Pozivamo vas, da u sredu, 29. juna 2016. godine, u 19 časova, u parohijskom domu Hrama Sv. Save na Vračaru (Krušedolska 2/A) prisustvujete tribini na temu „Жarko Vidović: svedok golgote, prorok Vaskrsenja“. O ovoj temi govoriće: doc. dr Miloš Ković (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) doc. dr Dragan Ašković (Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu) Matej Arsenijević (pravoslavni publicista) Goran Radenković (Bogoslovija Sv. Save) Parastos prof. dr Жarku Vidoviću održaće se u 18:30 časova u crkvi Sv. Save. Tribina se održava u organizaciji Hrama Sv. Save na Vračaru, Svetosavske omladinske zajednice Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i Hrišćanskog kulturnog centra “dr Radovan Bigović”. Ulaz je slobodan.  

Hrvatska u subotu obeležava Dan državnosti, a svečana sednica Sabora, u prisustvu državnog vrha, započela je minutom ćutanja za prvog hrvatskog predsednika i osnivača HDZ Franju Tuđmana. Svečanom sednicom Sabora, koji će, kako je već odlučeno biti raspušten 15. jula, predsedavao je Жeljko Rajner a prisustvovali su joj predsednica Kolinda Grabar Kitarović i premijer, kome je izglasano nepoverenje, Tihomir Orešković. Dvadesetpet godina od sticanja nezavisnosti Hrvatska obeležava u atmosferi podeljenosti, kao posledice najteže političke krize u novijoj istoriji. Nepune pola godine od redovnih parlamentarnih izbora, Hrvatska će, kako je odlučeno, imati vanredne parlamentarne izbore već početkom septembra. Sabor je raspušten, a vlada je u tehničkom mandatu. Tokom prepodneva predstavnici vlasti su položili

U govoru kojim se obratio zvanicama, poglavar rimokatoličke crkve istakao da je nad Jermenima počinjen genocid u Prvom Svetskom ratu. – Iz Turske još nema reagovanja JEREVAN – Papa Franja je sa „bolom u grudima” danas odao počast za 1.5 miliona Jermena koji su masakrirani 1915. godine, u događaju koji je nazvao genocidom, prenosi Rojters. Papa Franja je već drugi dan na putu u Jermeniji, a jutros je posetio Muzej genocida Citernakaberd (Tzitzernakaberd) u glavnom gradu Jermenije, Jerevanu. U Muzeju je učestvovao u molitvi zajedno sa predsednikom Seržom Sargsjanom i vođama Jermenske apostolske crkve. – Ovde se molim, s bolom u grudima, i nadom da nikada više neće biti ovakvih

Kako se približava rođendan, tako se iznova pokreću pitanja sahrane davno sahranjenog, a nikad umrlog velikana nauke i tehnike Nikole Tesle. Okrugle godišnjice dodatno uvećavaju broj reagovanja raznih ljudi, od laika do naučnika i sveštenika, u vezi s tim kako dostojno smestiti posmrtne ostatke jednog od najpriznatijih Srba koji su ikad živeli. Širom sveta, i tako već više od jednog veka. U stvari, od vremena nastanka njegovih najznačajnijih pronalazaka (poslednje dve decenije 19. veka), koji još predstavljaju okosnicu modernog tehničkog univerzuma (polifazne naizmenične struje, generatori, elektromotori, radio, daljinsko upravljanje i tako redom). Mnogi mediji nas zasipaju najrazličitijim nagađanjima „čiji je Tesla”, ali i time kako trajno i dostojanstveno obeležiti njegovo