arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Главна капија Аушвица (Фото: ANP)

Пољска на интернету објавила податке о особљу Аушвица

31. јануар 2017.

Прва база података са именима и другим личним подацима о приближно 10.000 чланова особља нацистичког концентрационог логора Аушвиц, резултат вишегодишњег рада пољских историчара, објављена је на интернету. Пољски историчари су објавили, како тврде, најпотпунију листу нацистичких команданата и чувара у том логору, а она садржи 9.686 имена, што је „само почетак далекосежног пројекта“ који ће обухватити особље и других логора које је нацистичка Немачка отворила у окупираној Пољској, саопштио је Институт националног сећања (ИПН). До сада је сакупљено око 25.000 имена, преноси АФП. Пољски институт је навео да је листа припадника СС одреда, који су били у Аушвицу, базирана на подацима из архива Пољске, Немачке, Аустрије, САД и других земаља.

Марија Мандел Фото: Wikipedia

Звер Аушвица: Побила је пола милиона људи и терала их да плешу пред смрт

31. јануар 2017.

Када се прича о нацистичким злочинима, у први план увек избију приче о бруталним СС официрима, и тек понегде се помене неко женско име. Међутим, Марија Мандел је годинама радила и напредовала унутар система логора, и то све до највиших позиција у злогласном Аушвицу, где је одговорна за смрт око пола милиона људи. Била је родом из Аустрије, а након припајања те земље Немачкој, она се преселила у Минхен, где је почела да ради као чувар у концентрационом логору код Лихтенбурга 1938. године. Тамо је радила са још педесетак сс-овки, а ускоро је пребачена у већи логор, Равенсбирк у близини Берлина, 15. маја 1939. године. Надређене је импресионирала толико, да

Људи je свe мaњe – цeнтaр Moрaвицa

Зa двaдeсeт гoдинa вишe нaс нeћe бити..

31. јануар 2017.

У Moрaвицaмa, oпустjeлoм гoрскoкoтaрскoм нaсeљу: ‘У свojoj сaм пaрoхиjи лaни имao 44 сaхрaнe, a крстиo сaм сaмo jeднo трoгoдишњe диjeтe. И тимe je свe рeчeнo, свe je jaснo: зa двaдeсeт нaс гoдинa oвдje нeћe бити’, кaжe мoрaвички пaрoх Jeлeнкo Стojaнoвић Порeд Врбoвскoгa, нa стaрoj цeсти зa Риjeку, смjeштeнe су Moрaвицe, грaдић углaвнoм нaсeљeн oсoбaмa српскe нaциoнaлнoсти: дo дeвeдeсeтих сe стoгa и звao Српскe Moрaвицe, бaш кao штo сe и oближњa Дрeжницa нaзивaлa Пaртизaнскoм. С дoлaскoм ‘дeмoкрaциje’, ти су тoпoними прoмиjeњeни, кao дa ћe сe с тoм прoмjeнoм избрисaти и њихoвa слaвнa историја и бoгaтa трaдициja. Kрoз Moрaвицe прoтичe jeднa oд чeтириjу кaрлoвaчких риjeкa, Дoбрa; у oвoмe je крajу oнa joш

Потпис Полагање венаца на камен Јасеновца у Парку холокауста (Фото: Н. Т.)

Сузе и беле птице поред камена Јасеновца у Њујорку

31. јануар 2017.

Помен жртвама холокауста и јасеновачког логора одржан у Парку холокауста у Бруклину, у присуству преживелих логораша Од нашег специјалног извештача Њујорк – У Парку холокауста у Бруклину српска делегација поставила је венац на камену Јасеновца и Аушвица, у знак сећања на жртве страдале у логорима током Другог светског рата. На чистом простору, само у присуству птица које су се оглашавале изнад нас, дирљив и емотиван тренутак за све присутне: Берија Литучија, оснивача њујоршког Института за изучавање Јасеновца, Гидеона Грајфа, стручњака за Аушвиц, Ину Ставицки, председницу меморијалног Парка холокауста, Милана Милановића, амбасадора при УН, српске научнике, и посебно за преживеле логораше Јелену Радојичић и Гојка Рончевића који су целу породицу изгубили

Месићева оставка у САБА због контроверзних снимака

31. јануар 2017.

Загреб — Бивши хрватски председник Стјепан Месић поднео је оставку на дужност почасног председника Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске (САБА). Он је оставку поднео у жељи, како је образложио, да Савез поштеди негативних последица насталих објављивањем снимак с његовим изјавама из 1990. и 1992. године. “Размотривши стање настало након објављивања снимака с мојим, понављам и овом приликом, апсолутно неприхватљивим изјавама из године 1992., као и оне касније објављене из године 1990. и узимајући у обзир чињеницу да веројатно постоје још и друге моје снимке из тога времена с једнако неприхватљивим изјавама, а у жељи да поштедим САБА било каквих негативних последица, подносим оставку на функцију почасног председника”, наводи се

Државни секретар Драган Поповић (Фото Танјуг/Д.С.)

Обележена 100-годишњица Топличког устанка

30. јануар 2017.

Лепосавић – У Сочаници на северу Косова данас је обележена 100-годишњица Топличког устанка, освећен споменик јунацима Топличког устанка, обављен помен жртвама страдања на КиМ и одржана свечана академија. Церемонији обележавања стогодишњице Топличког устанка присуствовао је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Поповић, који је претходно положио венац на споменик јунацима Топличког устанка. Поповић је подвукао да српски народ никад није освајао туђе, већ је увек бранио своје. „А кад браните своје, тад сте најјачи. А браните га оружјем, песмом, књигом, језиком и писмом, вером, браните га и овим што данас радимо овде – браните га сећањем на оне који су били много већи и поноснији

Хрватска: Освануо графит “Српска деца, српска деца, дошла ватат зеца, убиј децу, убиј децу, спаси живот зецу“

30. јануар 2017.

Загреб – У карловачкој четврти Раковац освануо је графит којим се позива на убијање српске деце, с недвосмисленом алузијом на породицу Зец. “Српска деца, српска деца, дошла ватат зеца, убиј децу, убиј децу, спаси живот зецу“, пише на зиду. То је изазвало реаговање председника карловачких Реформиста Ивице Маргарина, који је позвао председника Већа из ХДЗ-а Дамира Мандића да га уклони и на тај начин покаже да не подржава овакве позиве на мржњу. Маргарин је упозорио да графит на једној од зграда у тој четврти стоји већ десетак дана, а у отвореном писму Мандићу, који намерава да се кандидује за градоначелника Карловца, послао је и фотографију са текстом графита у прилогу.

Нaтaшa Joвичић

Разријешена Наташа Јовичић

30. јануар 2017.

Министарство културе Хрватскe разријешило је Наташу Јовичић са мјеста директора “Спомен-подручја Јасеновац”, што је учињено, наводно, на њен захтјев, преносе хрватски портали. Управни савјет Јавне установе “Спомен-подручје Јасеновац” почетком сљедеће седмице расписаће конкурс за новог директора. Медији преносе да је од 1. јануара руковођење “Спомен-подручјем Јасеновац” преузео вршилац дужности директора Иво Пејаковић, дугогодишњи кустос. Јовичићева је у посљедње вријеме игнорисала низ скандалозних догађаја око Јасеновца. Након што је крајем прошле године у Јасеновцу постављена спомен-плоча погинулим припадницима ХОС-а, на којој је уклесан усташки поздрав “За дом спремни”, Јовичићева то није осудила. Она је навела да плоча нема “никакве везе са Спомен-подручјем Јасеновац, јер је плочу поставила општина у центру мјеста”.

Здравко Шотра: У вријеме кад се у Вуковару боре за ћирилицу, у Београду је уопште нема!

30. јануар 2017.

Здравко Шотра о новој серији о Лази Костићу, самосвести нације, вишим силама које га прате кроз каријеру – Дуго сам припремао серију Santa Maria della Salute, јер је реч о врло сложеном пројекту, који прати цео животни пут Лазе Костића. Сликајући његов живот сликамо многе историјске, политичке и културне догађаје како у Војводини тако и у Београду. Припреме на писању сценарија биле су веома опсежне, а Лаза је био занимљив човек свим савременицима, који су осећали потребу да о њему нешто забележе. Његов живот био је веома занимљив, динамичан. Човек који је непрекидно ишао из једног места у друго, из догађаја у догађај, у првој половини свог живота. У другој

Кузмановић и Лисицин на гробљу

Сећање на хероје

30. јануар 2017.

На успенском гробљу уређују се гробови Руса страдалих у Великом рату. Фондација “Лисицин” би финансирала уређење гробних места Током ове године биће уређен део Успенског гробља у Новом Саду, на којем почива значајан број руских официра и војника страдалих у Првом светском рату, као и цивила, махом избеглица. Тим поводом члан Савета Горњег дома парламента Руске Федерације, Анатолиј Лисицин боравио је у Новом Саду и подржао идеју о уређењу дела Успенског гробља на којем почивају његови сународници. Са замеником покрајинског секретара за културу др Небојшом Кузмановићем руски парламентарац је посетио и њихову гробницу. Лисицин је уз подршку председника Владимира Путина основао истоимену фондацију са намером да се сачувају сећања на

Историчар Гидеон Грајф на изложби о Јасеновцу (Фото: Катарина Трипковић)

Ехо јасеновачких жртава

30. јануар 2017.

