arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Зелена трансвезала

Главни циљ: Зелена трансверзала и спајање Санџака са БиХ

14. новембар 2011.

Главни циљеви вехабија су успостављање зелене трансверзале на Балкану, формирање републике Санџак и спајање са Бошњацима у БиХ, а у њиховом остваривању примјењују двосмјерни приступ – упозорава Јоанис Микалетос, грчки аналитичар и експерт при Међународној аналитичкој мрежи. „Први приступ подразумијева такозвану `меку силу` у регрутовању људи пружањем хуманитарне помоћи особама у невољи, у финансијском и социјалном смислу, како би стекли `добро име`, те путем куповине земље и фирми уз помоћ појединаца и организација са Блиског истока“, истиче Микалетос у интервјуу Срни. Микалетос каже да они користе пропаганду путем медија и посебно кроз веб-сајтове и форуме, покушавајући да врбују одређене појединце у Санџаку, БиХ као и у муслиманским заједницама у Црној

Парастос у Обудовцу

Служен парастос погинулим у Обудовцу

14. новембар 2011.

У Обудовцу код Шамца данас jе служен парастос за 44 погинула српска борца и 33 цивилне жртве протеклог одбрамбено-отаџбинског рата. Парастос код спомен обиљежjа у овом мjесту служио jе свештеник Милан Гачић у присуству породица погинулих, представника локалне заjеднице, бораца и грађана. Начелник општине Шамац Саво Минић рекао jе да локална заjедница никада неће заборавити оне коjи су своjе животе уградили у темеље Републике Српске и додао да jе Обудовац био свиjетла тачка у рату, jер jе кроз ово мjесто пролазио Коридор живота. Минић jе истакао да ће општина Шамац наставити да из буџета издваjа средстава за смjештаj породица погинулих и ратних воjних инвалида. „Вjеруjте да сигурно постоjи нешто што

Др Ђуро Затезало, историчар из Карловца

Загреб се руга историји

14. новембар 2011.

Признајући да је хапшење Јосипа Бољковца на њега деловало застрашујуће, др Ђуро Затезало, некадашњи директор Хисторијског архива у Карловцу, историчар који је написао хиљаде страница о усташким злочинима у Лици, Кордуну и Банији, каже у интервјуу за „Вести“ да тај чин режима у Загребу представља „последњи ексер у ковчег хрватског антифашизма који у Туђмановом ХДЗ-у никада није имао искреног поборника“. Јосипа Бољковца знате одавно, још из Другог светског рата? – Познајем га из скојевских дана, из времена када се борио за Хрватску у којој би Хрвати и Срби живели у слози и равноправно. Слутим да му је то сада и највећи кримен, јер је у прошлом рату таква Хрватска поражена,

Асоцијација

Усвојена декларација не нуди трајна рјешења

14. новембар 2011.

Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир изjавио jе да главни проблеми, коjи од самог прогона муче избjегличку популациjу, нису обухваћени недавно потписаном Декларациjом о окончању расељавања и обезjеђивању траjних рjешења за угрожене избjеглице и интерно расељена лица у региону. Будимир jе рекао за Срну да избjегли и прогнани Срби из Хрватске очекуjу да буду другачиjе третирани, или бар консултовани када се доносе овакве декларациjе. Он jе нагласио да се у Декларациjи, коjу су 7. новембра у Београду потписали министри спољних послова Србиjе, БиХ, Црне Горе и Хрватске, не говори о узурпираноj приватноj имовини и поштовању основних људских и грађанских права. „Ако jе ова декларациjа имала

Ни мртви немају мира

14. новембар 2011.

Хрватски ратни ветерани желе да уклоне Спомен-обиљежjе страдалим Србима у Голубићу, код Книна, jер их стално подсjећа на почињене злочине, изjавио jе предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир. „Мржња коjу показуjу бивши хрватски `боjовници` око споменика у Голубићу надjачала jе и буру по коjоj jе Голубић познат, коjа продире до костиjу“, рекао jе Будимир за Срну. Припадници координациjе хрватских ратних ветерана из Книна jуче су протестовали код споменика и православног храма у Голубићу, поручуjући да очекуjу од надлежних служби да уклоне споменик, с обзиром на то да jе, како су рекли, грађевинска инспекциjа дониjела одлуку да jе он бесправно саграђен. Ни приjедлог да плоча са

Мирко Норац

Злочинци на слободи, жртве заборављене

14. новембар 2011.

Oдлукoм пoвjeрeнствa зa увjeтни oтпуст, Mиркo Нoрaц ћe 25. студeнoг изaћи из зaтвoрa нaкoн oдслужeнe двиje трeћинe 15-гoдишњe кaзнe, a дa сe joш увиjeк нe знa кoликo je тoчнo српских цивилa ликвидирaнo у Гoспићу у jeсeн 1991. нити гдje су пoсмртни oстaци вeћинe жртaвa. Зa рaтни злoчин у Гoспићу 2003. oсуђeни су Нoрaц, Tихoмир Oрeшкoвић и Стjeпaн Грaндић, кoje сe тeрeтилo зa ликвидaциjу нajмaњe 50 лицa зaтoчeних у кaсaрни Пeрушић. У прeсуди je oписaнo дa je 17. oктoбрa 1991. нajмaњe дeсeтeрo цивилa из Пeрушићa дoвeзeнo нa лoкaлитeт Пaзaриштe гдje су стриjeљaни, a крвaви пир oтпoчeo je сaм Mиркo Нoрaц усмртивши jeдну жeну. Другoг дaнa, нajмaњe je 40 зaтвoрeникa прeбaчeнo нa

Нoви Зaкoн o стрaнцимa и измjeнe Зaкoнa o држaвљaнству

14. новембар 2011.

Пoсљeдњeг дaнa зaсjeдaњa aктуaлнoг сaзивa Сaбoрa, 28. oктoбрa, изглaсaнa су двa зaкoнскa aктa, Зaкoн o стрaнцимa и измjeнe Зaкoнa o држaвљaнству, штo ћe имaти вeликo знaчeњe зa пoврaтникe кojи joш нeмajу хрвaтскo држaвљaнствo, a нaрoчитo зa пoврaтничку пoпулaциjу у грaдoвимa кoja сe врaћa нa oснoву прoгрaмa стaмбeнoг збрињaвaњa извaн пoдручja oд пoсeбнe држaвнe скрби. Oбa aктa ступит ћe нa снaгу 1. jaнуaрa 2012. – Нoви Зaкoн o стрaнцимa oлaкшaвa пoврaтницимa рeгулирaњe приврeмeнoг бoрaвкa у Хрвaтскoj, aли и oдoбрeњe стaлнoг бoрaвкa иaкo рaниje нису рeгулирaли приврeмeни бoрaвaк – истичe прaвник у Српскoм нaрoднoм виjeћу Бoрис Mилoшeвић. Стaлни бoрaвaк У Зaкoну пишe дa ћe сe oдoбрити стaлни бoрaвaк стрaнцу кojи je 8.

Сарајево оптужује хрватске генерале?

14. новембар 2011.

Оптужница ће наводно бити подигнута против Дамира Крстичевића, Анте Готовине, Жељка Гласновића, Љубе Ћесића Роjса, Тихомира Блашкића, jош неколицине заповjедника Четврте и Седме бригаде ХВ-а и 126. домобранске пуковниjе ХВ-а, те неких заповjедника ХВО-а. Један од заповjедника акциjе ХВ-а и ХВО-а „Јужни потез“ био jе генерал Хрватске воjске и заповjедник Четврте бригаде ХВ-а Дамир Крстичевић. Било jе то вриjеме еуфориjе, након велике побjеде здружених хрватских снага коjе су темељем међудржавних споразума Хрватске и БИХ-а освоjиле Мркоњић Град и дошле надомак Бањалуци. Данас, шеснаест година послиjе, генерал Крстичевић, чиjа jе кариjера завршила присилним умировљењем након што jе 2000. године потписао фамозно „генералско писмо“, креће у нову битку. Одмазда за Паука Наиме,

Јанко Велимировић

Велимировић: Сви незадовољни процесуирањем ратних злочина

11. новембар 2011.

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић рекао jе данас у Сараjеву да су у БиХ сви незадовољни процесуирањем ратних злочина. Велимировић, коjи као члан делегациjе Републике Српске /РС/ учествуjе на техничком састанку у оквиру структуралног диjалога о правосуђу, рекао jе новинарима у Сараjеву да jе констатовано све што jе речено и у jуну – да процесуирање ратних злочина не иде своjим током, као и да има велики броj питања и проблема за коjа треба наћи рjешења различитог карактера. „РС jе посебно незадовољна резултатима досадашњег процесуирање имаjући у виду процесуирања по жртвама, али и по мjесту догађаjа и наjсложениjим предметима“, прецизирао jе Велимировић. Он jе истакао да jе

Атиф Дудаковић (Фото: архив/screenshot)

Прикупљено довољно доказа против Дудаковића

11. новембар 2011.

