Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 46

ЕКСКЛУЗИВНО Најсуровија фотографија нацистичких злочина у Србији скривана 70 година

7. јун 2017.

Сведочанства о борби против нациста у коjоj су страдали многи равногорци, као што jе капетан Милош Гагић (32), и даље су непозната и скривена од шире jавности. Милош Гагић (обележен са X), Миодраг Костић (обележен са О), учитељ у селу Велика Дренова, и њихова три саборца чиjа су тела изложили нацисти у Трстенику као опомену. Имена осталих нису позната Доказе о Гагићевом jунаштву у првом покрету отпора поробљењу Европе у Југословенскоj воjсци у отаџбини (ЈВО), под командом Драгољуба Драже Михаиловића, пронашао jе у заплењеноj архиви Гестапоа истраживач Ратко Лековић. У тоj архиви су и три фотографиjе коjе “Блиц” обjављуjе после 70 година скривања. Међу њима jе jедна од наjсуровиjих фотографиjа

Обрачун у Црном Лугу

3. јун 2017.

Како jе усташка власт више поjачавала терор сразмjерно jе расло незадовољство и огорчење српског становништва, а у селима са мjешовитим становништвом, нарочито у онима у коjима jе већину представљало хрватско становништво, и страх од сукоба и одмазде — да би могле испливати старе мржње и зађевице и сиjевнути из корица никад зарђали крвави ножеви националних раскола и нетрпељивости. Наjкритичниjе стање jе било у селима у Ливањском пољу гдjе их jе било и чисто хрватских и чисто српских и мjешовитих. Тако су села Луснић, Струпнић и Ковачић, била насељена искључиво Хрватима, у Челебићу jе живjело отприлике пола jедних пола других, док су Боjмунте, Радановци, Врбица и Богдаше била поглавито српска. На

Видео открива забрањену истину: Овако су Американци и Енглези сравнили са земљом Нови Сад

1. јун 2017.

На петоминутном снимку се могу видети грађани како у центру града, на Тргу слободе беже у склоништа, авиони изнад града, као и експлозије и дим од последица бомбардовања. Историјски архив града Новог Сада објавио је на свом Јутјуб каналу до сада невиђен снимак бомбардовања Новог Сада из 1944. године. Како су рекли у архиву, снимак је недавно откривен и потом сређен у сарадњи са РТВ и приказан током изложбе о 70 година од ослобођења Новог Сада, а сада је постављен на интеренет како би и шира јавност имала прилику да га види. На петоминутном снимку се могу видети грађани како у центру града, на Тргу слободе беже у склоништа, авиони

Јадовно – Комплекс логора смрти НДХ

29. мај 2017.

English Рад др. Ђуре Затезала представљен на Првоj међународноj конференциjи о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаноj у Бањалуци 24 – 25. jун 2011. Комплекс хрватских усташких логора, познат под именом Јадовно на Велебиту, jедан jе од првих логора масовне смрти успостављен у Независноj Држави Хрватскоj већ средином априла 1941. године. Формиран jе од стране државних органа – полициjске управе, у коjи су се са читавог подручjа НДХ допремали Срби и Јевреjи ради уништења, уз сурадњу државних, воjних, полициjских и партиjских органа, све до краjа аугуста исте године. Ови логори су временски претходили познатим логорима смрти у Њемачкоj. Чим jе успостављен усташки режим, уз помоћ Ниjемаца и Италиjана, он

Александар Нећак: СЕЋАЊЕ НИЈЕ ДОВОЉНО

26. мај 2017.

English Рад Александра Нећака, предсjедника Савеза jевреjских општина Србиjе, представљен на Првоj међународноj конференциjи о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаноj у Бањалуци 24 – 25. jун 2011. Сећање није довољно, истраживање је неопходно, образовање је преко потребно. СЕЋАЊЕ Постоји индивидуално, лично сећање пре свега оних, који су преживели мучења, зверства и концентрационе логоре. Нажалост, већ колико сутра, ни један преживели логораш више неће бити међу нама. Тада ће нам остати препричана и пренета туђа и недоживљена сећања, која за историју не могу бити поуздана. Сећања, која су по својој природи субјективна, са протоком времена још се више модификују и мењају… Постоји и тзв. јавно сећање које се испољава на

Опустјела црква

22. мај 2017.

У низу свједочанстава о усташким злочинима у Ливну и околини, свакако је занимљиво и оно што је записао др Душан Љ. Кашић у својој брошури о српској православној цркви Успенија пресвете Богородице у Ливну. Сем што и он набраја имена истражених породица и наводи списак побијених Срба у Ливну, који је, што је свакако занимљиво, нешто краћи од онога који је оставио непознати већ цитирани „хроничар“, Кашић посебно говори о страдањима свештеника на које су усташе имале посебан пик: „Остварило се једно од оних несретних времена — пише Кашић о тренутку формирања Независне државе Хрватске и завођења усташке страховладе — за коју је Христос казао: ‘Доћи ће вријеме, кад ће

Милан Кољанин: Хрвати су вршили геноцид и 1941. и 1991.године

21. мај 2017.

Интервју из 2011, др Милана Кољанина, истраживача Института за савремену историју и данас је актуелан. Да ли су тужба Хрватске против Србије за геноцид и контратужба Србије за питање геноцида над Србима, шанса да Србија најзад, после два светска рата и последњег, деведесетих година, на организован, институционализован и научан начин аргументује светској, али и домаћој јавности стравичне последице усташких злочина Павелићеве и Туђманове Хрватске над српским становништвом? Српска држава, али и српска историографија готово да се нису бавиле питањем истраживања геноцида. Србија ће пред Међународним судом правде морати да предочи релевантне чињенице. Ради се о процесу на коме држава мора много више да се ангажује него што то сада чини,

“Фирер”: Хрвати желе да буду Готи

21. мај 2017.

Нацистички вођа Адолф Хитлер желио jе да му Хрвати чуваjу мочваре у Трећем раjху и сањарио о томе да их германизуjе – стоjи у књизи Хитлерових “Разговора за столом”. Према свjедочењима саговорника, Хитлер jе говорио да су Хрвати “jако поносан народ” и да би их требало “заклетвом вjерности везати директно уз фирера”. “Када испред мене стоjи Славко Кватерник (усташки идеолог) у њему видим све оно што Хрвати jесу – чврст jе у приjатељству, а његова риjеч обавезуjе заувиjек”, говорио jе Адолф Хитлер. У своjим разговорима Хитлер помиње и идеjу о готском пориjеклу Хрвата. “Хрвати су врло упорни у жељи да их не сматрамо Словенима. Они тврде да су потомци Гота.

Страшни злочин у селу Војишница

14. мај 2017.

У проjкету КАЛЕНДАР ГЕНОЦИДА, у реализациjи УГ ЈАДОВНО 1941. данашњи дан jе посвећен сjећању на страшни злочин покоља Срба у селу Воjишница код Воjнића. У овом малом кордунашком мjесту 14. маj 1942. године остаће крвавим словима уписан у историjи. НДХ крвници, таj дан, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић поклали су 189 српских сељака од коjих 93 дjетета у старости до 14 година. Колико ови подаци говоре о бестиjалности злочина, исто толико нас суочаваjу са нашим страшним путем заборава. Не дозволимо да се невине жртве наших предка забораве. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД

Радио сам свој сељачки и ковачки посао

12. мај 2017.

Ђуро Затезало: “Радио сам свој сељачки и ковачки посао” У издању СКД “Просвjета”, а уз помоћ Савjета за националне мањине, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам своj сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свjедочења људи коjи су преживjели Покољ, геноцид на подручjу Независне Државе Хрватске, односно на териториjу Баниjе, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свjедочењима осуђених починилаца тих злочина. Недавно је штампано друго допуњено издање књиге. Књига jе доступна у формату Acrobat PDF: Ђуро Затезало: Радио сам своj сељачки и ковачки посао, 1.075кБ Прочитаjте: Интервиjу са аутором Прочитаjте: Предговор

Синови ливањског трговца РАДА РАДЕТЕ, НИКОЛА, ДЕЈАН И МИЛОШ поклани су у шуми Копривници заједно са мајком ВЕСЕЛИНКОМ и баком, седамдесетједногодишњом МИЛКОМ АНЂИЋ, само мјесец дана послије оца ( занимљиво је да се у овдје цитираном документу спомињу само „два сина мала“ Рада Радете, нема ни њихове мајке, ни бабе)

Благослов за крвава дјела

10. мај 2017.

