arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Filip Rodić

Zona sumraka: Nisu Košare za klošare

12. mart 2018.

Šta naša deca treba da uče o srpskoj istoriji? I onoj starijoj, a posebno o ovoj novijoj, istoriji u kojoj su učestvovali i njihovi očevi i majke. Da li je za „suočavanje s prošlošću“, na kojem građanisti toliko insistiraju, dovoljno učiti o srpskoj krivici i genocidnosti, ili ima mesta i za herojstvo i požrtvovanost? Postoji li Amerikanac koji nije čuo za Alamo? Postoji li Grk neupućen u podvig njegovih predaka na Termopilima? Ima li Rusa koji ne znaju za „Pavlovljevu kuću“ u Staljingradu? Možda i ima, ali trebalo bi ih potražiti lupom. Takođe, zamislite kakav bi odijum u našoj javnosti, pre svega građanističkoj, izazvalo eventualno odbijanje neke institucije da dozvoli

Petar Matić

Poslednji narodni heroj: Komandovao je akcijom po kojoj je snimljen film, a i danas ima snažan politički stav

12. mart 2018.

Često sedim zamišljen i prene me supruga pitanjem šta mi se vrzma po glavi. Kažem joj da sam se setio nekih drugova koji su izginuli u zajedničkoj borbi, priča za „Blic” poslednji živi narodni heroj Petar Matić Dule (98). General-pukovnik u penziji Petar Matić Dule, iako je već blizu stote, nasmejan je i pričljiv. I pažljiv, proverava da li smo propisno ugošćeni. – Zdravlje mi je, pošto sam živ, očigledno bilo dobro. Imao sam dve-tri operacije, ali ništa opasno. Malo me samo noge bole od prošle jeseni. Inače sam bio revnostan šetač – odgovara nam na pitanje kako ga zdravlje služi. Rođen je u Irigu 1920. godine. U ratu dobija

Slavoljub Zakić sa porodičnim fotografijama Mihaila Zakića / Foto Privatna arhiva

Ispovest Slavoljuba Zakića: Još traje rat četnika i partizana

11. mart 2018.

Potomak sam Mihaila Zakića, predratnog oficira Jugoslovenske vojske, a zatim komandanta Ibarske brigade artiljerijskog diviziona Drugog kosovskog četničkog korpusa.. Od bake Ruže saznao za sva zlodela prema Zakićima Potomak sam Mihaila Zakića, predratnog oficira Jugoslovenske vojske, a zatim komandanta Ibarske brigade artiljerijskog diviziona Drugog kosovskog četničkog korpusa. Ponosan sam na sve što su on i Mašan Đurović od 1941, a od 1943. sa Aleksandrom Markovićem, uradili u odbrani Ibarske doline, Kopaonika i Raške od zločina Albanaca i poturica. Zvanična istorija prećutkuje činjenicu da ne bi bilo živog naroda u kosovskim selima na padinama Kopaonika da nije bilo četnika, jer su partizani u ove krajeve došli tek 1943. godine. Istina je

Lordan Zafranović

Lordan Zafranović za „Novosti“: Kapitalizam nas pojeo, nismo bili spremni

11. mart 2018.

Režiserz za naš list o glumi, projektima, filmovima: Globalizacija i politika nametnule su danas čoveku pravu samocenzuru. Čovečanstvo zaboravlja zverstva koje mu je učinio Drugi svetski rat. Fašizam i mržnja opet osvajaju Evropu Danas u svetu više nema konflikta, osim socijalnih i ratnih, nema ni ideologije koja bi zabranjivala stvari zbog kojih bi ljudi morali da osvajaju slobodu. Prividno, sve se može i sve je dopušteno, a zapravo, globalizacija, kapitalizam i politika nametnuli su čoveku samocenzuru, koja je strašnija od cenzure – toliko su ga osiromašili da ni o čemu ne može da razmišlja osim da egzistencijalno preživi. Izbagatelisani su sistemi vrednosti, nema autoriteta za koje bi se uhvatili, a

Detalj iz serije "Šifra Despot"

Kninska „Zora“ nije lovačko društvo

11. mart 2018.

Serija „Šifra Despot“ koja se već mesec dana prikazuje na TV Pink najavljivana je mnogo pre nego je počela, trejlerom iz epizode u kojoj su se Radoš Bajić i drugi autori poigrali s jednom od najosetljivijih grupa srpskog društva, krajiškim Srbima, proteranim u Srbiju u vreme hrvatskih vojno-policijskih akcija „Bljesak“ i „Oluja“. Krajišnici znaju za šalu, iz njihovih redova su Petar Kočić, Simo Matavulj, Petar Petrović Pecija, Jovan Radulović i mnogi drugi koji su perom secirali njihove slabosti. Dakle, u ovom tekstu nije reč o nadobudnom uverenju da šali, ironiji, kritici nema mesta. Ali ono što je ponudio Bajić nije ništa od toga. Glavni junak serije je nespretni, tragikomični Despot,

Isidor hajdukovao protiv okupatora

11. mart 2018.