Тужилаштво БиХ прикупило jе довољно доказа за подизање оптужнице против ратног команданта Петог корпуса такозване Армиjе БиХ Атифа Дудаковића за ратне злочине почињене на подручjу Краjине од 1992. до 1995. године, сазнаjе „Глас Српске“ из извора блиских истрази. Истрага против Дудаковића и његових сарадника покренута jе jош 2007. године, а на списку осумњичених налази се 21 име. „Без обзира на досадашњу заштиту страних моћника, на чињеницу да jе 90 одсто запослених у Тужилаштву БиХ против подизања оптужнице и на то што ће послиjе подношења тог оптужбеног налога доћи и до протеста у Федерациjи БиХ, оптужница ће сигурно бити ускоро подигнута. Нико не може и не смиjе занемарити велику количину прикупљених

Srebrenica_projekt.jpg

Ново издање Историјског пројекта Сребреница: „Српске жртве Сребренице“

10. новембар 2011.

Овом монографијом попуњавамо још једну велику празнину у историји ратних збивања у сребреничком крају. Широко распрострањена, проблематична, конструкција о Сребреници зависи од једне лажне представе и једне забрањене истине. Лажна представа се састоји од неутемељене тврдње да је на бошњачкој страни погубљено 8,000 ратних заробљеника, на основу чега се изводи закључак (и подиже оптужба којом се практично терети цео српски народ) да се тамо догодио геноцид. Забрањена истина, којом се ми овде бавимо, јесте судбина српског народа сребреничког краја током рата 1992. – 1995. године, чије разматрање морално и правно најозбиљније угрожава опстанак те проблематичне слике. У овој монографији, ми се упуштамо управо у ту врсту разматрања, без обзира на

Суд БиХ

Фикрет Планинчић и други сутра ће се изјаснити о кривици

10. новембар 2011.

За сутра jе заказано рочиште за изjашњење о кривици пред Судом БиХ у предмету Планинчић и други, коjи се терети за ратни злочин против цивилног становништва српске националности у селу Сердари у општини Котор Варош, саопштено jе из Суда БиХ. Суд БиХ потврдио jе 11. октобра оптужницу у предмету Планинчић и други, коjа оптужене Фикрета Планинчића, Расима Лишанчића и Сеада Мензила терети за кривично дjело ратни злочин против цивилног становништва. У оптужници се, између осталог, наводи да су оптужени током 1992. године, као припадници Териториjалне одбране /ТО/ Котор Варош, заjедно са другим припадницима ТО, учествовали у нападу на цивилно становништво српске националности у селу Сердари, општина Котор Варош, гдjе jе

Њемачка канцеларка Ангела Меркел

Меркел: Кристална ноћ срамота за Немце

10. новембар 2011.

Немачка jе церемониjама широм земље и отварањем нове синагоге обележила 73. годишњицу „Кристалне ноћи“, почетка погрома Јевреjа и увода у холокауст. Немачка канцеларка Ангела Меркел изjавила jе да jе 9. новембар 1938. године „дан срамоте“. „Немци су гонили Немце зато што су Јевреjи. То лудило кулминирало jе у незапамћен злочин, опустошило jе континент и коштало животе милиона људи широм света“, изjавила jе Меркелова на конференциjи за новинаре. У „Кристалноj ноћи“ нацисти су пљачкали jевреjске радње и запалили око 300 синагога. У насиљу jе убиjено око 90 Јевреjа, а око 30.000 их jе одведено у концентрационе логоре. Повод за насиље било jе убиство секретара немачке амбасаде у Паризу Ернста фом Рата.

lozenje_badnjaka.jpg

Интервју Епископа Горњокарловачког Герасима РТРС

9. новембар 2011.

Поводом наjрадосниjег догађаjа у историjи рода људског – Рођења Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Епископ Горњокарловачки Герасим, дао jе интервjу  РТРС. У краћем разговору, Епископ Герасим jе описао тренутно стање у Епархиjи и подсjетио шта за нас православне хришћане представлља празник рођења Богомладенца Исуса Христа. На подручjу Горњокарловачке Епархиjе, налази се стратиште Јадовно на коме jе у само 132 дана, од почетка априла па до краjа августа 1941. године, од стране усташа Независне државе Хрватске на наjстравичниjи начин побиjено преко 40000 жртава. Кости ових мученика и даље се налазе по крашким jамама планине Велебит и у каменоj пустињи острва Пага.

RTRS.jpg

РТРС Дневник 1 – 11. 03. 2011: Сенатор Финестра – Етничко чишћење Срба у Хрватској 1941, прво у Европи

9. новембар 2011.

Прво етничко чишћење у Европи почињено jе над Србима у Хрватскоj 1941. године! – речено jе недавно први пут, jасно и гласно, у сред парламента Италиjе и забиљежено у свим италиjанским медиjима, пренио jе данас римски лист „Ил Темпо“. Везане виjести: Сенатор Финестра: Етничко чишћење Срба у Хрватскоj 1941, прво у Европи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА