У Србији за бившом Југославијом жали чак 71 одсто становника, док за заједничком државом најмање жале на Косову и у Хрватској У Србији за бившом Југославијом жали чак 71 одсто становника, док за заједничком државом најмање жале на Косову и у Хрватској, показују резултати регионалног мегапројекта „Стратегија симболичне изградње нације у државама Југоисточне Европе“, пише Тпортал. Резултати истраживања на 10.500 испитаних сведоче да су грађани Косова најмање жале због распада Југославије, свега пет одсто, а у Хрватској само 18 одсто грађана. С друге стране, после Србије, највише за бившом Југославијом жале у БиХ и то 68 одсто, у Црној Гори 63 одсто и у Македонији 45 одсто. Истраживањем није била

Чудила се ових дана хрватска председница Колинда Грабар Китаровић што се придаје значај паради усташа и поклицима „За дом спремни” који су се недавно орили са загребачког Трга бана Јелачића. Уместо тога, каже, „требало се згрозити на шестој или седмој страници неког листа или у десетом минуту дневника”. Да је тако било, онда ваљда ни Србија не би имала аргумент да, како је рекла, „потенцира неко пузајуће усташтво” у Хрватској. Проблем је, међутим, што је скуп црнокошуљаша био само један у низу излива усташофилије у Хрватској који ову земљу дрмају месецима. А врло често своју улогу у свему томе имала је управо и шефица хрватске државе. Она је била та

Тешко је рационално и објективно објаснити порекло мржње између Муслимана (Срба исламске вероисповести) и Срба православаца. Пише: Митар КОВАЧ Историјска је чињеница да готово сви Муслимани (Бошњаци) на територији БиХ, па и претходне Југославије имају српско национално порекло и да су их само ислам, који су примили за време Отоманске империје на српским просторима и комунистичка идеологија у бившој СФРЈ, одвојили од суштине националног бића и од своје браће. Оптерећени синдромом промене вере и због презира њихове браће и сународника Срба, под спољним панисламским и политичким утицајем тражили су неки нови национални идентитет. Временом та потреба прављења разлике према свом народу постајала је све већа под утицајем усташке идеологије а остварена

Хрватска удружења домовинског рата у БиХ поднијела су на више од 50 страница Државном тужилаштву Хрватске кривичну пријаву против 16 бивших официра бошњачке Армије БиХ због ратних злочина почињених над Хрватима на подручју централне БиХ, тражећи да одговарају за бројна убиства и злочине с обзиром на то да су, како истичу, недодирљиви правосуђу БиХ. Како сазнаје „Вечерњи лист“, издање за БиХ, на попису пријављених су, и први командант такозване Армије БиХ и начелник Главног штаба генерал Сефер Халиловић, те генерал Јован Дивјак, који је био замјеник начелника и помоћник начелника Главног штаба. Кривична пријава поднесена је и против члана Штаба врховне команде Вехбије Карића, команданта Другог корпуса Енвера Хаџихасановића, команданта

Син Еугена Дида Кватерника и унук Славка Кватерника по коме и носи име испричао је како је то бити потомак породице са злочинима на души и какви су били односи његовог оца и усташког поглавника Анте Павелића „Моја обитељ и политичка струја којој је она припадала били су изван повијести. Сад смо се на неки начин ипак вратили у ту повијест. Нијемци би рекли ‘Wiedergutmachung der Geschichte’, поновно причање повијести, превредновање вриједноси“, испричао је у исповести за хрватски „Еxпресс“ Славко Кватерник, син Еугена Дида Кватерника, усташког злочинца који је био надлежан за рад свих концентрационих логора у НДХ. Његов деда, Славко Кватерник, био је ађутант фелдмаршала Светозара Боројевића у Првом