Од нашег извештача Хобокен, Њу Џерси – Изложба „Јасеновац – право на незаборав”, која је отворена у Њу Џерсију, поводом 75 година од оснивања овог логора на територији НДХ, није уперена ни против једног народа, религије ни државе, већ против фашистичких идеологија – пише на једном од плаката на поставци у изложбеном простору у Хобокену. Посетиоци могу да прочитају да је у Јасеновцу, од августа 1945. до априла 1945, убијено на стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома, као и антифашиста других националности. Процењује се да укупан број убијених мушкараца, жена и деце жртава у овом логору износи 700.000. И поред тога, на конференцији о Јасеновцу, која је одржана у Хобокену,

Милан Ружић

Има ко грешнима судити, не морате увек ви, Американци!

30. јануар 2017.

Слушам пре неки дан Саманту Пауер и њену изјаву о томе како греше сви на Балкану који истичу своју религију и ослањају се на Путина, па размишљам да се она можда погрешно не потписује. После ове изјаве, она комотно може бити Суманута Пауер. Мислим да госпођа Пауер, овом изјавом није циљала Балкан, већ само Србију ако се узме у обзир то што је рекла. Наводна новинарка која је стигла да буде све што се може бити на власти, а зависна од моћи, што јој и само презиме говори, нашла је за право да поручује ко шта на Балкану треба да ради. Не знам, госпођо Пауер, зашто сте у своју изјаву

У Амбасади Србије у Лондону у оквиру обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве Холокауста отворена је изложба о страдању ливањских Срба, аутора Вељка Ђурића и Радована Пилиповића

У Лондону отворена изложба о страдању ливањских Срба

30. јануар 2017.

У Амбасади Србије у Лондону отворена је изложба о страдању ливањских Срба, аутора Вељка Ђурића и Радована Пилиповића. У петак 27. јануара, на празник Светог Саве а у оквиру обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, у Лондону је отворена изложба ”Срби Ливањског поља – Трајање кроз векове”. Ова изложба је отворена у просторијама Амбасаде Републике Србије, у организацији саме Амбасаде и Удружења Огњена Марија Ливањска. Изложба, која је већ приказана јавности у Београду, Бања Луци и Новом Саду, бави се успоном српског становништва Ливањског поља од краја 18. века па све до почетка Другог светског рата. Успостављањем Независне Државе Хрватске, српски народ у овим крајевима доживљава велика страдања. Покољи

Југославија (Фото: Глас Русије)

Исповест шефа хрватске Удбе: Ево како смо растурили Југославију

30. јануар 2017.

Загреб – Иван Стево Крајачић, Титова десна рука, главни совјетски обавјештајац на Балкану, намеравао је уз помоћ новинарке Даре Јанековић објави своја сећања, али се – из непознатих разлога, на крају посла – предомислио. Нагађало се да је објаву Крајачићевих мемоара стопирао Јосип Врховец, југословенски министар спољних послова, који је Крајачића уверио да би то по њега било опасно. Крајачић је, наиме, знао највише што жив човек може да зна: како је Тито 1938. доспео на врх партије, који су југословенски комунисти сарађивали с Гестапом, а који с усташама, ко су били руски (совјетски) агенти у Југославији (он им је, коначно, био шеф), како је настрадао Хебранг, а како Крцун,

Богољуб Васиљевић (Фото „Солунци говоре”)

Одликован на предлог непријатеља

30. јануар 2017.

Ми ћемо за пет дана ући у Ниш – говорио је новембра 1914. аустроугарски официр поднареднику Богољубу Васиљевићу из Барича, а овај узвратио: „Свакако, али као заробљеник”. Тако и би, за непун месец Чачак – Чудноват је животопис ратника Богољуба Васиљевића из села Барича код Обреновца, а још необичнија судбина највишег одликовања тог доба – Карађорђеве звезде са мачевима – који је родољуб заслужио, и никад ставио на груди. Овако своју приповест за „Политику” почиње Антоније Ђурић, књижевник из Чачка, и ниже опис јуначких дана Србина из Барича, које је описао и у својој повесници „Солунци говоре”… Васиљевић је 15. новембра 1914. са командиром и још неколико војника био у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА