Чланови филоусташке Аутохтоне хрватске странке права су уз дозволу полиције направили камп у центру Срба, месту с већинским српским становништвом. Како преноси портал Новости, њих десетак, на челу с председником Драженом Келеминцем, подигли су шатор испод Споменика устанку народа Хрватске, а како наводе на својим страницама, тамо намеравају да остану до 1. августа. Иако своју верзију Савске 66 оправдавају ‘одржавањем предавања о Домовинском рату’, јасно је да овом акцијом желе да спречити обележавање Дана устанка народа Хрватске 27. јула у организацији Српског народног већа и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске и при томе запретити Србима у Хрватској. Њихове намере јасне су већ из позива којим ‘праваше, бранитеље, драговољце

У Невесињу ће данас, у оквиру манифестације обиљежавање 141 године од почетка устанака у Херцеговини – “Невесињске пушке”, бити служен парастос на спомен-обиљежју погинулим устаницима. Парастос ће бити служен у 10.30 часова, а у 10.45 часова биће положени вијенци на спомен-обиљежје. Програм обиљежавања устанака “Невесињске пушке” почео је синоћ обраћањем званичника на Тргу Невесињске пушке у Невесињу и умјетничким програмом. Програму обиљежавања устанака у Херцеговини требало би да присуствује делегација Народне скупштине Републике Српске коју чине народни посланици Илија Таминџија, Вукота Говедарица и Слободан Протић. Прва “Невесињска пушка” избила је 9. јула 1875. године против отоманске власти, и убрзо се проширила на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе,

На Дан сјећања на убиство више од 3.200 подрињских Срба, у центру Сарајева постављена је монструозна инсталација! У облику је Републике Српске, а у унутрашњости разасуте кости, похабана одјећа и обућа! Идејни творац овог монструозног дјела је Антидјетон група! Циљ је да се како кажу, не заборави “геноцид у Сребреници”, а повод зашто баш данас – кажу јер је кроз Сарајево прошао конвој с посмртним остацима сребреничких жртава! И док Сарајево ћути, из Српске стижу жестоке осуде! Идеолог монструозности, иначе вјерни пратилац и поштовалац лика и дјела оптуженог ратног злочинца из Сребренице Насера Орића – Нихад Аличковић, уприличио је морбидну представу у центру Сарајева! Заједно са својим Антидејтонцима, и са

Одбор за дијаспору и Србе у региону одржао је 7. јула Прву сjедницу, коју је сазвала предсjедница Народне скупштине Републике Србије, на основу члана 25. став 1. Пословника Народне скупштине. Чланови Одбора су за предсjедника Одбора изабрали мр Ивана Костића, из Посланичке групе Двери, а за замjеника предсjедника Одбора Миодрага Линту, из Посланичке групе Српска напредна странка. Иван Костић је оцијенио да наше расејање може очекивати да ћемо у Одбору за дијаспору дати још већи допринос у интензивирању сарадње, на обострану корисст Србије и дијаспоре. У оквиру надлежности залагаћемо се за рјешавање свих проблема који су од виталног интереса за наше расејање, као и за унапређење статуса дијаспоре у матици

Са довољно добрих разлога могла би се прихватити тврдња да историја успеха уз историју стицања материјалног богатства и историју стално присутних војних сукоба чине историју цивилизације. Жеља за успехом најчешће надјача препреке и наметнуте проблеме. За стизање до тог циља, уз таленат, потребан је и напоран рад. Великим планетарним делима претходи велико знање, али и промишљеност, визија, одлучност и мудрост. Претходи им потреба да се знање, искуство и осећај посложе у складу са етичким судовима у систему дубоких личних уверења и исходе у незаустављиве и неизбежне промене које утичу на токове цивилизације. Своје место у свеколикој светској историји успеха, поред неколицине других Срба, обезбедио је и Никола Тесла. Један од

У Невесињу данас почиње дводневно обиљежавање 141 године од почетка устанака у Херцеговини – “Невесињске пушке”. Прва “Невесињска пушка” избила је 9. јула 1875. године против отоманске власти, и убрзо се проширила на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, што је довело до избијања српско-турског рата и настанка такозване Велике источне кризе. Резултат овог рата било је признање независности Србије и Црне Горе, те аустроугарска окупација БиХ на Берлинском конгресу 1878. године. Друга “Невесињска пушка”, познатија као “Улошки устанак”, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ. “Невесињска антифашистичка пушка”