arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Сребреница

Ратко П. Шкрбић: Шта би требало да знамо о Сребреници

Данас су Сребреница и „геноцид“ најважнији и најчешће спомињани појмови у Републици Српској (у даљем тексту РС) , Србији и шире. Они су за српски народ, РС и Србију мора. Омча око врата, која се све више стеже и прети угушењем. Највећа потенцијална опасност по безбедност српског народа и региона, како пре неколико дана рече премијер Вучић. Када њима додамо и нацрт Резолуције о Сребреници, онда некако све изгледа суморније. Резолуција сама по себи можда и није тако застрашујућа колико су застрашујуће последице које она може произвести. Уколико Резолуција буде усвојена биће стављена тачка на геноцид у Сребреници, српски народ оглашен геноцидним, а РС проглашена као геноцидна творевина. Следи захтев

Блајбург

Драгослав Пакић: Грм у коме лежи зец није наш грм

У Блајбургу је, уз присуство званичника хрватске владе, државе чланице, одата почаст невино страдалим невиним усташама. Церемонију је увеличао и наоружани одред хрватске војске. Пошто то није било у складу са прописима државе Аустрије, локална полиција је разоружала почасну хрватску чету, војну силу државе скоро првог суседа. Том приликом је утврђено да се из пушака оружаних снага Хрватске не може ни пуцати, па према томе, ни убијати. Тако се посредно дошло до решења енигме због чега су невине усташе у „радном логору“ Јасеновац, радну снагу лишавале живота маљевима и специјалним ножевима „србосецима“. Борци за ревизију историје су на ово откриће остали неми. Као да су немци. Насупрот њима, у Бањалуци,

Лицемерни Брисел и грешни Загреб

Европа немо посматра обнову усташтва у Хрватској. Зажмурила је и над скандалом у Блајбургу, када је аустријска полиција разоружала почасни вод хрватске војске који је кренуо да испали плотуне за усташе стрељане на крају Другог светског рата. Бивши изасланик хрватског Сабора у парламентарној скупштини НАТО, Борис Блажековић оценио је потез Загреба као дилентантизам, истичући да актуелна власт не зна како се држава води. Политичари у мишјим рупама На повампирењу фашизма се јасно види све већи раскорак европске политичке елите и западних медија. Док изостају осуде Брисела, угледни италијански, немачки и британски медији су све оштрији у критици растућег фашизма – објашњава Никола Танасић. Ћутање Брисела на повампирење усташтва могло би,

Фото: Screenshot

АП о Блајбургу: Атракција за фашисте, не може без усташа

Загреб — Комеморација у Блајбургу представља окупљање хиљада екстремних десничара, од којих су многи носили обележја и заставе усташког режима, пише АП. Како наводи АП, окупљање на Блајбургу догађа се сваке године. Додају ипак како овогодишња комеморација „долази на крилима узлета екстремне деснице у Хрватској након парламентарних избора“. „Комеморацији на Блајбургу присуствовао је низ високих званичника хрватских власти и Католичке цркве. Од преузимања власти у јануару, хрватске власти нашле су се на удару критика због гурања главе у песак пред порастом десног екстремизма и релативизације усташких злочина“, истиче је АП. Осим њих, екстремно десничарски елемент на Блајбургу споменули су и аустријски медији. Тако „Стандард“ комеморацију описује као „атракцију за оне

Основни суд у Брчком Фото: РТРС

Менсур Пељто ослобођен оптужби за злочин над Србима

Основни суд Брчко дистрикта ослободио је Менсура Пељту оптужбе за ратне злочине над српским цивилима и заробљеницима 1992. године на подручју предратне општине Брчко. Из Правосудне комисије Брчко дистрикта саопштено је да је суд донио и рјешење којим су укинуте раније мјере забране оптуженом. Против наведене пресуде, како се наводи, странке имају право жалбе Апелационом суду Брчко дистрикта. Менсур Пељто оптужен је да је средином 1992. године на подручју предратне општине Брчко починио ратни злочин над српским цивилима и заробљеницима, а ухапшен је 30. јуна 2014. године у Сарајеву, након чега је убрзо пуштен да се брани са слободе. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: БИВШИ ЛОГОРАШ ПОЗДРАВЉА

Руски авион Фото: Sputnik/ Игорь Руссак

Русија ће обавити посматрачке летове изнад Хрватске и Словеније

Руски војни стручњаци ће обављати посматрачке летове од 16. до 21. маја изнад Хрватске и Словеније у оквиру Уговора о отвореном небу, рекао је шеф Канцеларије за праћење и примјену споразума министарства одбране Руске Федерације. Према његовим ријечима, у оквиру посматрачких летова, хрватски и словеначки експерти ће у авионима пратити усаглашеност са договореним параметрима за лет и употребу посматрачке опреме. “Посматрачки летови ће се обављати од 16. до 21. маја из ваздушних области на отвореном небу у Загребу и Љубљани, на максималној удаљености од 1.300 километара, односно 500 километара“, рекао је Сергеј Ришков. Уговор о отвореном небу је потписан у марту 1992. године и постао је један од главних мјера

Апелациони суд у Приштини ослободио Љимаја

Апелациони суд у Приштини ослободио је Фатмира Љимаја и још деветорицу бивших припадника ОВК оптужби за ратне злочине над српским и албанским цивилима 1999. године у логору у селу Клечка, пише приштинска штампа. Љимајев адвокат је изјавио да је суд одбацио захтјев специјалног тужиоца да се не прихвати првостепена пресуда по којој су Љимај и остали ослобођени оптужби за ратне злочине због недостатка доказа. Оптужницу против Љимаја и девет припадника ОВК подигао је тужилац Еулекса из Специјалног тужилаштва самопроглашеног Косова. Осим Љимаја, за ратне злочине убиства киднапованих цивила и припадника војске тадашње Југославије оптужени су још Арбен Краснићи, Насер Краснићи, Недзмија Краснићи, Бехљуљ Љимај, Рефки Мазреку, Насер Шаља, Сабит Шаља,

Зоран Шапоњић

Поука пуковника Ратка Шкрбића

На Бежанијском гробљу у Београду сахрањен је пуковник Ратко Шкрбић, ратни командант 15. бригаде ВРС, касније шеф Катедре за војну стратегију и ратоводство у Школи националне одбране у Београду. На изричити лични захтев пуковник је сахрањен без војних почасти. Отишао је, написао је у тексту који је у „Вечерњим новостима“ објавио новинар Драган Вујичић, „ожучен на своју војску која га је „спречила да априла 2014. године у Београду представи српској јавности експертски налаз из Хага“ о „монтирању геноцида српском народу у Сребреници“ који је претходно јавно изнео на суђењу генералу Здравку Толимиру пред Хашким трибуналом. – Пуковник није могао да заборави својој армији што је дозволила да је тог 9.

Јасеновац (foto: RTV, Ladislav Lazić)

Раковић: Хрватска је „посљедња мочвара нацизма“ у Европи

Историчар Александар Раковић оцијенио је да Хрватска није само „Посљедња мочвара фашизма“ у Европи, како су је назвали аутори истоименог француско-њемачког филма, већ нешто много горе „посљедна мочвара нацизма“ и указао да је оно што се у Хрватској дешава Србима деценијама несвакидашњи ужас који треба да оголи и презентовати свијету. Раковић је рекао Срни да усташка и нацистичка идеја у Хрватској има непрекинут континуитет од Другог свјетског рата и да је та идеја само накратко била „пресељена у дијаспору“, када су усташе изгубиле Други свјетски рат. Према његовим ријечима, то што је актуелни предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић у недавном „вербалном рату“ са сплитским свештеником Прцелом, који јавно глорификује НДХ,

Храм Успења Пресвете Богородице

Врело крај Коренице: Споменик жртвама усташког терора 1941-1945.

КОРЕНИЦА – Након прошлогодишње успјешне прославе и обнове споменика угледном свештенику из 18 вијека проти Шобат Стојану у Дебелом брду на Крбавском пољу, у Лици све више је иницијатива за обнову споменика значајних за српски народ. Тако је ових дана у селу Врело надомак Коренице покренута иницијатива за премјештање спомен плоче жртвама усташког злочина геноцида 1941-1945. која је скинута са сеоске школе у центру села јер је локални приватник од општине откупио школу и започео градњу мотела. Због тог догађаја, мјештани села су одлучили да се спомен плоча постави испред храма Успења Пресвете Богородице из 1797. у центру села. Међутим дошло је до потешкоћа око изгледа спомен плоче која на себи има

