Министар за рад Србије Александар Вулин изјавио је да Алојзије Степинац, који је за српски народ био викар усташке војске, тешко може да се нада „захвалном сјећању и рехабилитацији“. Вулин је изразио наду да судови у Хрватској неће бити ажурни само када је у питању пресуда загребачком надбискупу у Независној држави Хрватској /НДХ/ Алојзију Степинцу, него да ће ту енергију употријебити да ријеше и српске захтјеве у вези са имовинским правима, пензијама. Он каже да би волио да се политика не мијеша у овај случај и сам судски поступак, те да се нада да ће судови дати јасну слику ко је и шта је био Степинац, пренијели су београдски медији.

Поруке мржње према Србима и усташки симболи осванули су јутрос на зидовима православног храма у Рајевом селу. Свештеник и неколико мјештана из Рајевог села код Жупање у Хрватској кренули су јутрос у храм Светог Прокопија да на крсну славу храма обаве службу, међутим дочекало их је крајње непријатно изненађење. Непозната лица су у току ноћи провалила у храм и на зидовима неписмено исписала поруке: „Истријебит ћемо вас стоко српска“ и „Селите се српска стоко“, а потписали су се као „Усташе“ „НДХ“ и „У“. Уништени зидови православне богомоље и поруке мржње свједоче о тешком животу Срба у Хрватској. Према ријечима нашег читаоца који нам је послао фотографије дивљаштво се не дешава

Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта оцјењује врхунским лицемјерјем изјаву министра спољних послова Хрватске Мире Ковача да ли је Београд покренуо истрагу о рекетирању Банских двора октобра 1991. године, јер су пилоти ЈНА, тобоже, имали задатак да униште политичко руководство Хрватске и да убију Фрању Туђмана. Миро Ковач добро зна да је главни кривац за рат у Хрватској режим Фрање Туђмана који је извршио агресију на Југославију и на Србе с циљем стварања етнички чисте хрватске државе. Туђман и његова булумента су по доласку на власт одмах покренули масовне смјене и отпуштање Срба с посла и дозволили слободан повратак преживјелих усташа у Хрватску. У јавни живот уведени су термини

Пише: Владимир Умељић Улога Запада при насилном распаду друге Југославије на крају XX века, када је истовремено ударен темељ, трасиран пут, који је водио ка војној интервенцији у Авганистану,[1] ка нападу Запада на Ирак и Либију, и ка „представничком“ рату у Сирији, представља вероватно одсудно падање на испиту одговорности пред историјом од стране „НАТО-демократија“. Тренутни врхунац овог развоја, у рано пролеће 2014, представља најновија – и од Другог светског рата несумњиво најопаснија, јер непосредно и масивно претећа за Русију – ескалација у Украјини, где се Запад отворено повезује са извршиоцима несумњивог државног удара, са украјинским милитантним неонацистима („Десни сектор“, „Свабода“, који следе примеру Степана Бандере[2] и отворено пропагирају и практикују