Послије наступа књижевнице Херте Милер у Југословенском драмском, јасно је како су организатори Сајма књига направили грешку. Требало је да се договоре са надлежним органима и списатељицу позову на војну параду, никако на мјесто гдје се скупљају љубитељи књижевности. Због тога што се види да она преферира војностратешки пут до националног освјештења, радијацију коју уранијумске бомбе остављају у простору и да не вјерује у ефикасност метафоре и књижевног израза. Да смо били паметни и учинили тако, нема сумње, било би мјеста да се уприличи предавање Херте Милер у Југословенском драмском на тему – ”Утицај уранијума на освјештење заблудјеле Европске нације!” И, уз такав повод би до краја схватили њен свјетонзор

Иницијатива да се после 62 године формално поништи наредба Буњевцима и Шокцима. Читавом становништву 1945. наређено да се изјашњавају као Хрвати Наредну годину у којој ће бити обележен век од остварења вековног сна Срба у Аустроугарској царевини о присаједињењу Србији, Буњевци на северу Бачке дочекују са помешаним емоцијама. Поносни су јер су били друга политичка снага, одмах иза Срба, у пресудним догађајима 1918, али и незадовољни, јер Декрет из 1945. којим је Буњевцима и Шокцима наређено да се изјашњавају као Хрвати – још није правно поништен. Петицију Скупштини Војводине да се акт о насилној асимилацији Буњеваца, после 62 године коначно поништи, упутили су ових дана професори Правног факултета у Новом

Референдуми о већој регионалној аутономији, који су ових дана проведени у Италији, одличан су европски модел који би се могао примијенити и у Хрватској, истаккао је посланик Иван Јаковчић (ИДС-АЛДЕ), коментаришући резултате легалних референдума проведених у Ломбардији и у регији Венето. Јаковчић сматра да се овакав начин тражења веће регионалне аутономије може провести и у Хрватској. То има посебну тежину кад долази из уста представника Истре, жупаније и несуђене регије, која се већ годинама најгласније залаже за децентрализацију и регионализацију земље. – За разлику од референдума у Каталонији, који је био једнострани потез каталонске владе, референдуми у талијанским регијама Венето и Ломбардија су легални. Оба су референдума успјела, нарочито онај

Предсједник Јеврејске заједнице у БиХ Јакоб Финци оцијенио је као лицемјерну одлуку Скупштине Кантона Сарајево да Основна школа /ОШ/ „Доброшевићи“ буде названа по Мустафи Бусулаџићу присталици нацисита и нагласио да је то изазвало револт, не само Јеврејске заједнице у БиХ, него и свих антифашиста и поштених грађана. Финци је рекао је Срни да је неприхватљиво да по некоме као што је Бусулаџић, након улице у Сарајеву, буде назавана и школа. „Велики број парламентараца гласао је против овога, али, нажалост, остали су у мањини. То само показује да је дио наше власти изузетно лицемјеран кад може да ради такве ствари“, истакао је Финци и додао да Јевреји то нису заслужили, а

Амбасада Израела за БиХ, са сједиштем у Тирани, упутила је Министарству иностраних послова (МИП) БиХ протестну ноту због одлуке Скупштине Кантона Сарајево и Општинског суда у Сарајеву да се Основна школа „Доброшевићи“ преименује у Основну школу „Мустафа Бусулаџић“. Ову информацију саопштио је данас Савез удружења антифашиста и бораца НОР-а у Кантону Сарајеву, а потврдио је и МИП БиХ. Из МИП-а су навели да је нота прослијеђена Савјету министара БиХ и владама ФБиХ и Кантона Сарајево, пренијели су федерални медији. Израелска амбасада од Савјета министара тражи да обрати посебну пажњу на одлуку Владе Кантона Сарајево о именовању једне од њених школа по „контроверзној и антисемитској личности“ Мустафи Бусулаџићу. Амбасада Израела изражава искрено

Критика руског председника упућена бившем шефу руске дипломатије. Дељагин: Пензионер из Мајамија биће упамћен као „убеђени издајник домовине“ МОСКВА – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Бивши шеф руске дипломатије од 1990. до 1996. године Андреј Козирјев, који од 2012. живи у Америци, у Мајамију, одговорио је жестоко на критику председника Русије Владимира Путина изречену на прошлонедељном међународном политиколошком форуму „Валдај“ у Сочију. Наиме, на том скупу професор Талинског универзитета Рејн Мулерсон подсетио је на сусрет бившег америчког председника Ричарда Никсона и Козирјева у новембру 1993. у Москви. Тада је Козирјев рекао да Русија нема дефинисане националне интересе него само општељудске. Никсон се зачудио и заклимао главом. На ту причу Путин је реаговао