arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Епископ Фотије

Епископ Фотије: Све тоталитарне државе и системи, биће само бледа сенка онога што нам се спрема!

16. новембар 2017.

Сви смо свесни да живимо у ери глобализма, који као жрвањ меље све пред собом – и нације и вере и културе. Ратови у Египту, Либији и Сирији нам то најбоље сведоче. Они неће на томе стати. Глобалисти свим средствима воде борбу против нација, покушавајући да бришу све разлике, зарад стварања новог комунизма, тј. глобализма као гробнице свих народа, која ће бити проглашена бастионом мира, слободе и благостања – каже у разговору за „Искру“ епископ тузланско-зворнички г. Фотије. Ваше Преосвештенство, на устоличењу говорили сте о великим страдањима српског народа у епархији на чијем сте челу. О страдањима и у Првом, и у Другом светском рату, али и у ближој прошлости,

Улазак српске војске у Бањалуку 21.11.1918. год Фото: РТРС

Улазак српске војске-најзначајнији догађај у историји Бањалуке

16. новембар 2017.

У БиХ је 1878. године било 1,16 милиона становника, од којих 42,8 одсто Срба, 38,7 одсто муслимана и 18,1 одсто Хрвата, док су у Великом рату страдала 1,3 милиона Срба, односно 28 одсто тадашњег српског становништва. Приредио: Миломир САВИЋ Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истиче да је у 20. вијеку над српским народом три пута извршен геноцид – у Првом и Другом свјетском рату, као и у сукобима током деведесетих година. Поводом обиљежавања 21. новембра 1918. године – Дана уласка српске војске у Бањалуку, Савановић за Срну подсјећа да су Срби у пројекцијама Аустроугарске монархије били реметилачки фактор, који је требало, на неки начин, елиминисати. „Све

Акција "Олуја" (Фото: veritas.org.rs)

Како је Мерон „опрао“ злочине у „Олуји“

16. новембар 2017.

Може се рећи да је одлука двојице чланова Жалбеног вијећа Хашког трибунала написала нову, лажну историју ратних дешавања у Хрватској током деведесетих година 20. вијека и ставила тачку на многобројне никада истражене злочине над Србима. Приредио: Ненад ТАДИЋ Хрватски медији славе 16. новембар као дан ослобађања генерала Анте Готовине и Младена Маркача из Хага и преиначење пресуде којом су претходно били осуђени на дводеценијске робије због злочина над Србима током „Олује“. Готовина и Маркач претходно су једногласном одлуком Судског вијећа у Хагу осуђени за учешће у „удруженом злочиначком подухвату“, заједно са државним и војним врхом, те некадашњим предсједником Хрватске Фрањом Туђманом. Међутим, након политичког и медијског лобирања, Жалбено вијеће Хашког

Ана Лукић

Ана Лукић – Хрватица коју су силовали и убили хрватски војници у Вуковару!

16. новембар 2017.

Мешовити бракови између припадника различитих народа и народности били су нешто чиме се поносила некадашња југославенска социјалистичка држава. Међутим, времена када је то било нормално, чак и пожељно, далеко су за нама. Деведесетих година прошлог века, у предвечерје крвавог рата у Вуковару, да сте у браку са Србином или Хрватом било је нешто што је требало скривати. Ана Лукић (р. Маљевац), по националности Хрватица, била је удана за Богдана Лукића, Србина. Заједно су стекли четири сина и живели у кући коју су тешком муком градили. Ни једно ни друго нису могли ни да сањају какво зло ће их те 1991. године снаћи. Иако је стање у Вуковару и његовој околици

Pixabay

Агенти две земље бивше СФРЈ у офанзиви на Србију, ово су им главне мете

16. новембар 2017.

Обавештајне службе Америке и Велике Британије појачале су присуство у Србији и то преко македонских и хрватских агената, пишу „Новости“, позивајући се на сазнања у безбедносним круговима. Лист напомиње и да је министар унутрашњих послова и секретар Савета за националну безбедност Небојша Стефановић рекао да су стране службе у Србији појачале активности. Како наводе „Новости“, позивајући се на добро обавештене изворе, политички притисак Запада по питању Косова и Метохије добио је чврсту подлогу и на обавештајном терену. „Тако је забележено деловање страног фактора усмерено према релевантним друштвеним структурама, попут САНУ и СПЦ, које за циљ има нејединство о најкрупнијој националној теми око које је управо започет широки дијалог“, наводи лист. „Новости“ пишу и да је у „пакету очекивања САД“ и оно да Београд „примири амбиције“ Милорада Додика о независности

У холу Народне банке Србије у Београду отворена је изложба Музеја жртава геноцида под називом "Страдање српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији 1998. године", аутора Бојана Ђокића и Ненада Антонијевића.

У Београду отворена изложба о страдању Срба на Космету

15. новембар 2017.

У холу Народне банке Србије у Београду отворена је изложба Музеја жртава геноцида под називом „Страдање српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији 1998. године“, аутора Бојана Ђокића и Ненада Антонијевића. Ђокић је рекао Срни да је циљ изложбе, која садржи фотографије, факсимиле докумената, штампе и књига, да се прикаже на објективан и научан начин како је страдало српско и мањинско становништво на Косову и Метохији 1998. године. „За ову изложбу, ми смо користили материјале Музеја жртава геноцида, али и дневних листова као што су `Политика`, приштинско `Јединство`, `Глас јавности`, затим часопис `Отета истина`, а за један пано смо користили и фото-архиву писца и новинара Живојина Ракочевића. Изложба

Проф. Сузана Рајић (Фото: muzejgm.org)

Не очекивати од Ватикана да отвори документа о Степинцу

15. новембар 2017.

Професор Филозофског факултета у Београду Сузана Рајић оцијенила је да се од Ватикана не може очекивати да отвара документа о контроверзном хрватском надбискупу из Другог свјетског рата Алојзију Степинцу, јер је ријеч о спорним питањима, која би могла да изазову негативне посљедице на овим просторима. „Преговори у оквиру православно-католичке комисије о Степинцу воде се већ дуго. Упркос жељи српске стране да до тих докумената дође, мислим да се то у скорије време неће десити“, каже Рајићева, која је као прва жена са ових простора добила дозволу за улаз архиву Ватикана. Рајићева је рекла за „Спутњик“ да је Католичка црква показала уздржаност у овом случају и није се изјашњавала, штитећи се

Изложба "Албум сећања" у Амбасади РС у Москви

Изложба Албум сећања у Амбасади Републике Србије у Москви

15. новембар 2017.

Свечано отварање изложбе Албум сећања на наше претке из Првог светског рата у Амбасади Србије у Москви, 09. 11. 2017. У склопу обележавања јубиларних година Првог светског рата, у Амбасади Републике Србије у Москви 09. новебра 2017. године, са почетком у 18 часова,  отворена је мултимедијална изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“. Изложбу је отворио амбасадор Србије у Москви г. Славенко Терзић. Отварању су присуствовали и представник Московске  патријаршије, удружења руско–српског братства, српско–руског клуба, представници историјских и музејских институција Москве, Московске организације ветерана, привредници  и Српска дијаспора у Руској Федерацији, студенти и учесници пројекта Албум сећања из Русије и Украјине. Изложба фотографија пројекта „Албум сећања на

Живојин Мишић Фото: МОНДО илустрација

Битка у којој је Мишић извео тактику за уџбенике

15. новембар 2017.

У тренутку када је цео свет очекивао капитулацију Краљевине Србије, вођена одлучним и енергичним Живојином Мишићем наша војска успела је да избори победу над Аустроугарима. Тог 16. новембра 1914. године, почела је Колубарска или Сувоборска битка, најзначајнији окршај између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Окончана је након месец дана успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом генерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је читав свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије. Пре Колубарске битке искусни стратег и ратникРадомир Путник је сумњао да српска војска може изаћи на крај са надирућим аустроугарским трупама. На то су утицали и поразни извештаји са

Муслимани у Другом светском рату

15. новембар 2017.

Давид Мотадел: Реакција муслиманског становништва према немачком освајачу у ратним подручјима није била јединствена На десетине хиљада муслимана се током Другог светског рата борило на страни хитлеровог националсоцијалистичког режима. Историчар Давид Мотадел за ДВ анализира природу тог односа. У вашој књизи „За пророка и фирера“ (Für Prophet und Führer) пишете о политици националсоцијалистичког режима према исламу. Шта је била карактеристика те политике? — На врхунцу Другог светског рата, 1941. и ’42. године, када су немачке јединице умарширале у подручја насељена муслиманима, попут Балкана, Крима, северне Африке и Кавказа, у Берлину се о исламу почело размишљати као о значајном политичком фактору. Хитлеров режим је корак по корак врбовао муслимане и користио их

Финале суда: Последње велико изрицање казне у Хагу Фото: wikimedia.org/Julian Nitzsche

Син Ратка Младића за „Вести“: Ми смо генерала одбранили

15. новембар 2017.