Užice – Kad je Užice 1918. godine napuštao austrougarski okupator bežeći pred naletom srpske vojske, u grad je među prvim oslobodiocima sa svojom družinom ušao jedan – hajduk. U narodu znani Isidor Bajić (1891–1957), iz šume i odmetništva tokom okupacije borio se protiv Austrougara i njihovih doušnika. Pa kad je oslobođenje nastupalo, Isidor je sa balkona užičke gimnazije okupljenom narodu govorio da predstoji oslobađanje cele Srbije, da neće biti nareza ni okupatorskog režima… I ispuni se brzo ono što ovaj hajduk Užičanima reče (izuzev nareza), ali za Isidora oslobođenje i život u novoj državi ne donese sreću. Kratko vreme on je sa svojom družinom proveo u prispeloj srpskoj vojsci, no ubrzo

Print screen Youtube

Vili Vimer za „Novosti“: Kako su uništili SFRJ tako uništavaju i svet

11. mart 2018.

Doajen nemačke politike: Srpski narod je na pogrešnom mestu u pogrešnom vremenu. Temelji Kosova kao države iskopani su na „živom pesku“. Preko „Bondstila“ SAD kontrolišu naftovode i gasovode iz Kaspijskog mora Priča o 2025. godini kao datumu za pristupanje Srbije EU je bežanje Angele Merkel od njenih sadašnjih kancelarskih obaveza. Kada 2018. govorite da će neki problem biti rešen 2025, jasno je da niste zainteresovani da se problem zaista i reši. Ovako, bez uvijanja i diplomatskih rukavica, o mogućem datumu pristupanja Srbije i nekih zemalja Zapadnog Balkana EU gleda doajen nemačke politike Vili Vimer. Bivši portparol Merkelovog CDU i nekadašnji potpredsednik Parlamentarne skupštine u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju

Karaula Košare

Povratak karaule

11. mart 2018.

Ova priča je po sećanjima vojnika klase mart 1998. 125. motorizovane brigade, bataljona u Peći: Mirka Radivojevića, Negovana Zdravkovića, Bojana Avramovića i „Magnuma 357” (kodni naziv sa Košara)… Na odsluženje vojnog roka došli su marta meseca 1998. u kasarnu Beli Drim u Peći. Obuka kod ovih martovaca je bila neuobičajena, ali prilagođena gotovo ratnim uslovima koji su tada vladali na Kosovu. Ta obuka koju su prošli vojnici iz klase mart ’98 iz kasarne u Peći pokazala se kasnije kao veoma delotvorna. Njih su obučavali i spremali za rat! Obučavani su u interventnim vodovima od veoma sposobnih i iskusnih oficira. Tako im je u jednom trenutku držao obuku i bio komandir

(Foto: Thinkstock)

Restitucija: Šta sve dugujemo Amerikancima?

11. mart 2018.

Beograd – Nije poznato šta sve u Srbiji po pitanju restitucije potražuju američki državljani. Ambasador Kajl Skot za O2 kaže da niko ne očekuje da se sve odjednom vrati, ali da treba naći rešenje. U agenciji za restituciju objašnjavaju da diskriminacija prema strancima ne postoji. Za sada, po pitanju restitucije, sa Amerikom nismo u problemu. Dve zastave na istom mestu – potpuno normalno, ali treba li se zbog natpisa između njih zapitati otkud ovde? I koliko veliki treba da bude taj znak pitanja? Domaćin kaže: nije prvi put da neko iz američke ambasade dobronamerno dolazi u agenciju za restituciju, a gost hvali. Ali, pored dobre saradnje tu je, kako to

Sarajevo: Za ubistvo djevojčica niko nije odgovarao Foto: SRNA

Godišnjica ubistva srpskih djevojčica na Grbavici

11. mart 2018.

Prema navodima svjedoka, devojčice je ubio S.P, pripadnik 101. brigade takozvane Armije BiH. Sarajka Fatima Bajramović svjedočila je da je to učinio Sejo Piskić koji je rođen 1956. godine u Gračanici. Hicima ispaljenim iz snajpera iz dijela Sarajeva pod muslimanskom kontrolom, na današnji dan prije 23 godine, ubijene su srpske djevojčice Milica Lalović i Nataša Učur u sarajevskom naselju Grbavica. Za taj zločin, kao i u mnogim drugim slučajevima ubistava srpskih civila, niko nikada nije odgovarao. Snajperista sa zgrade „Lorisa“ na tadašnjem Trgu Pere Kosorića, a sada Trgu heroja, ubio je 11. marta 1995. godine desetogodišnju Milicu i devetogodišnju Natašu koje su se igrale lastiša u Ulici Rave Janković, ispred

„Velikosrpska agresija“, „jasenovački mit“, „križni put“ i druge jezičko-političke obmane bez jasnog odgovora

11. mart 2018.

