Новинар Славиша Сабљић сматра да су сви могли рећи да је „Блајбург исти Бањалука“, осим бањалучког бискупа Фрање Комарице, који је рођен недалеко Дракулића, мјеста у којем су његови преци, на најмонструознији начин побили више од 2.000 православаца. Сабљић је у отвореном писму Комарици навео да за 41 годину, колико се бави новинарством, није чуо толико срамну изјаву, и то из уста човјека који би требало, барем због завјета који је дао Богу, да шири љубав и помирење међу људима. Он је истакао да се бавио злочинима и ратном прошлошћу сва три несрећна народа, али да ништа стравичније није прочитао од погрома у Дракулићу, у фебруару 1942. године. „Како господине

Јосип Броз Тито и даље је „јачи“ од првог потпредсједника Владе Хрватске и лидера владајућег ХДЗ-а Томислава Карамарка, који не успијева да укине Брозово име са улица и тргова већине хрватских градова. Карамарко стално позива на лустрацију и инсистира на томе да Јосип Броз Тито не смије имати своје улице и тргове, а то је поновио и ове године на комеморацији у Блајбургу. Међутим, за тако нешто нема воље чак ни у општинама и градским скупштинама у којима ХДЗ има већину. У Великој Горици, Карловцу и Запрешићу, које воде ХДЗ-ови градоначелници, и даље постоје тргови и улице назване по Јосипу Брозу Титу. Градоначелник Запрешића Жељко Турк признаје да не могу

БАЊАЛУКА – Бањалучки бискуп Фрањо Комарица упоредио је страдање на Блајбургу са догађајима у Бањалуци током протеклог рата у Босни и Херцеговини. „Ми смо овђе Блајбург. То је мука и то сам желео у Блајбургу да поручим”, казао је бискуп Комарица након састанка са председником Хрватског сабора Жељком Рајнером одговарајући на питање новинара из Републике Српске зашто је 14. маја ишао у Блајбург где је, како је пренела Хина, предводио мису. „Људи шта ви говорите овде. Дођите у Бањалуку па видите, тамо је Блајбург. Где су Бањалучани, зашто су они побијени, зашто је њима одузето право на идентитет? Немају право на своје родно место. То је Блајбург за мене”, рекао је

Група матураната у Ријеци обиљежила је завршетак средње школе нацистичким поздравом, јављају хрватски медији. Матуранти су се сликали код антифашистичког Споменика ослобођења, са рукама подигнутим у нацистички поздрав, а један од њих је на мајици имао нацртан усташки симбол „У“. Фотографија је постављена на „Фејсбук“, а у кратком року скупила је више десетина лајкова. Према незваничним информацијама, ријеч је о матурантима Саобраћајне школе из Ријеке. Фашистички испади у Хрватској, како се наводи, полако постају дио ширег друштвеног фолклора – од стадиона, преко тргова, до средњошколских окупљања. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Усташки поздрав коштаће Шимунића 25.000 куна | Јадовно 1941. У Сплиту затражили озакоњење усташког поздрава |

Предсједник хрватског Сабора Жељко Рајнер, након данашњег састанка са представницима Народне скупштине Републике Српске у Бањалуци, није желио дати изјаву за новинаре, јер у скупштинском холу није била истакнута хрватска застава. Објашњавајући новинарима неуобичајену ситуацију, Рајнер је у пролазу кратко рекао да „није уобичајено протоколарно говорити на службеним састанцима на којима постоји само застава домаћина, а не застава госта“. Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Жељка Стојичић у изјави новинарима изразила је жаљење што је дошло до овакве ситуације, односно што Рајнер није могао или хтио дати изјаву за медије након састанка. Стојичићева је рекла да као потпредсједник парламента Српске нема коментар на ову ситуацију, јер сматра да је ово што

Студија “Српска књижевна Крајина” Славице Гароње Радованац изучава духовну ризницу народа који је већим делом био приморан да напусти завичај ДАЈУЋИ свој допринос изучавању “утуљене баштине” српског народа из Хрватске, усмене и писане, у прошлости и садашњости, Славица Гароња Радованац (1957), фолклориста, књижевна историчарка и критичарка, исписала је вишеструко занимљиву и значајну студију “Српска књижевна Крајина” (издавач „Прометеј“). Са поднасловом “Од баштине до егзодуса” књига обухвата и тумачи духовну ризницу народа чији је огроман део био принуђен да напусти родно тло. Многи од њих тешко су се сналазили у новим крајевима, али на срећу, како уочава ауторка, савремени српски писци рођени у СР Хрватској, наставили су свој плодни књижевни рад