Иако су адвокати и породица уверени да тужиоци нису доказали Младићеву кривицу, мало ко верује да пресуда неће бити драконска. Следеће среде, 22. новембра, судско веће Хашког трибунала саопштиће првостепену пресуду против некадашњег команданта Главног штаба ВРС, генерала Ратка Младића. Претходно је ово судско веће одбило захтев одбране не само да се генерал привремено пусти на слободу, већ и да се то изрицање пресуде одложи због тога што му је погоршано здравствено стање. Дарко Младић каже за „Вести“ да се након свега стиче утисак да „неко на силу“ жели да пресуди генералу Младићу, мада је он „правно одбрањен“. – Није ми јасно због чега се то ради. У крајњем случају,

Хрватски војници по трећи пут у походу на Русију – континуитет усташке политике

15. новембар 2017.

Два пута је у прошлом веку Хрватска ратовала на страни освајачких сила против Русије, а сада поновошаље контингенте својих војника на Балтик и у Пољску са истом намером, ако дође до оружаног сукоба или рата на истоку Европе. Увек је Хрватска, на жалост, била на страни агресивних окупационих трупа па је тако и данас на исти начин прихватила ту срамну улогу у оквиру НАТО пакта, војног савеза који све више има изражен офанзивни карактер и угрожава европски и светски мир.  НАТО настоји да раздроби или потчини својој вољи традиционалне државе, да мења границе између народа и држава на штету „непослушних народа“ и све то настоји да представи у свету као „допринос миру и безбедности“. Кључну улогу у дефинисању мисије

Лука Вукадиновић

Човјек и опет Човјек

15. новембар 2017.

Ко остаде у долини плача да ридањем дочека будуће сапатнике. Ко је Тај што се и данас због њега моја суморна мука купа у леденом зноју. Ко се то повео и превару са страхом окусио, ко се ископ’о и прије него се родио, ко се родио а смрт волио. Ко је своју прекинуо наду у тренутку страха у незнању своме. Ко је ланцем бијеса везао потомство. Ко је теби једина надо’ мађијом блуда прекрио лице. Јеси ли уморна душо моја заробљена, јесу ли те очи моје застрашиле, је ли те мука моја растужила. Приближава се суша. Стиже неко чудно вријеме, какво није раније било. Тресе се душа сулудника, осјећа долазак

Ексхумација - фото илустрација

Идентификован припадник Војске Републике Српске

14. новембар 2017.

 У Заводу за судску медицину у Бањалуци идентификован је Јосип Мачинковић, бивши припадник Војске Републике Српске хрватске националности. Посмртни остаци пронађени су у мају ове године на локалитету Подсјелово – Стјепањски Поток, општина Завидовићи, саопштено је из Института за тражење несталих лица. Идентитет је утврђен на основу ДНК анализе, а данас су идентитет потврдили и чланови породице. Мачинковић је нестао 1995. године на подручју Озрена, а посмртни остаци ексхумирани су 7. маја ове године на локалитету Подсјелово. Извор: СРНА

Zoran Saponjic

Онима који отварају туђе гробове, па кости бацају пашчадима

14. новембар 2017.

Ноге су ми се јуче одсекле на гробљу Семизовац близу Вогошће. Исти бол, исти страх, иста мука коју сам осетио и прошле и претпрошле године на разрушеном српском гробљу у јужном, албанском делу Косовске Митровице. И исто питање – колики ли су наши греси кад смо као генерација осуђени да гледамо ово што гледамо – како нам ни мртви немају мира ни спокоја, него им по Митровици пашчад отварају гробове и развлаче кости, а крај Вогошће мацолама лупају споменике и обарају крстове? Колики ли су греси наши кад нас ни ово није мимоишло? И што баш нама, нашој генерацији, припаде да ово зло гледамо и доживимо? И колика је мржња

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА