од свега коме поставити то питање. Смањуjе се броj оних коjима се може поставити то питање, а да они

Поштовани господине проф. др Ђурић Мишина, Поводом Вашег ауторског текста, обjављеног у “Вечерњим новинама“ 19.08.2015. у коjем сте видно револтирани због моjе инициjативе за формирањем Музеjа геноцида над српским народом, покушали да увjерите jавност да jе дуг пут до мемориjала, а моjу покретачку инициjативу омаловажите и прикажете  као личну промоциjу богатог Србина из диjаспоре, обраћам Вам се овим отвореним писмом, под мотом: „Прво испеци па онда реци“, – следећим аргументима: Вашим почетним пасусом у тексту наводите да jе мало познато да у Београду већ двиjе децениjе постоjи Музеj жртава геноцида, a коjи се бави прикупљањем, обрадом и презентациjом музеjског, архивског и других врста материjала коjи чине jедну музеjску установу, и

Дана 9. октобра 2015. године у великоj сали зграде СПКД “ПРОСВЈЕТА“ у Теслићу одржано jе предавање на тему „Страдање Срба у Другом свjетском рату – култура сjећања”. Предавање jе, по благослову Преосвећеног Владике зворничко-тузланског Господина Г. Хризостома, одржала госпођа Мира Јовановић, докторант Универзитета у Цириху и дугогодишњи сарадник међународних организациjа коjе се баве питањем холокауста. Након уопштеног излагања о култури сjећања као предуслову култури памћења коjе jе госпођа Јовановић препоручила, пажња присутних jе усмjерена на страдање Срба теслићког краjа. Малоброjни преживjели свjедоци усташког злочина у кући Николе Долића у Влаjићима, будући присутни у публици, живо су посвjедочили страшне и мучне тренутке коjе су доживjели о Јовандану 1943. године. Овим предавањем

  Интервjу новинара Вељка Миладиновића са епископом славонским Јованом Ћулибрком, обjављен под насловом „Сто година нашег страдања„ у Nedeljniku 27. августа 2015, изазвао jе броjне коментаре и реакциjе на разним Интернет саjтовима и у недељнику Печат као ретко коjи текст коjи се односио на новиjу прошлост. Пажљивим ишчитавањем реаговања лако jе устврдити да ниjедан од коментатора ниjе историчар по струци и да су наjдуже коментаре написали двоjица стоматолога (Душан Басташић из Бањалуке и Владимир Умељић из Немачке) и jедан психолог (Александар Аксентиjевић из Велике Британиjе)! И Србољуб Живановић (из Велике Британиjе), коjи такође припада медицинским наукама, имао jе „запажене“ видео коментаре док се, кад jе реч о писаноj форми, jедном