Nikola Tesla – simbol za našu identifikaciju

Datum objave: subota, 9 jula, 2016
Veličina slova: A- A+
Nikola Tesla Foto: wikipedia.org
Nikola Tesla Foto: wikipedia.org

Sa dovoljno dobrih razloga mogla bi se prihvatiti tvrdnja da istorija uspeha uz istoriju sticanja materijalnog bogatstva i istoriju stalno prisutnih vojnih sukoba čine istoriju civilizacije. Želja za uspehom najčešće nadjača prepreke i nametnute probleme. Za stizanje do tog cilja, uz talenat, potreban je i naporan rad. Velikim planetarnim delima prethodi veliko znanje, ali i promišljenost, vizija, odlučnost i mudrost. Prethodi im potreba da se znanje, iskustvo i osećaj poslože u skladu sa etičkim sudovima u sistemu dubokih ličnih uverenja i ishode u nezaustavljive i neizbežne promene koje utiču na tokove civilizacije.

Svoje mesto u svekolikoj svetskoj istoriji uspeha, pored nekolicine drugih Srba, obezbedio je i Nikola Tesla. Jedan od bisera iz zavežljaja koji se uvek i iznova nosi u svako novo sutra, i koji slikaju identitet jednog naroda. Jedan od blistavih umova sa nepresušnog mnogovekovnog srpskog izvorišta, iz najužeg kruga onih koji su nas, prateći visoke kriterijume i neprikosnovenu erudiciju, stvarajući večna i nepropadljiva dela, zadužili za opšteprisutni ponos i zadovoljstvo i obavezali da prepoznamo i sledimo dodeljeni put. Od svetih Simeona, Save i Lazara, do Boškovića, Njegoša, Pupina, Milankovića, Andrića, Selimovića, Crnjanskog i svih onih nepomenutih, a zaslužnih svakog sličnog nabrajanja, a koji su heroizmom svoga uma videli iza horizonta i čije su mere bile Nebo i Sunce. Oni koji su životnim delom premostili beskraj, pružili odgovor na naše nedoumice, postali zajednički imenitelj neprolaznh vrednosti srpskog naciona i otvarali nam dveri sutrašnjeg života. Ostalo nam je, da uz malo truda, prepoznajemo putokaze iz velikih ostvarenja i sledimo dodeljeni put.

Stigao je i do zvezda. Jedan asteroid je nazvan 2244 Tesla, a njegovo ime nosi i jedan krater na Mesecu. Na tom putu do zvezda nije odabirao lake mogućnosti, one koje nisu zahtevne prema upornošću, što bi ga ostavilo, kao i većinu, u prosečnosti. Odolevao je lakšem putu predstavljajući svoju ljudsku misiju na endemski uspešan način. Razumeo je više od drugih savremenika da su tišina u kojoj je voleo da radi i praznina prethodnih (sa)znanja vrvele od mogućnosti za stvaranjem novog i kvalitetnog, koje je istovremeno bilo inspirativno i egzaktno, pa čak i zabavno.

Sa neugaslog ognjišta srpske misli i posvećenosti, po posebnoj promisli Logosa i u zakrilju Božje blagosti, podaren nam je Nikola Tesla. Čovek visoke inteligencije i neprestane upitanosti nad životom i mogućnošću puteva za stvaranjem boljeg. Spreman da više živi za nauku nego za sebe. Asketski život, vidljiva umna nadmoć i retka intelektualna gustina podržana istrajnim radom omogućili su da elektrotehniku pretvori u svoje srednje ime. Više od drugih je znao da su najveće granice one koje su zacrtane u glavi. Nije ih imao.

Teslin život odvijao se u primernoj umerenosti, podržan voljom koja je nadrasla moranje i uzdignut nad prohtevima lične prirode omogućio je neprestano osvajanje novih prostora fizike, elektrotehnike i radiotehnike. Snagom volje, ličnih ambicija i nespornog talenta odvažno je otvarao vrata nepoznatog sveta uspevajući da savlada dotadašnje nemogućnosti, stvarajući ono što do tada nikome nije uspelo. U spokojstvu te jedinstvene samoće, odabrane samoizolacije u okruženju najbogatijeg društva sveta, iako priznat, poznat i slavan, zadovoljavao se onim što čini udobnost prosečnog čoveka. Izmaknut od blještavih pozornica javnog života, u svom naučnom tihovanju stvarao je vrednosti koje danas nadilaze sebe. Čovek, intelektualni kolos, poliglota koji se služio sa devet jezika, i koji je bezmeran lični rad  i odricanje poistovetio sa monaškim poslušanjem  i služenjem čovečanstvu.

Dobrovoljni zatočenik kreativne plodne sumnje čiji doprinos nauci i čoveku predstavlja aktuelno i uzbudljivo razmišljanje na koje se sve načine dela njegovog plodnog rada nalaze u sveukupnoj sadašnjosti sveta. Nikola Tesla, jednako jedinstven kao što je i teško ponovljiv, ostavio je delo koje ga uvodi u najužu grupu ljudi koji su uzdrmali svet. Delo sa porukom upućenom u večnost, koje opredeljuje neprikosnoveno pravo na pripadnost društvu Da Vinčija, Kopernika, Galilea, Keplera, Njutna, Darvina, Frojda, i nekolicine drugih čiji su umovi, podstaknuti dubokim smislom, svojim rasuđivanjem i stvorenim delima uticali na život drugih.

Izdanak srpskog nacionalnog korpusa koji je postao naš garant prepoznatljivosti lišene svake sumnje u vredno, dobro i ispravno, posebno u ovom nesrećnom vremenu velike i kompleksne civilizacijske zajednice koja za preduslove uspeha umesto znanja, poštenja i kritičkog mišljenja nudi laž, bezosećajnost i neizbežnu korupciju svake vrste. Rasterećen od naših istorijskih zabluda i grešaka, neopterećen ideologijom, kao stvarni simbol napretka i nosilac novog kvaliteta postao je vidljivo svedočanstvo potencijala i vrednosti srpskog nacionalnog bića. Tesla nam pomaže da ostanemo u uzvišenoj borbi nepristajanja da se obezvuči naš narodni identitet i asimiluje u druge kulturne kontekste, da ne postanemo nacija degradiranog identiteta. Uspešna brana da postanemo udaljen i bezličan kolektivitet. I pomaže nam u potrebi da trajnom kulturom sećanja sačuvamo bisernu ogrlicu nacionalnih umova u ovom duboko nepravednom svetu koji uveliko uspostavlja i nameće nove heroje i nove ikone i svetitelje. A njega od zaborava ne čuvaju samo udžbenici iz tehnike i fizike, već i aktuelni život koji se pretvara u buduće trajanje.

Ne poričući Teslino austrougarsko državljanstvo, rodni lički (danas hrvatski) kraj i američki život upotpunjen kosmopolitskim pogledom, taj sin pravoslavnog sveštenika predstavlja jednog od najznačajnijih sinova srpskog naroda. Držao je do srpstva. U pozdravnom govoru studentima i profesorima Velike škole (1892), u sadašnjoj zgradi Rektorata Univerziteta u Beogradu, kao u zavetnom zanosu rekao je „Ja sam, kao što vidite i čujete ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu.“

Nema veće daljine od zaborava, zapisao je umni Miloš Crnjanski, a sa blizinom Nikole Tesle razumljivije se razgovara sa svetom jer značenje naše komunikacije ogleda se u reakciji drugih, a ne samo u onome što smo mi želeli da saopštimo. Svakom smislu je potrebna punoća, a Teslino ime je dopuna velikog smisla pripadnosti starom evropskom narodu, upravo ono što je iznad same afirmacije. Pravoslavlje nam ukazuje da svaki čovek po obavljenom činu krštenja dobija svog anđela čuvara, a mi smo pored imena ostalih znamenitih Srba, i imenom Nikole Tesle udostojeni ovozemaljskim kolektivnim zaštitnikom. Sa Teslom ne moramo da kupujemo dobar i pouzdan glas. Već imamo.

Valjalo bi da uvek znamo da smo važni drugima baš onoliko koliko smo važni sami sebi. Ljudi koji pripadaju drugim narodima i nacijama posmatraju druge kulture očima sopstvenih vrednosti. U gotovo opsesivnoj potrebi ovog, tako često, zluradog sveta da neprestano fabrikuje laži i učestalo obmanjuje, ostavljena nam je retka mogućnost da im se suprotstavljamo i istinom o poreklu Nikole Tesle, jednom od simbola sveopšteg ljudskog napretka. Da u ovom vremenu razorenih vrednosti sa ponosom ističemo činjenicu da je Tesla, čovek od nemerljivog značaja za ukupni i tehnološki razvoj XX veka, svet ugledao iz kolevke srpskog naroda.

Teslino ime nam pomaže da ojačamo podlogu na putu našeg uzdizanja i održimo smisao svake etape pređenog puta. Njegov samopregorni rad kojim je nadvisio nevolje koje ga nisu mimoišle, raspršio je najmoćnija i najstrasnija verovanja u neprikosnovenost istosmerne struje. Dobio je nametnuti rat za naizmeničnu struju (1893). Danas  predstavlja tako snažnu i okrepljujuću istinu koja nedvosmisleno ukazuje da se, bez vidljivog odricanja, bez upornosti i smislenog rada, besplatno najčešće dobija samo primitivizam.

Tesla je i primer i putokaz pomirenja i spremnosti na oproštaj. Na samrtnoj postelji veliki um, dobrotvor, i patriota posebnog soja, Mihajlo Pupin šalje mu poruku (1935) za viđenje i molbu za oproštaj. Teslin pristanak i potom dolazak, pružanje ruke teško bolesnom Pupinu, i razgovor pored postelje ništa manje značajnog naučnika, uglednog profesora Kolumbija univerziteta, nosioca osamnaest doktorskih titula i člana deset akademija nauka završen je pomirenjem dva genija, i zajedničkom pobedom nad besplodnom i uzaludnom sujetom, -ostavljajući nam primer za budućnost. Spremnost za praštanje i sposobnost da nadilazi nepravde pokazao je u dva navrata (1876 i 1878) kada su odbijene njegove molbe upućene Matici srpskoj za dobijanje stipendije, a samo četiri godine kasnije prašta ožiljke bivših doživljaja i daje pristanak (1902) da postane član te ugledne institucije. Nije ga opteretila neumoljiva činjenica da je najpre odbijen na izboru, te da je kasnije od statusa vanrednog člana Srpske kraljevske akademije (1894) do izbora u redovni sastav ove krovne naučne organizacije, prošlo više od četiri decenije (1937).

Od dolaska u SAD i početka puta u veliku neizvesnost (1884) do svoje smrti (1943) Tesla je istrajan i nepokolebljiv, uporan da uvek ustane, da istrpi nepravdu, da sačeka dan zadovoljstva, da nadjača ntelektualne krađe. Nije odustajao i kada je Amerika povremeno bivala zemlja prevarenih očekivanja. Nastavljao je dalje i kada su poslovni konkurenti očekivani nivo opšte ljudske osećajnosti zamenili bezobzirnom neosetljivošću i hladnom strašću za novcem i slavom. Na samoopredeljenom putu, vođen intuicijom pobednika, nisu ga omela ni više puta potvrđena saznanja da su presušili tokovi istine i da svaka laž može da izgleda istinitija i stvarnija od same istine. Od kada je Američki patentni zavod poništio prethodnu odluku i dodelio Markoniju patent na radio (1904), otpočeo je i vodio komplikovanu borbu za istinu i povratak tog patenta. Sunce nove istine zasijalo je tek posle 38 godina. U godini njegove smrti Vrhovni sud SAD vratio je Nikoli Tesli pravo na patent br. 645.576 priznajući mu prvenstvo na patent radija, ali je Markoni već bio ovenčan Nobelovom nagradom (1909) za otkriće radija.

Teslina mogućnost da meditativnim vizuelizacijama i sposobnošću dubokih kreativnih uvida stvara ejdetske slike, da one u njegovim očima postanu stvarne i jasno vidljive, da vidi motor kako radi, menja smer struje u njemu i da misaono eksperimentiše u cilju njegovog poboljšanja i danas zaokuplja pažnju naučnika i radoznalog sveta. Jedinstvenim ga čini i njegov odnos prema pticama, posebno golubovima, a iznad svega prema jednoj beloj golubici sa svetlosivim pegama na krilima koja mu je dolazila na sobni prozor i u sobu, hranio je i u nevolji negovao, sa kojom je mislima razgovarao i koju je mogao da prepozna bilo gde, u bilo kom jatu. I ona njega, dolećući mu. Doletela je, prema Teslinom kazivanju, u njegovu hotelsku sobu da poslednji put izdahne vazduh, što je prethodno i prepoznao.

Veliki naučno istraživački rad obavljan u dubokom saglasju sa zanosnim životnim zadatkom ogleda se u oko tri stotine patenata registrovanih u 26 zemalja sveta na pet kontinenata. Od XI Međunarodne konferencije za mere i tegove (1960) jedinica magnetne indukcije nosi naziv „tesla“. Odluka sa značenjem višim od svake počasti, koja je Nikolu Teslu svrstala u samo petnaest naučnih veličina u svekolikoj svetskoj istoriji čije je ime postalo merna jedinica. Neprocenjiv značaj njegovog dela i doprinosa savremenoj civilizaciji verifikovao je i Unesko, kada je doneo odluku o upisu arhivske građe iz Tesline zaostavštine u Međunarodni registar „Pamćenje sveta“ (2003). Delo jednog čoveka, Srbina, ozvaničeno je kao kulturno nasleđe od univerzalnog značaja.

Snagom volje uspevao je da savlada bolesti, neprihvatanja i probleme nastajale na profesionalnom planu. Višemesečno lečenje od kolere (1874), dvostruko odbijanje njegovih molbi za dodelu stipendije, kao i činjenicu koju je poneo iz posete Srbiji da Beograd uvodi jednosmernu a ne naizmeničnu struju (1892). Krajem baš te iste godine u kojoj je svet nauke i tehnike zanemeo saznanjem za njegovo genijalno otkriće obrtnog magnetnog polja Tesla nije dobio dovoljnu podršku na izboru za redovnog člana Srpske kraljevske akademije (nauka). Zadržao je prisebnost i nakon uvida u strahotne posledice požara koji je u potpunosti uništio njegovu laboratoriju (1895), kada su izgoreli svi motori, svi zapisi i dokumentacija, kao i materijal za knjigu pred samo izdavanje. Vođen uzvišenom svrhom njegovog strpljenja nastavio je da radi. Znao je da je odustajanje samo odraz lične slabosti.  Nije gubio poverenje u smisao onoga što želi niti su ga pokolebale višestruke krađe patenata, dodele Nobelovih nagrada drugima za otkrića do kojih je prvi stigao (elektron, radio-veza, rendgenski zraci, radar, kosmički zraci, akcelerator čestica…), saplitanja od strane konkurencije, neuspešni pokušaji da izvrši projekat „Svetskog sistema“ (1903-1906), kao ni sve one okolnosti koje su budile jake sumnje u slučajni uzrok teške saobraćajne nesreće (1937) sa posledicama do poslednjeg životnog dana.

Život svakog od nas potvrđuje da nema besprekornih životnih biografija. U sistemu pogrešnih ličnih uverenja ostalo je kratko mladalačko druženje sa kockom u periodu boravka u Austriji, a možda i odnos prema Ajnštajnu i teoriji zakrivljenosti prostora, kao i odnos prema kvantnoj mehanici Nilsa Bora, te razmišljanja o eugenici.

Tok i događaji ovovremene civilizacije sa uspehom nas uveravaju koliko su imali pravo oni koji su govorili da su prethodni i ovaj sadašnji vek rođeni iz glave briljantnog Teslinog uma i neobično uspešnog čoveka, koji je mirno poput proroka slagao otkrića, patente i naučne istine. Skup zamišljenih kvaliteta koje sadržava čovek koji ima snagu genija, i opšta univerzalna slika koja oslikava takvog čoveka, izmenjena je pojavom Nikole Tesle. Nadrasla je svoj prvobitni ram. Sa Teslom je postala drugačija.

Put civilizacije vrvi od dokaza da je Nikola Tesla zasigurno jedan od simbola opšteg napretka ljudskog roda. Bakljom (sa)znanja načinio je prosvetljujući uvid u neistražena polja fizike i elektrotehnike i duboki svet kosmosa sa munjama koje je krotio (1899). Domislio je i mogućnost da se vibracijama izazivaju zemljotresi i predlagao projekte iz telegeodinamike (1934-1941), radio na sopstvenoj viziji korišćenja koncentrisane nerasipajuće energije kroz prirodne sredine (1935-1938). Tesla je upečatljivi dokaz da, kako reče naš nobelovac Ivo Andrić, velikim ljudima i njihovom delu ne može zlo učiniti ni vreme ni ljudi. I prezime koje je nosio saobraženo je sa njegovim značajem u svetu pa se istovetno čita na jezicima svih naroda tog istog sveta. Tesla predstavlja ono što je vredno pamćenja, za svagda, u svakom pogledu i u svakoj prilici. Tesla je nestišljiva suština fizike, elektro i radio tehnike.

Stizale su i nagrade. Uspinjući se na lestvici životnog smisla i stepenicama društvenog života nije se bavio preuveličavanjem vlastite važnosti. U zlatnoj beležnici uspeha ostalo je zapisano da su paviljoni na Svetskoj izložbi „Svet sutrašnjice“ u Čikagu (1893) osvetljeni  uz pomoć dvanaest Teslinih dvofaznih generatora. U prvoj velikoj svetskoj hidrocentrali (1896) od dvanaest patenata koji su iskorišćeni za rad tadašnjeg čuda sveta, devet je pripadalo Nikoli Tesli. Postaje član Njujorške akademije nauka (1907), a pored dve druge, dobija i prestižnu Edisonovu medalju (1916). Dodeljeno mu je jedanaest počasnih doktorata, nosilac je šest ordena iz pet država i pet medalja.

Velikog naučnika slede i velike vizije. Vazduhoplov koji za pogon koristi pored aerodinamičkog uzgona i fenomen elektromagnetne gravitacije; pretvaranje neiscrpne radijantne energije u elektricitet; razumevanje vremena i beskonačnosti kao temelja za nova naučna (sa)znanja; etarska priroda kosmičkih procesa… Trebalo bi da želimo i hoćemo da verujemo da će u ovom veku čovekov još „nedorasli um“ razumeti naučnu inspiraciju Nikole Tesle.

Sa Teslinom veličinom i gromadnim delom upodobio se i odlazak sa ovog sveta izveden sa merom Boga, sa smrću koja je želela da postane znak i zaključala mu život na veliki božićnji praznik. Sahranjen je, po sopstvenoj želji, uz zvuke pesme „Tamo daleko“.

Tesla. Koliko pozitivnih asocijacija! Delo koje odoleva svakoj i stalnoj probi vremena. Suvereno potvrđuje svoje visoko mesto. Vizionar i tvorac. Bez sličnosti sa drugima. Ljudska lokomotiva razvoja sveukupne tehnike moderne civilizacije. Trajna vrednosna perspektiva. Vizija isplativosti. Ostavština za našu kolektivnu budućnost koju je moguće videti samo očima ponosa. Slava ispisana Božjom desnicom. Tesla je trijumf smisla. Tesla je tačka u kojoj se susreće naš identitet sa svetom i ukrštaju naše kolektivne potrebe sa osloncem na istoriju, tradiciju i kulturu srpskog naroda.

Sa Nikolom Teslom smo bolji. I bliži sebi. Nismo skrajnuti mimo sveta i mimo svega. Lakše održavamo ravnotežu između nas samih i svega onog što može da nas dodiruje, izaziva i proverava. Tesla je brana da se obezvredi snaga rada u koju bi valjalo opet verovati. Tesla je vidljiva potvrda da put postoji tamo gde postoji volja.

Pomaže nam da izađemo uspravni iz ovog doba rastuće praznine i vakuma vrednosti. Da prigrlimo radost smisla opstanka i stvaralaštva, u ovom svetu koji tako zavodljivo blista prividom koji se maskira u lažnu dobrotu. Kolektivno sećanje na Nikolu Teslu i njegovo delo pomaže nam da budemo bolji, jer kako patrijarh Pavle reče „biće nam bolje kada mi budemo bolji“.

Zaista sam imao sreću bez ikakvog razloga, da pre tačno deset godina, na veliki jubilej 150-ogodišnjice rođenja ovog naučnika, u zadovoljstvo pretvorim želju kojom sam inicirao, pokrenuo i vodio višemesečnu široku javnu akciju kojom je aerodrom u Beogradu dobio ime Nikole Tesle. Od tog vremena tako često revitalizujem uverenost da je priličan broj poznatih ljudi iz sveta nauke, kulture, umetnosti, politike, sporta… i drugih ljudi od integriteta, javnog značaja i uticaja iz mnogih zemalja sveta i još veći broj turista i drugih kategorija putnika širom sveta bilo vidno i pozitivno iznenađeno saznanjem da je aerodromu u glavnom gradu Srbije dodeljen naziv zbog Teslinog porekla odnosno pripadništva srpskom narodu.

Miladin Subotić

Beograd

Vezane vijesti:

Miladin Subotić: Prećutkivanje i otuđenje

Miladin Subotić: Trajanje nekažnjene sramote

Miladin Subotić: Negovanje sećanja na Prvi svetski rat

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top