Загреб — Хрватска се нашла под озбиљним спољнополитичким притиском Брисела, пише хрватски недељник Глобус. Брисел, наиме, тражи примену пресуде Арбитражног суда о спору о граници између Словенијеи Хрватске, амерички Стејт департмент критиковао је Загреб због попуштања филофашистичкој носталгији, док се бивши министар културе Златко Хасанбеговић нашао у редовном годишњем извештају о верским слободама у свету за 2016. Изгледа, пише недељник, као да су хрватски лидери покренули једну велику и силну дипломатску иницијативу, какве се не би постиделе ни пуно веће државе и док се премијер Андреј Пленковић у Америци сусреће с Доналдом Трампом и држи говор на Главној скупштини Уједињених нација, председница Колинда Грабар-Китаровић припрема се за пут у Москву

Циљ клерикалне и проусташке деснице у Хрватској је увођење једнообразног тоталитарног друштва и укидање умјетничких слобода, оцјењује историчар и лидер Нове љевице Драган Марковина. Он упозорава да су „милитантне католичке групације“ успјеле да произведу атмосферу у којој се сасвим озбиљно расправља о томе који су наслови „због неморала“ недопустиви у средњошколској лектири. Затим, да ли треба забранити позоришну представу или плакат, а антисрпске иницијативе у виду промјене изборног закона готово се и не скривају. Марковина указује да такве иницијативе добијају медијску презентацију, па носиоци тих идеја постају „релевантни саговорници“ у ударним терминима и најгледанијим политичким емисијама јавне и приватних телевизија са фреквенцијом. Он указује на дешавања и реторику у вези

Гост емисије „Интервју“ био је господин проф. др Василије Крестић, редовни члан Српске академије наука и уметности, професор Филозофског факултета у пензији и историчар. Његово научно интересовање везано је за шири простор јужнословенских земаља у раздобљу од 18. до 20. века. Као познавалац аустријских архива више година био је члан експертског тима Србије који је радио на рестаурацији архивске грађе однете из Србије током Првог и Другог светског рата. Бави се историјом Срба и Хрвата, српско-хрватских односа и југословенске идеје. Посебно је изучавао политичку историју, историју друштва и друштвених покрета, као и културну историју. Из тих области написао је и објавио више од 250 радова. (БАЛКАН ИНФО – Званични канал)