Ратко Шкрбић

Сахрањен ратни командант Ратко Шкрбић

На Бежанијском гробљу у Београду минулог викенда сахрањен је пуковник Ратко Шкрбић, војник и научник, ратни командант 15. бригаде ВРС НА Бежанијском гробљу у Београду минулог викенда сахрањен је пуковник Ратко Шкрбић, војник и научник, ратни командант 15. бригаде ВРС. На његов изричит захтев, сахрана је обављена без војних почасти. Отишао је „ожучен“ на своју војску која га је спречила да априла 2014. представи српској јавности експертски налаз из Хага „о монтирању геноцида српском народу у Сребреници“, који је претходно јавно изнео на суђењу генералу Здравку Толимиру у престоници Холандије. Пуковник није могао да заборави својој армији што је дозволила да је тог 9. априла, како је говорио, уплаши писмо

Јуришић (у средини) са адвокатима, током процеса у Београду

Илија Јуришић ослобођен, сад тражи одштету

Бивши припадник Полиције БиХ, једини човек коме се досад судило због страдања војника у тузланској колони ДО сада једини коме се судило због злочина над војницима, који су се мирно повлачили из Тузле, припадник полиције БиХ Илија Јуришић ослобођен је оптужби. Њега је Одељење за ратне злочине Вушег суда у Београду два пута проглашавало кривим и осуђивало на 12 година затвора, јер је наредио напад на колону. Међутим, Апелациони суд га је пре два месеца правоснажно ослободио оптужби због недостатка доказа. У образложењу је наведено да су докази Тужилаштва за ратне злочине остали на нивоу сумњи. Тужилаштво за ратне злочине теретило је Јуришића да је као дежурни Кризног штаба Станице

Тузла - Помен "Тузланској колони" Фото: РТРС

Обиљежене 24 године од страдања припадника ЈНА у „Тузланској колони“ (ФОТО)

У Тузли и Бијељини обиљежена је 24. годишњица страдања припадника ЈНА у тузланској колони . На данашњи дан 1992. године, припадници Територијалне одбране, Патриотске лиге и Зелених беретки напали су колону ЈНА која се мирно повлачила из Тузланске касарне. Убијено је 59, а рањено 44 војника и цивила. Одавање поште убијенима на Брчанској малти у Тузли, мирном шетњом, полагањем цвијећа и паљењем свијећа, уз кратак вјерски помен, протекао је без инцидената уз јаке мјере полицијског обезбјеђења. Преживјели учесници тузланске колоне, породице жртава и званичници Републике Српске затражили су равноправан третман за све жртве и кажњавање свих ратних злочинаца , првенствено одговорних за злочин над војницима ЈНА у Тузли. Двадесетчетврта годишњица

Мештровићев споменик краљу Петру изнад градских врата на Пилама у Дубровнику подигнут је 1923. године, а уклониле су га усташе 1941. године.

Прије само сто година: Сплићани и Дубровчани клицали Боже правде!

У борби за ослобођење и уједињење уочи Првог свјетског рата Далмација је имала истакнуто мјесто. Иако савремена хрватска историографија то питање изоставља, дио хрватских грађанских слојева био је пројугословенски оријентисан исто онолико колико је био и просрпски. Њихова борба није била тек политичка нужност, већ често и најдубље убјеђење због ког су ризиковали. Такође, Србија у тим круговима није била посматрана као објекат који ће помоћи у сузбијању италијанског утицаја, већ као Пијемонт чијој су се демократији истински дивили многи хрватски умјетници и интелектуалци оног времена. То је доба када је 19-годишњи Мирослав Крлежа пребјегао у Београд да се као добровољац пријави у српску војску и бори за слободу, када

Радован Кецојевић је преживео

Злочин без казне у Тузли: Муслимани су мучки побили 224 голобрада војника

Радован Кецојевић, бивши официр ЈНА, сведок злочина у Тузли, 15. маја 1992. Виновници трагедије никада нису осуђени. Тузлаци овај дан славе као „дан победе“ У ТУЗЛИ су 15. маја 1992. године у стравичном нападу паравојних муслиманских снага на колону Југословенске народне армије, која се повлачила из касарне „Хусинска буна“, погинула 224 голобрада војника тадашње ЈНА. Сведочи ово, у разговору за „Новости“ Радован Кецојевић (72), бивши официр ЈНА, данас дипломирани правник, и сам сведок трагичних догађаја на почетку крвавог сукоба у БиХ. Кецојевић, који је сплетом околности, остао и после тога у „граду соли“, каже да је до тог броја дошао склапајући мозаик од „живе“ речи, која је јавно, без устручавања

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Страх од србизама

Хрватски историчар Иво Голдштајн позабавио се проблемом српског и хрватског језика, тачније

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.