У великој сали Културног центра у Инђији у петак 11. марта 2016. године одржано је 11. Завичајно прело које је организовала Изворна група Кордун – КУД „Соко“ из Инђије. Поред домаћина на Завичајном прелу учествовали су КУД „Крајишник“ из Руме, Удружење „Подргмеч“ из Житишта, КУД „Сана“ из Старе Пазове, КУД „Марко Орешковић“ из Бачког Грачаца (општина Оџаци) и КУД „Вук Караџић“ из Бачке Тополе. На крају програма наступили су Сава Путник и њен брат Раде Путник. На Завичајном прелу били су, између осталих, присутни, замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, предсједник Коалиције удружења избјеглица Миле Шапић, предсједник Завичајног клуба Кордунаша Петар Шаула и предсједник удружења Крајишки

Мит да су затвореници на Голом отоку само туцали камен је само један који влада о овом најпознатијем логору у време СФРЈ. Деценијама се Југославијом ширила прича да се у логору на Голом отоку туцао камен. Данас се, међутим, показује да то увелико није било тако. Комунистички режим је логор у доба хладноратовске блокаде са Истока и Запада претворио у исплативи економски пројекат који је Југославији доносио значајне девизе. А ни генерал Удбе Јово Капичић никад није био шеф Голог отока, како се тврдило, него га је само трипут посетио као Ранковићев помоћник. Историчар Мартин Превишић са Филозофског факултета у Загребу на јесен ће објавити књигу о вишегодишњим истраживањима у

Шта откривају документи из наших и руских архивских фондова – Кардељ рекао Стаљину 1947. године: Ми мислимо да Тирани уступимо ту територију. Стаљин: Како је тако примитиван народ успео да овлада Косовом ТОНОВИ извештаја о посети председника Томислава Николића Москви и сурету са лидером Русије Владимиром Путином, показали су да су односи између две земље у сталној узлазној линији. Можда је ово прилика да за тренутак заронимо у свет историје и да се присетимо разноликих и контрадикторних веза на релацији Москва – Београд. Шира јавност о овоме подоста зна. И како је Русија у једном тренутку, око Берлинског конгреса отворено стала на страну Бугарске науштрб интереса Србије. Такође, нема човека

Припадници и симпатизери Равногорског покрета Вишеград у недељу су одали почаст команданту краљевске војске у отаџбини Драгољубу Дражи Михаиловићу у Дражевини код Вишеграда, поводом 70 година од његовог хапшења. Председник Председништва Борачке организације Вишеград Дражан Перендија у обраћању присутнима рекао је да је овај датум био табу тема за обележавање. – Када се са најсрећнијим српским идејама 1941. године кренуло у борбу против окупатора десило се нешто друго, а неки наши савезници су од 1942. до 1944. године свесно радили на издаји краља Петра и ђенерала Драже – навео је Перендија. Он је додао да је било пуно прогона, не само припадника Равногорског покрета, него и њихових симпатизера. Перендија је истакао да