Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Krcun, Draža i drugovi sa Briona

Datum objave: petak, 5 januara, 2018
Veličina slova: A- A+

U užičkom arhivu pri kraju priprema knjige o Penezićevoj prepisci sa suprugom Zinom u periodu od 1944. do 1963. godine

Branko Ćopić sa Krcunom (fotografije arhiv Užice)
Branko Ćopić sa Krcunom
(fotografije arhiv Užice)

Užice – „Drugovima sa Briona ne sviđa se moj napis o Draži. Šta da radim ja, narodu se sviđa…” Ovako je nekad, dok je bio u vrhu države i Brozove vlasti, pisao Slobodan Penezić Krcun u jednom od pisama svojoj supruzi Zini Belić Penezić.

Zanimljiva je, a nepoznata, ta Krcunova porodična prepiska. U njoj, uz ostalo, supruzi piše i o svom viđenju ratne situacije i odnosa snaga u Srbiji pred konačan obračun 1944. godine, detaljima iz vremena Rezolucije IB, dobu neprikosnovene vlasti, pojavi dekadencije, lomova i narušavanja drugarstava i bliskosti stečenih u ratu i revoluciji, izgledu Zvezdinog stadiona „Marakana”, osmišljenog po razglednici sličnog u švajcarskoj Lozani…

Upravo o toj prepisci priprema se knjiga u užičkom Istorijskom arhivu, kome je proletos porodica Penezić predala arhivsku građu o Krcunu u 20 kutija. Poslove na knjizi već privode kraju direktor ovog arhiva Željko Marković i istoričar iz Novog Sada Aleksandar Rajevac, s namerom da bude objavljena u prvom tromesečju 2018. godine.

Autori otkrivaju za „Politiku” da je reč o sedamdesetak pisama koja su Krcun i njegova supruga Zina upućivali jedno drugom od proleća 1944. do leta 1963. godine:

– Prepiska je tematski široka, od privatne do poslovne sfere, a počinje neposredno nakon prijepoljske tragedije partizanskih jedinica iz Srbije i prati uspon Slobodana Penezića od pobednika u građanskom ratu i revoluciji, preko šefa Ozne, ministra unutrašnjih poslova, pa sve do položaja predsednika srpske vlade. Pošto je period u kome su pisma pisana prilično dug, odlučili smo da ga podelimo na šest celina. Imamo, na primer, poglavlje vezano za ratni period, ali i jedno koje govori o velikoj Krcunovoj ljubavi prema FK Crvena zvezda i želji da se izgradi moderan stadion, čak i po cenu prodaje maestralnog Dragoslava Šekularca. U posebnu celinu izdvojili smo državne posete, Penezićeve utiske sa putovanja na kojima je bio u društvu sa Titom i drugim visokopozicioniranim jugoslovenskim funkcionerima. Čitaocima, kao i istoričarima i istraživačima, mogu biti zanimljive Penezićeve konstatacije „ušli smo u kolo i moramo igrati do kraja”, odmah po završetku rata, ona o drugovima sa Briona, i slične. Veliku pomoć u radu na knjizi pružio nam je Penezićev sin Srđa – navode autori Marković i Rajevac.

Penezić je supruzi Zini pisao i o izgledu Zvezdinog stadiona Ma„rakana”, osmišljenog po razglednici sličnog u švajcarskoj Lozani
Penezić je supruzi Zini pisao i o izgledu Zvezdinog stadiona Ma„rakana”, osmišljenog
po razglednici sličnog u švajcarskoj Lozani

Dodaju da je prilično nečitak rukopis tih pisama predstavljao prepreku, ali je značaj građe bio dovoljan motiv da čitanju priđu s velikim entuzijazmom:

– Ova pisma upoznaju nas, pre svega, sa onom stranom ličnosti Slobodana Penezića o kojoj se slabo govorilo i pisalo, pre svega zbog surovosti i tragike događaja u kojima je bio jedan od aktera. U prepisci možemo videti nežnog oca i muža, emotivnog čoveka posvećenog porodici i prijateljima, ali i iskrenog zagovornika ideje socijalne pravde i jednakosti, funkcionera koji lični budžet odvaja od državnog. Nakon čitanja ovih pisama mnogima će postati jasno koliko je slika o Slobodanu Peneziću iz pera Borislava Mihailovića Mihiza bila realna. Koliko je dobro Mihiz u jednoj pijanoj noći shvatio zašto se na licima pripadnika i oficira moćnih bezbedonosnih službi javljao iskreni drugarski osmeh „kad reknu Krcun”, ali i sentimentalnost i „slutnju tragike” koju je primetio.

Po rečima direktora užičkog arhiva Željka Markovića, ovom knjigom arhiv pre svega ispunjava osnovni zadatak: da objavljuje raspoloživu arhivsku građu i učini je svima dostupnom. Ta građa o Krcunovom životu ima širi istorijski i društveni kontekst. Knjiga će, kaže Marković, biti bogato ilustrovana fotografijama i dokumentima, a na drukčiji način osvetliće i Penezića i vreme u kome je nastala.

Ostala dokumentacija i predmeti iz Krcunovog ličnog fonda u ovom arhivu biće predstavljeni javnosti na jesen, izložbom za Dan grada Užica. Na naše pitanje da li će tada biti predočeno više podataka o onome što javnost veoma zanima, Krcunovom obračunu s Dražom i četnicima, direktor arhiva otkriva da je nešto više o tome sačuvano u Krcunovim govorima, koji će na izložbi takođe biti predstavljeni, ali da u pomenutoj porodičnoj prepisci toga gotovo i nema.

Autor: Branko Pejović

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Poruka Peneziću: Volela sam te! | Jadovno 1941.

Ispovest bivšeg obaveštajca: Bilo bi previše da je i …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top