Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 171

Аустријски медији „оплели“ по Колинди и усташтву

3. децембар 2017.

Аустријски дневник „Стандард“ објавио је велику анализу под насловом „Хрватска десница профитирала је од самоубиства ратног злочинца Праљка“, у којој је нагласио да хрватска влада нема никакве правне опције како би успешно покренула ревизију хашке пресуде херцеговачкој шесторки. На почетку текста описује се како су се у Мостару и Загребу палили лампиони у част ратног злочинца Слободана Праљка, који се отровао у хашкој судници након што му је потврђена казна затвора од 20 година, пише хрватски портал „Индекс“. „Стандард“ констатује да се по реакцијама хрватских националиста на Праљкову смрт може погрешно закључити да дотични није ратни злочинац него светац. „Своје претварање у икону Праљак је очито планирао“ и рачунао је да ће његово самоубиство имати политичке последице. Једна од њих је

Иванишевић: Српске жртве нестану кад их злочинци пописују

3. децембар 2017.

Предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић тврди да су подацима Информативно-документационог центра из Сарајева о броју страдалих у рату у БиХ прикривени и умањени злочини над Србима, под плаштом “научног истраживања”. Он је оцијенио да је тај центар, на чијем челу је Мирсад Токача, полицајац из времена рата у сарајевском Центру безбједности, који носи огромну одговорност за страдање Срба у том граду, учинио нешто што је “у свијету незамисливо, нехумано и осветољубиво”, односно бавио се пописивањем жртава нације са којом су пописивачи били у оружаном сукобу. Иванишевић је у ауторском тексту за “Вечерње новости” објаснио да је уобичајено да свака сукобљена страна, држава или нација

Дачић Китаровићевој: А шта је Бутрос Гали написао 1994?

3. децембар 2017.

Београд — Хрватска би требало да се суочи са прошлошћу, а не да напада Србију поводом њихових сукоба са Бошњацима, наводи шеф српске дипломатије Ивица Дачић. Осим тога, Дачић је коментаре хрватских званичника поводом последње пресуде Хашког трибунал назвао “невероватно лицемерним”. Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић негирала је нешто раније да је Хрватска учествовала у удруженом злочиначком подухвату, тврдећи да је та земља четири године учцествовала у одбрани БиХ, као и да је хрватски народ у тој земљи био “прва жртва великосрпске агресије”, пренела је Хина. О каквој такозваној ‘великосрпској агресији’ говори хрватска председница, наводи Дачић, “кад су још деведесетих година у Савету безбедности расправљали о том питању”. Дачић истиче

Ликвидације у Великој Плани: Партијски руководиоци калили комунисте на масовним стрељањима

2. децембар 2017.

У Архиву Србије пронађени документи о стрељањима из новембра 1944. године. Како је Београд извештен о погубљењима” Трагајући за документима у Архиву Србије везаним за период непосредно после ослобођења, историчар Немања Девић дошао је до извештаја Окружном партијском Комитету у Београду, у новембру 1944, у којем партијски руководиоци из Велике Плане описују како кале комунисте на масовним стрељањима. “Из приложеног списка Озне види се колико смо их до сада ликвидирали. Требало би још толико да их буде… Ликвидацију врши батаљон. Врше их тројке и петорке, али оне не знају кога ликвидирају. На ликвидацији испробавамо људе, јер то је један од најбољих начина, који стоји на расположењу. Његова одлучност, револуционарност, бескомпромисност,

Требиње - Савчић на свечаној академији Фото: СРНА

Трећи одред специјалне бригаде полиције допринио стварању Српске

2. децембар 2017.

У Требињу је свечано обиљежено 25 година од оснивања Трећег одреда специјалне бригаде полиције-Херцеговина. Служен је помен и положено цвијеће на споменик припадницима полиције погинулим у Одбрамбено отаџбинском рату. Свечана академија у Културном центру била је прилика да се присутни подсјете на значај овог Одреда, његове успјехе, а посебно на припаднике који су живот дали борећи се у његовим редовима. Ратни пут Трећег одреда Специјалне бригаде полиције-Херцеговина био је дугачак. Од Требиња до новог Града стизали су углавном голобради младићи бранећи свој народ и земљу.Кроз овај одред , од оснивања 1.децембра 1992. године прошло је више од стотину бораца. Живот за Републику Српску дало је њих 12. Многи су рањавани

Непријатна питања за Арноа Гујона на ТВ Н1: Морао да се правда зашто помаже Србима на Косову!

2. децембар 2017.

Гостујући у емисији „Нови дан“ на телевизији Н1 највећи француски хуманитарац у Србији Арно Гујон први пут се нашао у ситуацији да се правда за оно што ради у српској јужној покрајини Највећи француски хуманитарац у Србији, Арно Гујон, гостовао је данас у емисији „Нови дан“ на телевизији Н1 како би најавио будуће хуманитарне акције. Међутим, његова хуманост и све оно што је урадио за Србе у енклавама на Kосову била је тема о којој се најмање причало током његовог гостовања. Водитељка Марија Антић имала је за Арноа нека друга питања. Kако Француз у уторак 5. децембра на Факултету политичких наука треба да одржи предавање на тему „Хуманост у 21. веку“,

Београдска „истина“ о Сребреници

2. децембар 2017.

Србија мора да зна истину о Сребреници! Србија мора да зна истину о Сребреници! Не једном, него, чини ми се, најмање три пута поновљена је ова реченица пре неко вече, у студију државне телевизије у Београду, оне коју сви плаћамо из свог џепа, у емисији посвећеној „дометима рада Хашког трибинула“! И у праву су на државној телевизији! Србија мора да зна истину о Сребреници! Само што је пре неко вече у оној емисији остало недоречено – коју истину? Истину, или „истину“ о Сребреници коју преферирају из суседства, из Сарајева? У праву су на српској државној телевизији када траже истину! Само, очекивао сам да у оној емисији, пре неко вече, кажу

У Бањалуци је данас представљен пројекат удружења „Српско-руски мост“ - Душу нису убили, који се у функцији његовања културе памћења бави страдањем српског цивилног становништва у БиХ у 20. вијеку.

Представљен пројекат о српском страдању у БиХ у 20. вијеку

2. децембар 2017.

У Бањалуци је данас представљен пројекат Удружења “Српско-руски мост” – “Душу нису убили”, који се бави страдањем српског цивилног становништва у БиХ у 20. вијеку. Пројекат се састоји од двије књиге – “Затирања Срба у БиХ у 20. вијеку”, аутора професора Драге Мастиловића и “Душу нису убили” Мире Лолић Мочевић, која је и аутор истоименог документарног филма. У овим дјелима су свједочења 59 свједока, шест научних радника и историографски документи о српском народу и његова три страдања у два свјетска рата и посљедњем одбрамбено-отаџбинском. “Радити на овом пројекту је било тешко због чињенице да је требало послушати јако потресна свједочења људи о ономе што су проживјели. Свијет, али и дио

Величани испред Цркве Светих мученика Кирика и Јулите, Фото: М. Секуловић

73. године од масакра: Непознато још 140 жртава

2. децембар 2017.

Од стравичног покоља у Велици код Плава прошле су 73 године, а списак страдалих још није комплетиран. Стручни тим потврдио је 455 имена убијених у геноциду који се догодио 28. јула 1944. Ни 73 године од незапамћеног злочина у селу Велика, на обронцима Чакора, недалеко од Плава, када су припадници нацистичких дивизија “Принц Еуген” и “Скендербег” уз помоћ вулнетара и припадника муслиманске милиције из Бихора, Плава и Гусиња, за свега неколико сати побили на стотине жена, деце и стараца, није познат коначан број жртава које су убијене на начине до тада непознате у историји ратовања. Размере овог злочина су нечувене, а укрштањем доступних података у потпуности су потврђена имена 455

Хрватске јединице у Посавини убиле 3.684 српска цивила и отвориле 54 логора

2. децембар 2017.

Хашки трибунал, који је осудио Хрватску за агресију на БиХ и окупацију дијела њене територије, “заборавио” је војни удар диригован из Загреба на Србе у Посавини, гдје су хрватске јединице за неколико мјесеци убиле 3.684 српска цивила и отвориле 54 логора за Србе, пишу “Вечерњи новости”. Према наводима овог листа, хрватске јединице су од 26. марта 1992. године, када су прешле Саву, и наредних дана окупирале Шамац, Брод, Модричу, Оџак, Орашје, Дервенту, Градачац и Брчко, гдје су починиле масовне злочине. Хрватски генерал Винко Штефанек прошле године је рекао да је командовао Тактичком групом Хрватске војске у Посавини и да је командна линија била јединствена са Загребом. Први масовни злочин у

Индекс: Немци се чуде – Хрвати тугују због ратног злочинца

2. децембар 2017.

Немачки “Шпигл” је на свом порталу објавио чланак у ком се згражава над чињеницом да “Хрватска тугује због једног ратног злочинца”, преноси загребачки “Индекс” ”Инсценацијом свог суицида у судници бивши генерал Слободан Праљак постигао је да се Хрватска иза њега уједини у туговању. Критичка процена његових злочина постала је немогућа, дакле његова последња калкулација је успела”, пише “Шпигл” и додаје да је Праљково самоубиство ”у Хрватској изазвало политички потрес, који се проширио на цели западни Балкан”. Наводи се како су и председница Колинда Грабар Китаровић и премијер Андреј Пленковић дали похвалне изјаве о Праљку, те да ”већина хрватских медија са страхопоштовањем извештава о ‘храбром заповеднику с три дипломе”’, као и

Обележена седамдесет шеста годишњица од Пљеваљске битке

1. децембар 2017.

Полагањем цвећа и венаца на Меморијални центар на Стражици обележена је 76. годишњица Пљеваљске битке Полагањем цвећа и венаца на Меморијални центар на Стражици обележена је 76. годишњица Пљеваљске битке. На Меморијалном центру „Стражица“ две борачке организације обележиле су 76. годишњицу Прводецембарске пљеваљске битке. У 10 сати венце су положили представници Субнора и антифашиста Црне Горе и Удружења бораца НОР-а Забљака и Тивта. На херојску борбу пртизана у Пљеваљској бици присутне је подсетио Вељо Митровић и члан председништва СУБНОР-а и антифашиста Боро Бановић. У организацији бораца НОР 1941-45. Година у 11 сати цвеће на крипту палим борцима положили су.:председник Општине Мирко Ђачић, делегација Борачке организације Пљевља, Беране, Бијело Поље, Будва, Котор, Подгорица, Пријепоље, Цетиње,

У Српској Тишини код Шамца служен је парастос и положени су вијенци у знак сјећања на погинуле у одбрамбено-отаџбинском и Другом свјетском рату.

Служен парастос за погинуле у отаџбинском и Другом свјетском рату

1. децембар 2017.

У Српској Тишини код Шамца служен је парастос и положени су вијенци у знак сјећања на погинуле у одбрамбено-отаџбинском и Другом свјетском рату. У овом мјесту, у одбрамбено-отаџбинском рату погинуло је 10 бораца и троје цивила, а у Другом свјетском рату 128 мјештана, од којих су 1. децембра 1944. године усташе свирепо убиле 59 Срба, међу којима 10 дјеце. Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је новинарима да су убијени 1944. године страдали само због тога што су били Срби. “Седамдесет и три године након тога одајемо им пошту, с поруком да православни народ прашта, али да ради своје историје не може и не треба да заборави”, навео је Милићевић.

Милош Ковић: Кад се идентитет гради на антисрпству

1. децембар 2017.

Нарочито је у Хрватској јака антијугословенска реторика, при чему се свесно заборавља да су Срби могли да бирају између „Велике Србије“ и Југославије Мада је Српска академија наука и уметности после 31 године и званично „ставила тачку“ и предала Меморандум историји, у бившим југословенским републикама тај незавршени и незванични документ и данас се сматра извором свих зала које су задесила Балкан. Још незавршена Декларација о заштити и опстанку српске нације, коју би председници Србије и Републике Српске Александар Вучић и Милорад Додик требало да представе 1. децембра, у суседству је већ дочекана на нож као „нови Меморандум“ или „ново Начертаније“, које би требало да дâ нови ветар у леђа „великосрпским

Загреб облијепљен смртовницама: “Издахнула је Република Хрватска”

1. децембар 2017.

Град Загреб освануо је облијепљен необичним смртовницама. Аутор је обавијестио како је преминула Република Хрватска. Аутор смртовница обавјештава грађане “којима је још стало” да је у 27. години преминула Република Хрватска. Као датум смрти наведен је 1. јануар 2018. године. На врху смртовнице цитиране су наводне посљедње ријечи Слободана Праљка, по којима је он рекао: “Живите и борите се, немојте завршити као ја. Не предајте се никада!”, али за то нема никакве потврде. Цијели текст смртовнице гласи: “У дубокој боли јављамо свим рођацима, пријатељима и држављанима, којима је још стало, тужну вијест да је у 27. години живота након дуге и тешке борбе против лоповлука, корупције, ухљеба те због неизљечиве