У свом просветном раду у међуратном периоду Савез Сокола Краљевине Југославије користио је нове медије, радио и филм. На иницијативу београдске радио станице и заузимањем старешине Соколског друштва Суботица Косте Петровића, соколи у Суботици приредили су прво радио-вече у Југославији 1930, које је преношено преко радио станица у Београду, Загребу и Љубљани. Ненад Ројић је са својом супругом изводио песме старе Војводине. Пре почетка уметничког дела програма говорио је старешина суботичког соколског друштва и истакао : “… Често се чује мишљење, да је Соколство у нашој националној држави у многоме изгубило од значења, које је имало пре светског рата. Необавештени мисле и данас, да је Соколство само гимнастичка или омладинска

Прошло је равно сто година од прве појаве окупационе латинице у Србији (1916) из времена окупације Србије у Првом светском рату. Тим поводом српски лингвисти у институцијама ни државе ни лингвистике тим се питањем не баве. Јер, када би се тиме бавили потврдили би себе као настављаче затирања српског писма и у овим још сачуваним изузецима од десетак данашњих процената у писању језика Срба у Србији. Трагична судбина српске ћирилице сеже у 11. век када је католичанство на синоду у Солину бацило, практично, анатему на ћириличко писмо прогласивши га за „ђавољи изум“. Било је то 1060. године, дакле, само шест година после познатог хришћанског раскола 1054. године на католичанство и

Мандатар хрватске владе Тихомир Тим Орешковић објавио је састав нове хрватске владе у којој су два потпредседника, Томислав Карамарко и Божо Петров и двадесет министара, већина непозната хрватској јавности. Са именима се лицитирало из часа у час, а међу озбиљним кандидатима било је више од 160 људи. Највише занимања побудио је избор министра бранитеља и културе. Министар бранитеља постаје пуковник Мијо Црноја, који је најавио објаву „регистра издајника“ и регистра агресора на Хрватску, увођење „домољубног додатка“ и лустрацију на свим нивоима. Индикативан је и избор новог министра културе, др Златка Хасанбеговића, потпредседник Блајбуршког вода, чији су политички ставови око Блајбурга и Јасеновца изазивали огорчене реакције, поготово што се противио покровитељству