Preuzeću na sebe sve kritike zbog toga što dajem sebi pravo da kao lekar analiziram jedno jezičko pitanje. Stoga članak pišem kao refleksiju uticaja izopačenih termina na prosečnog građanina Srbije. „ Na početku beše reč“ je jedan od najčešće korišćenih citata u istoriji. Značaj reči nije potrebno objašnjavati. Ključno pitanje je da li su svi akteri na srpskoj medijskoj sceni svesni posledica koju pojedine reči izazivaju? Kao mladić zapazio sam kod profesora istorije, Hrvata iz Hercegovine, Elezovića, posebnu strast dok je govorio o „velikosrpskoj ideji“, lukavoj izmišljotini Kalajevske ere „KK“ monarhije, kasnije zdušno prihvaćene od komunista koji su je neštemice koristili zajedno sa još jednom kovanicom iz toga vremena – „velikosrpska buržoazija“.

Dragoslav Bokan

JOŠ JEDAN ANTISRPSKI I NELjUDSKI POTEZ RTS-a – ODBILI da prikažu film ”Koncentracioni logor Zemun” (Muzej žrtava genocida)

11. mart 2018.

Osmog februara, baš uoči Zadušnica, u Domu omladine je premijerno prikazan dugometražni dokumentarni film ”Koncentracioni logor Zemun” („Konzentracionslager Semlin“), po scenariju dr Veljka Đurića-Mišine, u režiji Dragana M. Ćirjanića i u produkciji Muzeja žrtava genocida iz Beograda. Ovaj važan istorijsko-filmski dokument i umetnički prikazano svedočenje je konačno razvejao zlobne i nepoštene insinuacije na temu navodne uloge Srba u upravljanju ovim zlokobnim konc-logorom (mi ga nazivamo Logor na Starom Sajmištu po mestu na kome se nalazio).  Saznali smo, na osnovu precizno izvedene faktografije, da je reč o logoru na teritoriji NDH, od koje su Nemci dobili dozvolu da organizuju logor za Jevreje i Rome, a nekon toga i Srbe (dovođene iz

Ponovo udar na Srbe: Pljušte nove optužnice za ratne zločine u Hrvatskoj

10. mart 2018.

Zagrebačko Županijsko državno tužilaštvo saopštilo je da je podiglo optužnicu protiv osmorice komandanata i 14 pripadnika srpskih paravojnih jedinica koje tereti za ratni zločin protiv hrvatskih civila na području slavonskih sela Čojlug, Balinci i Četekovac. Oni su optuženi da su u tim selima „u septembru 1991. ubili 20 civila i dva ratna zarobljenika“, prenosi Hina. Navodi se da „Tužilaštvo tvrdi da su osmorica komandanata naređivali pripadnicima srpskih paravojnih formacija da zlostavljaju, tuku i ubijaju civile hrvatske nacionalnosti, da ih nezakonito uzimaju kao taoce, muče i ubijaju ratne zarobljenike, da pljačkaju civilno stanovništvo, kao i da ruše i pale kuće i privredne objekte stanovnika hrvatske nacionalnosti“. U saopštenju objavljenom na sajtu Tužilaštva stoji da se „neki od okrivljenih komandanata terete da su i lično učestvovali u mučenjima i ubistvima

Veterani Drugog odreda Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske obilježili su danas u Šekovićima 25 godina od formiranja ove ratne jedinice.

Obilježeno 25 godina od formiranja Drugog odreda MUP-a Srpske

10. mart 2018.

Veterani Drugog odreda Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske obilježili su danas u Šekovićima 25 godina od formiranja ove ratne jedinice. Jedinica je formirana 10. marta 1993. godine u Šekovićima, a u ratnim dejstvima, koje je vodila na gotovo svim ratištima u Republici Srpskoj, izgubila je 21 pripadnika, dok ih je veliki broj teže ili lakše ranjen. Obilježavanje je počelo svečanim postrojavanjem veterana Drugog odreda i parastosom u Crkvi Svetog Prokopija u šekovićkom naselju Tišča, gdje je odred formiran, a potom su učesnici skupa položili cvijeće u Spomen-sobi, u kojoj se čuva uspomena na poginule pripadnike ove jedinice. Ratni komandant jedinice Miloš Stupar rekao je novinarima da su pripadnici ove jedinice

U Vukovaru promovisana knjiga Milojka Budimira “Spomenička baština Srba sa područja današnje Republike Hrvatske”

10. mart 2018.

U vukovarskom Srpskom kulturnom centru održana je promocijia knjige “Spomenička baština Srba sa područja današnje Republike Hrvatske” autora Milojka Budimira. Osim autora knjigu su predstavili mladi istoričar porijeklom iz Dalmacije dr Milan Gulić (prvi sa desna) i dugogodišnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika u Vukovaru, danas profesor beogradskog univerziteta dr Velimir Ćerimović. “Jasno je da je mnogo toga otišlo u nepovrat i zato je ova knjiga važna. Autor je prošao kroz sudbine svih sakralnih objekata kojih je nešto ispod 500 i od kojih mnogi danas samo predstavljaju uspomenu na lokaciju na kojoj je bio srpski verski spomenik, jer dvadeseti vijek je vijek stradanja srpskog naroda ali i njegove spomeničke baštine.

NAJNOVIJE VIJESTI

Danica

I Danicu Bošković, stariju Cvitinu ćerku, životna lađa je ponijela daleko od

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA