Искуства Југославије показују да само шира интеграција решава проблеме на овом простору и пацификује велике националне државе, сматра директор Института за савремену историју Момчило Павловић Искуства Југославије показују да само шира интеграција решава проблеме на овом простору и пацификује велике националне државе, сматра директор Института за савремену историју Момчило Павловић. Павловић сматра да је та држава могла да опстане да је била редефинисана на други начин, да се одрекла „комунистичког баласта“ и направила кохезионе факторе, привредне системе, јаке банке, образовни систем и да је кренула да улази у Европу. „Балкански народи заглављени су између Истока и Запада и тај бег од Истока према западу траје два века. Ако Европа заиста

Пре Првог светског рата у Северној Далмацији деловала је Српска соколска жупа на Приморју са својим друштвима у Книну и Задру. На почетку Првог светског рата српска соколска друштва као и жупа су били забрањени. После ослобођења и уједињења 1918. основана је за северну Далмацију жупа Шибеник Савеза сокола СХС. После одласка Италијана сазвана је оснивачка скупштина жупе. На скупштини су присуствовали изасланици друштава Шибеник, Водице, Бетина, Скрадин, Дубрава и Муртер.  Жупа је 1922. имала 13 друштава са 754 члана. Трећи слет одржан је 1922. Четврти жупски слет одржан је у Дрнишу 1923. Пети слет у Шибенику 1924. Жупа је 1925. добила назив Соколска жупа Шибенско-Задарска. Имала је 1925. 15

– То што је у Београду урадила Херта Милер је манипулација, то су тестови за нешто што се спрема у будућности. Јер, кад доведеш у један простор 600 људи, а претходно, да не било изненађења, од њих тражиш личну карту, на тај начин створиш утисак како Срби прихватају да је уранијум добар за развој дечјих костију. Међутим, ми смо и сами себи тровачи. Наша деца једу отров у чоколадама, и у оном што се најбоље продаје. Није Херта Милер једини отров који је овде убачен. Она је занимљива по томе што ће у будућности можда и неки тежи отров бити убачен, а одговор ће бити – ево престоница се слаже.