Stradanje Šapca u Prvom i Drugom svetskom ratu

Datum objave: subota, 3 novembra, 2018
Veličina slova: A- A+

Šabac je u Prvom svetskom ratu pretrpio strahovita stradanja i krvožednu osvetu austrougarske soldateske zbog izgubljenih bitaka na bojnom polju. U ovom ratu stanovništvo Šapca je prepolovljeno, a grad opustošen. Zbog velikih stradanja Šabac je odlikovan sa tri ordena – Francuskim ratnim krstom sa palmom, Čehoslovačkim ratnim krstom i Karađorđevom zvezdom, a kao pandan slavnom francuskom gradu nazvan je “Srpski Verden“. Drugi svetski rat ponovo je doneo nova stradanja i ogromne žrtve stanovništva ovom mačvanskom gradu.

Izgled bombardovanog Šapca

Skoro idiličnu sliku predratnog Šapca prekida strahovita katastrofa oličena u Prvom svetskom ratu. Velike vojne operacije koje su se tokom četiri ratne godine događale na ovim prostorima, kao i krvožedna osveta austrougarske soldateske zbog izgubljenih bitaka na bojnom polju, kulminirale su strahovitim stradanjem Šapca i njegove okoline.

Grad porušen, popaljen i opljačkan, sela u okolini takođe. Narod, što pobijen, što raseljen, izmrcvaren i oboleo, u velikoj materijalnoj bedi, sa bolnom radošću dočekuje slobodu 1918. godine. Oslobođen je 2. novembra 1918. godine. Od predratnih 14.000 stanovnika, jedva da je u životu ostalo 7000, a i broj postojećih kuća je bio više nego prepolovljen. Neprijatelj nije poštedeo čak ni šabačku crkvu. Kolika je uteha što se ovaj grad opet izdvojio u Srbiji, ali sada po stradalaštvu, i po svoja tri jedinstvena ordena dobijena za ratne zasluge: francuski Ratni krst sa palmom (1920), čehoslovački Ratni krst (1925) i Karađorđeva zvezda.

Posle svog velikog postradanja Šabac je nazvan, kao pandan slavnom francuskom gradu, „Srpski Verden“.

Zverstvo okupatora, Sabornu crkvu pretvorenu u logor, kuće i njive razrušene bombama, ali i junaštvo ratnika Cerske bitke, Šapčani proteklih 100 godina čuvaju od zaborava.

Tom se cilju na poseban način posvetio tamošnji muzej. Prema rečima istoričara Branislava Stankovića, Narodni muzej u Šapcu ima novu stalnu postavku, po oceni stručne javnosti i brojnih posetilaca sigurno najbolju u zemlji. U okviru nje nalazi se i Soba stradanja, čiji je najveći segment posvećen golgoti Šapca u Prvom svetskom ratu, kao i sva tri ordena koja je grad dobio za svoje stradanje i junaštvo.

Na posetioce naročit utisak ostavljaju hologrami u prirodnoj veličini koji personifikuju ljude tog vremena i daju im mogućnost da iz pukih brojeva stradalih postanu osobe sa imenom, prezimenom i sopstvenim životima.

Jedan od značajnih projekata šabačkog Muzeja jeste monografija istoričara Branislava Stankovića “Stradanje Šapca i Mačve u Velikom ratu“ koja je objavljena  na engleskom jeziku pod naslovom “Suffering of Šabac and Mačva in The Great War“.

Nijedan kraj naše otadžbine nije toliko propatio kao Šabac i Mačva u toku Velikog rata i zato svi imamo moralnu obavezu da sprečimo da se to ikada zaboravi. Otuda i ova monografija, namenjena stranim istraživačima, preko koje će za pretke Mačvana ponovo čuti svet. U njoj će prvi put biti javno objavljene brojne fotografije, deo građe stranih arhiva i Vojnih instituta, a jasnu poruku preneće i tekstovi stranih izveštača, savremenika tih događaja kao što su dr Arčibald Rajs, Anri Barbi, Džon Rid, L. L. Tomson – kaže Stanković.

Masovna silovanja

“Ubeđen sam da je broj silovanih žena i mladih devojaka veoma veliki, a sudeći po onome što sam prilikom istrage video, mislim da ne grešim u konstataciji da su u mnogim okupiranim selima gotovo sve žene, od najmlađih do najstarijih, silovane… (u Šapcu). Iz hotela ‘Evropa’ odvođene su u hotel ‘Kazino’, a potom u crkvu, gde je bilo mnogo ljudi…

U crkvi, iza oltara, oficiri su silovali devojke. Za vreme bombardovanja žene su kao živo meso izbacivali na ulicu kako bi mogli da ih pogode”, zapisao je švajcarski kriminolog i forenzičar Arčibald Rajs, koji je na poziv srpske vlade došao u Šabac i Podrinje da zabeleži ratne zločine Austrougarske vojske.

Tela pobijenih srpskih vojnika u Šapcu

Sve je uništeno i oskrnavljeno

Anri Barbi, francuski novinar i književnik, ratni dopisnik francuskih žurnala sa srpskog ratišta za vreme balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, ovako je video razoreni Šabac:

„Već kod prvih kuća jasno je da je grad razoren. U glavnim ulicama, na kojima se još vide barikade koje je neprijatelj sagradio od najrazličitijeg materijala: maltera, gipsa, od kreveta, nameštaja, uzalud se traži kuća koja je ostala netaknuta“.

Krovovi su probijeni i na njima je ostala samo poneka greda, koja nestabilno visi na delovima maltera. Razbucani zidovi liče na pozorišne scenografije. Vrata su izvaljena; prozori razlupani i izbačeni iz ležišta, naginju se napolje i prete da će ispasti.

Sve radnje su ispražnjene i uništene. Sve što nije moglo da bude poneto, upropašćeno je. U bankama, neprijatelj je uzeo gotovinu, vrednosti, i uništio knjigovodstvo. U školama, sve je porazbijano.

U apotekama, lekovi, bokali, hemijski proizvodi, staklenke, sve je porazbijano i pretvoreno u razlivenu prljavu skramu na parketu. U privatnim kućama, sve što nije pokradeno, izbačeno je na ulicu ili razbijeno. Uništavajući bes Austro-Mađara terao ih je čak dotle da lome stakla, cepaju porodične portrete, prljaju zidove, čak i plafone, smećem i izmetom!”

Porušeni Šabac

“Bilo je užasno ovo videti!“

“Šabac je bio bogat i važan grad, metropola najbogatije oblasti u Srbiji, Mačve, i središte velike trgovine voćem, vunom i svilom. Imao je 2.500 kuća. Neke su uništili topovi; dvostruko toliko bilo je namerno spaljeno, a u sve je bilo provaljeno i opljačkane su.

Čovek je mogao kilometrima da hoda – svaka je kuća bila poharana. Osvajači su uzeli platna od lana, slike, dečje igračke i nameštaj – a ono što je bilo previše teško i nezgrapno da bi se ponelo, oni su uništili sekirama. Svoje konje su smestili u spavaćim sobama otmenih kuća.

U privatnim biblotekama sve su knjige bile razbacane po podu u prljavštini, pažljivo pokidane iz svojih korica. Nisu ovako postupili samo sa nekim kućama – već sa svakom kućom! Bilo je užasno ovo videti – naveo je Džon Rid, američki dopisnik iz Srbije.

PERIOD IZMEĐU DVA SVETSKA RATA

U periodu između Prvog i Drugog svetskog rata Šabac je ipak uspevao da se razvija i raste, i to pre svega, zahvaljujući veoma razvijenom zanatstvu, trgovini, poljoprivredi… Pred sam kraj tog perioda, 1938. godine, u Šabac je premeštena Hemijska industrija „Zorka“ koja je dotle radila u Subotici. Ona će obeležiti kasniji višedecenijski period razvoja grada i postati gotovo sinonim za Šabac.

Kako se posle najvećih katastrofa život ipak nastavlja dalje, tako je i Šabac nastavio svoj posleratni život u novoj državi i u nešto izmenjenim okolnostima.

Ta promena ogleda se najviše u činjenici da se državna granica sada pomerila znatno na sever, a Šabac je ostao u unutrašnjosti. Neke privilegije koje je do tada imao nepovratno su nestale i kapital se više nije u onoj meri slivao u ovaj grad.

ŠABAC TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA

Posle tek nešto više od dve decenije mira i spokoja, ratni užas ponovo zahvata Evropu, pa samim tim i Šabac. Drugi svetski rat svom svojom žestinom sručio se i na ove prostore, i već u prvoj ratnoj godini Šabac žestoko strada. Septembra 1941. godine Nemci brutalno proteruju oko 5.000 Šapčana u sremačko selo Jarak, gde su bili smešteni u improvizovanom logoru. Sa tog marša, „Krvavog marša“, kako je kasnije nazvan, mnogi se nikad nisu vratili kući.

Tokom rata u Šapcu je postojao koncentracioni logor kroz koji je za četiri ratne godine prošlo oko 25.000 građana. Ukupne žrtve koje je ovaj grad dao tokom Drugog svetskog rata iznose oko 7.000 ljudi. Sloboda je konačno stigla 23. oktobra 1944. godine.

Izvor: Rasen

Vezane vijesti:

Golgota Mačve ne sme biti zaboravljena

Vjerni otadžbini: Od Srbije do Krfa – put golgote

Hrabri srpski vojnici slomili dva carstva!




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top