Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 568

Храм Успења пресвете Богородице и сведочанство познатог српског научника Милутина Миланковића из осијечке црквене школе

Млади се боје да јавно кажу да су Срби

7. март 2016.

Са малобројним српским живљем о својој будућности и суживоту са Хрватима. На литургији недељом само педесетак старих, деце нема ДОК путујемо према Осијеку, присећамо се свега што смо, о граду на Драви, пре готово три деценије учили у школи – највећи град Славоније, велики индустријски центар у ком се производе шибице, опека, пиво, тестенине, сапуни и средства за хигијену, текстил, да има ливницу, аеродром, универзитет, зоолошки врт, трамваје у градском превозу… Учило се и да у њему сви народи сложно живе. Али, из Осијека су, 1991. године, почеле да стижу најпре вести о исписивању антисрпских парола, потом о минирању локала, аутомобила и српских кућа, као и о бруталним убиствима Срба.

Интервју са Томиславом Ковачем Фото: РТРС

Ковач: Свјетски обавјештајци знали да Срби нису починили масакр у Мискиновој и на Маркалама (ВИДЕО)

6. март 2016.

Свјетски обавјештајци све вријеме знали су да Срби нису починили масакр у реду за хљеб у Мискиновој и на Маркалама, изјавио је некадашњи министар унутрашњих послова Српске Републике Босне и Херцеговине Томо Ковач. – Граната на цивиле у Мискиновој није могла бити испаљена са српских положаја, а масакр на Маркалама припремали су и спровели инжињери намјенске индустрије окупљени око Заима Бацковића, због виших политичких и идеолошких циљева, и то су страни обавјештјаци знали. Терористички напади широм свијета данас оправдавају циљеве сличних идеологија, каже Ковач, у интервју за нашу телевизију. Ковач каже да је анализом снимка масакра у реду за хљеб 27. маја 1992. у улици Васе Мискина у Сарајеву једноставно

Јуришић одговоран за страдање војника ЈНА у Тузланској колони, категорични преживјели (ВИДЕО)

6. март 2016.

Масакр у Тузланској колони 1992. године починили су припадници Патриотске лиге и МУП БиХ, и без обзира на ослобађајућу пресуду – Илија Јуришић један је од одговорних за страдање више од 100 припадника ЈНА, категоричан је и данас Славко Новаковић, један од преживјелих из Тузланске колоне. Иза Јуришића, кога је Апелациони суд у Београду правоснажно ослободио оптужби, стоје институције и невладин сектор у Тузли. То је потпуно јасно након данашње конференције за медије, коју је одржао са тузланским градоначелником Јасмином Имамовићем и предсједником Фондације “Истина, правда, помирење” Синаном Алићем. Један од тешко преживјелих свједока масакра на Брчанској малти, Славко Новаковић тврди да ослобађајућа пресуда за Јуришића није лице, већ наличје

Власеница - Спомен-соба погинулим борцима ВРС Фото: СРНА

Власеница: Парастос борцима Дервентске моторизоване бригаде ВРС

6. март 2016.

Посјетом Спомен соби погинулим борцима Војске Републике Српске, парастосом у цркви Светих апостола Петра и Павла, те полагањем цијећа и прислуживањем свијећа на Војничком гробљу, у Власеници су обиљежене 23 године од погибије 15 бораца Дервентске 327. моторизоване бригаде Војске Републике Српске. Сјенима дервентских бораца, који су 9. марта 1993. године погинули у рејону села Церска, у општини Власеница, поклонили су се чланови породица погинулих, те представници борачких организација и локалних власти општина Власеница и Дервента. Предсједник Борачке организације општине Дервенте Боро Добриловић рекао је да дервентске делегација већ 23 године долази у Власеницу, чувајући успомену на погинуле ратнике, који су страдали далеко од родног краја. – Имамо веома добру

Шековићи - Помен погинулим борцима ВРС Фото: СРНА

Шековићи: Годишњица формирања Другог одреда Специјалне полиције

6. март 2016.

Полагањем цвијећа у спомен-соби и на спомен-обиљежје погинулим борцима Војске Републике Српске, те поменом у Цркви Покрова Пресвете Богородице, ветерани Другог одреда Специјалне полиције МУП-а Српске обиљежили су данас у Шековићима 23 године од формирања ове ратне јединице. Обиљежавању је присуствовао и предсједник Борачке организације Републике Српске, Миломир Савчић. Јединица је формирана 10. марта 1993. године у Шековићима, а у ратним дејствима живот је изгубио 21 припадник овог одреда, док их је велики број теже или лакше рањен. Ратни командант јединице Милош Ступар рекао је да су се шековићки специјалци борили и на сарајевском и крајишком ратишту, Подрињу, Озрену, те на другим мјестима гдје се бранила Република Српска. Додао је

Сећање на дане кад је Русија спасила Србију: Милостиви руски царе, помози!

6. март 2016.

„Моја војска стоји данас пред најжалоснијим свршетком. С надом и уверењем да ће се на јадранском приморју снабдети и реорганизовати на миру уз обећану помоћ савезника, ја сам је превео преко албанских и црногорских планина. Ништа од обећаног што је потребно за издржавање и реорганизацију овде нисмо нашли …“ – тако је регент Александар Карађорђевић започео писмо које је децембра 1915. године упутио руском цару Николају Другом Романову. Српски војници су очекивали да ће у Скадру наићи на магацине са храном и да ће њиховој муци, после пређених скоро 500 километара пешке, напокон доћи крај. Та очекивања нису била нереална, таква обећања добили су од савезника на почетку повлачења. У

Нису могли да га убију албански терористи – српски жандарм Славиша Матејић (ФОТО: Курир.рс – Милица Миловановић)

„Оверили” га Шиптари са седам метака: „Мртви“ полицајац Славиша Матејић дочекао пензију!

6. март 2016.

Жандарм Славиша Матејић је 1998. у заседи ОВК рањен са седам метака, један терориста га је ухватио за косу, подигао му главу и „оверио“ га у врат. Сви су били уверени да је погинуо. Припадник нишког одреда Жандармерије Славиша Матејић (46) из Сврљига, који је 28. фебруара 1998. у селу Ликошанима на Космету, у заседи ОВК, погођен са седам метака, дочекао је одлазак у пензију. У нападу на српске полиције тог дана страдала су четворица припадника МУП. Матејић је успео да преживи пуком срећом, а један терориста га је, већ тешко рањеног, „оверио“ метком. После дуготрајног лечења вратио се у службу и радио још 18 година. Матејић и његови другови

Хиљаде сарајевских Срба запалиле свијеће на Малом Зејтинлику

5. март 2016.

20 година од егзодуса Срба сарајевско-романијске регије и 20 година откако су посмртне остатке својих намилијих пренијели на соколачки Мали Зејтинлик гдје почивају земни остаци више од хиљаду бораца Војске Републике Српске. Минуле су двије деценије, а и даље жива болна сјећања на егзодус и живих и мртвих сарајевских Срба. Каменко Пајдаковић погинуо је 8. маја 1992. бранећи кућни праг у сарајевском насељу Жуч, гдје је и сахрањен. Након рата, родитељи дуго нису могли ни да оду на његов гроб. 1997.године мајка Танкоса сама је његове посмртне остатке пренијела на Мали Зејтинлик. – Била сам једина. Морала сам да покажем на ком је мјесту сахрањен. Ја знам како ми је

ВИДЕО: Миле Кекин објавио спот за песму „Ја нисам ваш“

5. март 2016.

Фронтмен загребачког бенда „Хладно пиво“ Миле Кекин објавио је спот за песму „Ја нисам ваш“, са снажном политичком поруком која је изазвала различите реакције у Хрватској. „Ја нисам ваш, нисам ваш од главе до пете, ја нисам ваш, моји су добили ’45“, почетни су стихови песме којом је Кекин послао јасну поруку о томе шта мисли о тренутној политичкој ситуацији у Хрватској. Стихови песме „Ја нисам ваш“: „Ја нисам ваш, нисам ваш од главе до пете, Ја нисам ваш, моји су добили ’45., Нисам ваш од главе до пете, нисам ваш цијелим тијелом, Вријеме да се људи сјете да је црно црно, а бијело бијело… Ја нисам ваш, нисам ваш

Савчић: Бројни докази за злочин у „Тузланској колони“

5. март 2016.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић изјавио је данас Срни да за ратне злочине у „Тузланској колони“, када је погинуо најмање 51 војник ЈНА, још нико није одговарао, иако постоје бројни докази. „Ратни злочин у Тузли је почињен, неко је за то одговоран и ту нема никакве дилеме. Проблем је што до сада нико није одговарао за злочин у `Тузланској колони`“, рекао је Савчић. Он је подсјетио да је много Срба осуђено или им се суди без икаквих доказа. „Један од таквих примјера је и оптужница против бившег генерала Војске Републике Српске Новака Ђукића, иако је међународна група балистичара утврдила да је случај `Тузланска капија`, онако како га је

Парастос на братуначком гробљу Фото: ТАНЈУГ

Братунац: Парастос погинулим борцима са сарајевског ратишта

5. март 2016.

У оквиру обиљежавања 20 година од егзодуса Срба из Сарајева, данас ће на братуначком гробљу бити служен парастос, прислужене свијеће за покој душа и окађено 185 гробова погинулих бораца са сарајевског ратишта чији су посмртни остаци пренесени у Братунац приликом егзодуса. У оквиру програма обиљежавања двије деценије од егзодуса сарајевских Срба, у братуначкој кино сали биће приређена монодрама под насловом „Надежда Петровић“ коју ће извести глумица Биљана Ђуровић. Удружење расељених „Срби сарајевске регије“ из Братунца синоћ је обиљежило 20 година од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума одржавањем академије под насловом „Егзодус суза-егзодус слободе“. Предсједник овог удружења Видомир Бандука рекао је да је прошло 20 година, али

Јубилеј Кадињаче организују – рачуновође

5. март 2016.

Уместо Народном музеју из Уђица, организација обележавања 75. годишњеице битке на Кадињачи ове године поверена је приватној агенцији „Гелсик”, која је између осталог регистрована и за банкарство и рачуноводствене услуге ОРГАНИЗАЦИЈА обележавања 75. годишњице битке на Кадињачи први пут је ове године поверена приватној агецији „Гелсик“, а не Народном музеју из Ужица. Министарство за рад је овај посао на конкурсу доделило фирми регистрованој између осталог и за банкарство и рачуноводствене услуге. Како каже Никола Гогић, директор Народног музеја, нико им није појаснио критеријуме по којима је одлука донета, с обзиром на то да су они дали најнижу понуду. У Министарству рада одговарају да они годишње организују 24 државне церемоније и

Катедра за мржњу

5. март 2016.

Њима је свака одбрана Срба мржња, српски национализам, фашизам, прилика за обрачун са онима који српске теме, тешке, веома сложене, болне, сагледавају кроз визуру супротну њиховој ГДЕ је граница између права на мишљење и права другог да га то мишљење не угрози. Имамо ли сви иста права? Пре седам дана, на овом месту објавио сам текст на који су неки реаговали с пеном на устима. Ти неки су без значаја, лака роба, али су потегли тешке речи и зато ови редови. Ти неки, који своју политичку идеју (они се све време баве само политиком) темеље на грађанском принципу, на појединцу, у случају текста у „Новостима“, у спомињању Филипа Давида, нису

Зграда у Метку изграђена кроз стамбено збрињавање

Нoвa згрaдa бeз стaнaрa

5. март 2016.

У згрaди кoja je нaпрaвљeнa крoз прoгрaм стaмбeнoг збрињaвaњa у Meтку, живи сaмo jeднa бaкa Нeмa људи, пустoш, ништa сe нe дeшaвa, риjeчи су кoje смo oвих дaнa чули у сeлимa у oкoлици Гoспићa. Читлук, Пoчитeљ, Meдaк, Oрницe, Moгoрић и Врeбaц су сeлa кoja нoсe вeлики диo хистoриje личкe рeгиje, a дaнaс су пoлупрaзнa. У сaмoм цeнтру Meткa нaилaзимo нa стaмбeну згрaду кoja je нaпрaвљeнa крoз прoгрaм стaмбeнoг збрињaвaњa, aли у њoj живи сaмo jeднa бaкa, a oстaли стaнaри су нeгдje дaлeкo, кaкo нaм гoвoрe риjeтки мjeштaни кoje смo зaтeкли. Испрeд згрaдe сe нaлaзи jeдaн кoнтejнeр кojи je пoстaвљeн зa oткуп гљивa. Испрeд згрaдe je и тaблa зa сeлo Пoчитeљ

Братунац: Обиљежено 20 година од егзодуса Срба

4. март 2016.

Удружење расељених „Срби сарајевске регије“ из Братунца вечерас је обиљежило 20 година од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума одржавањем академије под насловом „Егзодус суза-егзодус слободе“. Предсједник овог удружења Видомир Бандука рекао је да је прошло 20 година, али сјећања на те тешке, тужне и ружне дане не блиједе и судионици имају осјећај као да се то јуче догађало. – Нисмо жељели да будемо грађани другог реда, оставили смо вјековна огњишта и све што су генерације наших предака стварале и кренули за слободом која нема цијену – истакао је Бандука. Он је истакао да многи сарајевски Срби још тешко живе, да немају ријешено стамбено питање и запослење,