Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 84

Бункер туризам

24. јул 2015.

Град Карловац и Министарство туризма дали су новац за обнову два бункера коjе су у Другом свjетском рату користили усташе Бункер коjи су у Другом свjетском рату користили усташе Пише: Милан Цимеша Град Карловац судjеловао jе са 56.000 куна у обнови два бункера из Другог свjетског рата на обалама Купе, у селима Брођани и Речица под ингеренциjом града. Бункери су талиjанске производње, али су их наjвише за борбене сврхе користили усташе. Преосталих 50 хиљада куна дало jе Министарство туризма. Бункери су служили за чување жељезничке пруге од Карловца до Сиска и моста преко Купе од партизанских диверзаната. О томе се, међутим, ништа не би знало да градски виjећник Ивица Маргарин

ОТВОРЕНА ИНТЕРАКТИВНА ИЗЛОЖБА О ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

24. јул 2015.

Отворена изложба у Андрићграду У Андрићграду jе данас отворена интерактивна изложба о Првом свjетском рату под називом „Србиjа 1914“, у организациjи Андрићграда и Историjског музеjа Србиjе. Изложбу jе отворио историчар и кустос Историjског музеjа Србиjе Небоjша Дамjановић, коjи jе рекао да изложба говори о 100 година од почетка рата, о Србиjи и српском народу у Великом рату. „У изложби смо детаљно приказали каква jе Србиjа била уочи Првог светског рата jер су то знаменити моменти наше историjе“, каже Дамjановић. Он jе истакао да jе циљ уводног диjела изложбе да представи динамичан раст српског друштва на почетку 20. виjека на политичком, културном и привредном плану, будући да jе то вриjеме еманципациjе

ТУЂМАН „ПОСЛОВАО“ СА АРКАНОМ

24. јул 2015.

Јосип Манолић Бивши високи обавjештаjац СФРЈ и Туђманов министар и сарадник Јосип Манолић тврди да jе Жељко Ражанатовић Аркан набављао оружjе за Хрватску и да jе продао хрватском врху видео-запис убистава на Овчари. У недавно обjављеним мемоарима „Политика и домовина“, коjи су изазвали велику пажњу jавности, Манолић тврди да постоjе докази да jе Аркан шлеперима оружjа платио слободу и пуштање из затвора у Хрватскоj. Аркан jе током истраге и боравка у Реметинцу постао добављач оружjа за потребе Републике Хрватске. Почетком 1991. године, тачниjе у априлу, Хрватска jе од његове фирме из воjног складишта у Батаjници купила много оружjа. То су претежно били калашњикови „АК 47“ и противтенковско наоружање – радило

СРБИ ИЗ СТРАХА БЈЕЖЕ ОД СВОГ ИДЕНТИТЕТА

24. јул 2015.

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Предсjедник Српског националног виjећа Милорад Пуповац упозорио jе да jе положаj Срба у Хрватскоj у протекле три године погоршан и да атмосфера у коjоj Срби живе производи страх и биjег од идентитета, посебно у вриjеме пред обиљежавање 20 година од акциjе „Олуjа“ коjа постаjе све озбиљниjе критично мjесто у српско-хрватским односима. Пуповац jе рекао да континуирана антисрпска кампања блокира Владу Хрватске у томе да према Србима испуњава своjе и обавезе из приступног уговора са ЕУ. „Не би уопште било добро када би ово потраjало и када се ЕУ и свиjет не би заинтересовали за такво стање“, изjавио jе Пуповац за београдски лист „Данас“.

Спомен на Српску Крајину

23. јул 2015.

Пораз и несрећа коjи су нас снашли имаjу мало предности, jедна од њих jе да данас можемо хладне главе да сагледамо све што се догодило Пише: Чедомир Антић* Написао сам jедну књижицу под претенциозним насловом Историjа Републике Српске Краjине. Скромну синтезу утемељену на основу важниjе литературе и обjављених докумената. Њен jе значаj пре свега у теми коjа jе код нас мало заступљена и наслову коjи као такав не постоjи. Као што не видим научне домете у тоj књизи не мислим ни на зараду, а било би jе, и те како, бар за издавача… Важно ми jе, међутим, да буде обjављена у већем тиражу и да не буде затворена у неком

Spomen_ploca_na_mjestu_ustaskog_logora_u_uvali_Slana.jpg

Да ли ће се Грабар-Китаровић извинити Србима, ако је Јосиповић заборавио?

23. јул 2015.

Хрватски предсjедници се већ традиционално извињаваjу чим кроче на израелско тло. Као од шале, НДХ се назива злочиначком усташком државом и понизно се тражи опрост за њене злочине. Спомен плоча на мjесту усташког логора у ували Слана постављена 26.6.2010. – уништена три дана касниjе. Предсjедница Колинда Грабар-Китаровић посjетила jе у сриjеду Музеj холокауста у Јерусалиму гдjе jе изразила наjдубље каjање због свих жртава страдалих у вриjеме усташког режима у Хрватскоj. – Као предсjедница Хрватске, изражавам наjдубље каjање због свих жртава холокауста у Хрватскоj, страдалих од руке колаборационистичког усташког режима током Другог свjетског рата – рекла jе Грабар-Китаровић. Било jе и Срба Додала jе и да су у вриjеме НДХ, осим

У БЕОГРАДУ У СУБОТУ ПАРАСТОС ЛИВАЊСКИМ СРПСКИМ ЖРТВАМА

23. јул 2015.

Парастосом у Цркви светог Марка у Београду у суботу, 25. jула, почеће обиљежавање 74 године од усташког злочина над 1.600 Срба у Ливну током Другог свjетског рата. Парастос у Цркви светог Марка биће служен у 11.30 часова. Парастоси и молитвена сjећања за све православне Србе коjи су приjе 74 године мученички настрадали од усташког терора у Ливну биће одржани и 29. jула у Бањалуци, 30. jула на дан наjвећег страдања у Ливну, 31. jула у Губину и 3. августа у Челебићу. Парастосе организуjу Удружење Огњена Мариjа Ливањска и Парохиjа лиjевањска, а потомци и поштоваоци српских жртава позвани су да присуствуjу поменима – саопштено jе из овог удружења. У данима око

ПРОТЕСТИ 5. АВГУСТА ПРЕД ХРВАТСКОМ АМБАСАДОМ У БЕОГРАДУ

23. јул 2015.

Хрватска амбасада у Београду Српска радикална странка (СРС) наjавила jе да ће 5. августа, када се навршава 20 година од акциjе хрватских снага „Олуjа“, одржати демонстрациjе испред Амбасаде Хрватске у Београду. СРС у саопштењу позива чланове и симпатизере, протjеране краjишке Србе и све поштоваоце жртава да се придруже протестима. У саопштењу се наводи да се ове године „навршава 20 година од окупациjе Републике Српске Краjине и хрватске усташке акциjе `Олуjа`“ у коjоj jе, како jе истакнуто, уз помоћ и подршку САД и великих западних сила, протjерано више од 300.000 Срба и убиjено више од 3.000 цивила. Демонстрациjе, у организациjи странке чиjи jе лидер Воjислав Шешељ, наjављене су за 5. август

Споменик Милици, девојчици страдалој током НАТО агресије, враћају на Ташмајдан

23. јул 2015.

Град Београд подржао акциjу „Новости“ да се нестала скуплтура врати на споменик деци страдалоj 1999. године. Споменик ће донирати ливница „Јеремић“ Споменик са бронзаном Миличином бистом Поновним постављањем брознане фигуре девоjчице Милице Ракић на оштећени споменик на Ташмаjдану, Србиjа ће добити место траjног сећања на децу страдалу у рату 1999. године. Договором власти Београда, ливнице „Браћа Јеремић“ и Компаниjе „Новости“, споменик свим невиним жртвама, чиjи jе симбол мала Милица из Батаjнице, већ на jесен биће откривен. Акциjи да се Миличина статуа врати на оштећени споменик, коjу jе иницирао председник Владе Александар Вучић, прикључила се и позната ливница „Јеремић“, коjа ће на основу оригиналног одливка излити нову бронзану фигуру. То ће

Polaganje_vijenaca_kod_spomenika_stradalim_Srbima_iz_Jabuke.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 23 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЈАБУКЕ

23. јул 2015.

Полагање виjенаца код споменика страдалим Србима из Јабуке Паљењем свиjећа и полагањем цвиjећа на фочанском гробљу Божовац данас су обиљежене 23 године од стравичног страдања 43 српска цивила из Јабуке, некадашње фочанске мjесне заjеднице коjа jе Деjтонским мировним споразумом припала Федерациjи БиХ. Припадници муслиманске воjске 23. jула 1992. године у освит зоре напали су 11 села Јабуке, палећи и убиjаjући све пред собом. Масакрирана су 43 цивила, међу коjима и старци, жене и дjеца, а наjмлађа жртва jе тринаестогодишњи дjечак Ново Елез. Минирана jе и до темеља порушена православна Црква Преображења Господњег, а попаљене су све куће и помоћни обjекти. Љубиша Симовић jе преживио jабучки погром, али каже да и

РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА ОТКРИЛИ БИ РАЗМЈЕРЕ ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА СРБА

23. јул 2015.

Мирослав Здравковић У чак 155 насеља у Федерациjи БиХ (ФБиХ) у коjим jе, према подацима из 1991. године, живjело 12.113 Срба данас нема ниjедног становника, изjавио jе економиста Мирослав Здравковић и изразио боjазан да се необjављивањем података са пописа у БиХ из 2013. године намjераваjу да прикриjу праве размjере етничког чишћења на одређеним подручjима у БиХ. Он jе навео да jе током протеклог пописа становништва у БиХ из 2013. године, чиjи подаци jош нису обjављени, утврђено да неколико српских села имало само jедног или два житеља, попут дрварског села Срнетица, Балбашића код Трнова или Миjачице код Кључа. „У БиХ су 1991. године Срби чинили већину у 698 насеља у коjима

„ОЛУЈА“ БИЛА ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ СРБА

23. јул 2015.

Ведрана Рудан Хрватски писац Ведрана Рудан сматра да jе акциjом хрватске воjске „Олуjа“ извршено етничко чишћење Срба и, како истиче, „рођено чудовиште коjа се данас зове Хрватска“. Она на свом интернет-саjту наглашава да не зна дефинициjу „Олуjе“, али да зна да jе током те акциjе неколико хиљада хрватских воjника протjерало 200.000 или 300.000 Срба и да jе Хрватска „етнички чиста“, преносе београдски медиjи. „Као да jе броj битан. Краће, `Олуjом` смо `ми` Хрватску очистили од Срба. Они коjи нису на вриjеме кренули путем коjи им jе означио Милошевић у договору са Туђманом, а све су благословили Амери, остали су без главе или били бачени у бунар. Запаљене су и српске

Колинда Грабар-Китаровић: Усташки је режим бацио љагу на Хрвате

23. јул 2015.

Велик дио Хрвата судjеловао jе у антифашистичком покрету, а Хрватска jе утемељена на антифашизму, рекла jе Грабар-Китаровић Колинда Грабар-Китаровић Фото: Reuters/Pixsell На почетку дводневног радног посjета Израелу, хрватска предсjедница Колинда Грабар-Китаровић била jе на свечаности даривања Yad Vashemu Oscara коjи jе Бранко Лустиг 1993. добио за „Шиндлерову листу“. У говору jе изразила „наjдубље каjање због свих жртава холокауста у Хрватскоj, страдалих од руке колаборационистичког усташког режима“. Обjаснила jе колику jе љагу таj режим бацио на хрватски народ, а поручила jе да се „због будућности морамо суочити са своjом прошлошћу и прихватити jе“. Додала jе да jе велик дио хрватског народа био дио антифашистичког покрета отпора те да jе „садашња РХ

Вруће пацке Загребу

23. јул 2015.

Они коjи су осмислили прославу злочина претрпели су тежак пораз и понижење недоласком оних коjе су сматрали приjатељима из 1995. не схватаjући да се у међувремену штошта променило Борислав Комад ТРЕБАЛО jе да прођу пуне две децениjе па да Вашингтон, Лондон, Париз и Берлин, истина на индиректан начин, признаjу да су 1995. учествовали у jедном од наjстрашниjих злочина према српском народу у Хрватскоj, када jе побиjено безмало три хиљаде људи, протерано око четврт милиона православаца, опљачкано и спаљено на стотине села у злочиначком, цинично названом „домовинском рату“. Одбиjањем да присуствуjу „прослави“ 4. августа у Загребу, а дан касниjе у Книну, слањем своjих наоружаних солдата да цокулама парадираjу што би било

Душко Бошковић: Знамо ли шта је геноцид?

22. јул 2015.

Данас су сви медиjи редом препуни риjечи „геноцид“ и потежу jе свако мало, тако да постоjи могућност да та риjеч изгуби своj прави смисао и излиже се од претjеране употребе, па ниjе згорег осврнути се на саму риjеч „геноцид“ и видjети шта она у ствари означава. Риjеч геноцид jе кованица од грчко-латинске комбинациjе генос – род, народ и accidere – убити. Уведена jе да се означи злочин намjерног, потпуног или дjелимичног уништавања народних, етничких, расних и вjерских група. Спада по Википедиjи у наjтежу врсту злочина против човечанства. Наjтежа врста злочина као примарни из коjег произилазе сви остали злочини мора бити злочин изазивања рата, тj. злочин против мира. Али како ратове