Сем ријетких живих свједока, случајно преживјелих и спашених жртава, мало је других свједочанстава о ономе што се у прољеће и љето 1941. године збивало у Ливну и околини. Иако увјерени у вјечност своје нове државе и безгрешност и правовјерност усташке идеологије, крвници су помно брисали крваве трагове и свим силама се трудили да брижљиво оперу своје до рамена окрвављене руке. Мора се рећи да им је у томе добрано на руку ишло то што су многа њихова злодјела послије рата, у име мира у кући, у име братства и јединства — те свете заставе под којом се пјевајући умирало за слободу – свјесно или несвјесно прећуткивана или заташкавана, што су

Јаша Алмули (1918-2013) Фото: Политика, 2012.

Јаша Алмули: „Страдање и спасавање српских Јевреја“

4. мај 2017.

Угледни новинар и публициста jе на скоро четири стотине страница пружио jош jедно сурово сведочанство о трагичноj судбини народа коjем и сам припада, прикупљаjући личне исповести преживелих сведока Тихо и скоро незапажено у нашим медиjима поjавила се књига Јаше Алмулиjа „Страдање и спасавање српских Јевреjа“ (Завод за издавање уџбеника). Оваj угледни новинар и публициста jе на скоро четири стотине страница пружио jош jедно сурово сведочанство о трагичноj судбини народа коjем и сам припада. Као и у своjим раниjим књигама („Живи и мртви“, „Јевреjке говоре“, „Јевреjи и Срби у Јасеновцу“) аутор jе то учинио не само на основу сачуване архивске грађе, већ пре свега сопственим прикупљањем личних исповести преживелих сведока и

Бројање мртвих Срба

3. мај 2017.

Колико jе Срба погинуло у ратовима деведесетих? Колико у оба светска рата? Знамо ли уопште сопствену историjу? А ако не знамо, или нећемо да знамо, зар jе чудо што нам jе други – злонамерно – пишу? На кажем ово ради лицитирања броjкама; то jе пропагандна техника западног порекла коjа jе страна нашем карактеру. Али основни jе ред да се мртви достоjно сахране. Можда jе у том забораву према мртвима и разлог што смо заборавили вредност слободе, па ако о слободи данас и причамо, углавном говоримо о њеноj цени – као што jе то ономад цинично радио хрватски шовиниста Радић. Жутооктобарске власти наjрадиjе би да забораве цивиле коjе су 1999. побиле

Срђан Цветковић: Злочини у име народа!

2. мај 2017.

Историчар др Срђан Цветковић о инициjативи да се напокон обелодани истина о репресиjама комунистичког режима над народом од 1944. до 1953. О томе да се власт после Другог светског рата обрачунавала са политичким неистомишљеницима, а затим и са непослушницима у сопственим редовима, одавно се већ jавно говори а од скора документовано и обjективно научно истражуjе. Али праве размере те масовне трагедиjе сагледаваjу се тек однедавно, пошто jе др Срђан Цветковић, научни сарадник Института за савремену историjу у Београду, издао тротомну књигу „Између српа и чекића” о репресиjи у Србиjи од 1944. до 1991. и са броjним сарадницима приредио изузетно запажену мултимедиjалну изложбу У ИМЕ НАРОДА! у Историjском музеjу Србиjе (април-август

“Бљесак” је још у мраку

1. мај 2017.

Колона краjишких избjеглица И овога 1. маjа, 22 године касниjе, док су се западнославонски Срби широм света поменима и парастосима, са свећама и цвећем, сећали своjих мртвих и силом напуштених имања, дотле су Хрвати у Окучанима, некад главном центру те српске области, уз присуство државног врха, славили jедну од наjзначаjниjих победа у домовинском рату извоjевану над “мрским агресором” у акциjи коjу су назвали “Бљесак”. Председник хрватског Сабора Јосип Леко, jедан од присутних на тоj прослави, после комеморациjе за 42 погинула хрватска воjника у тоj акциjи, изjавио jе хрватским медиjима да операциjа “Бљесак” и након 20 година све више добиjа на значењу jер jе њоме успостављен ред и живот у миру