Hrabri srpski vojnici slomili dva carstva!

Datum objave: ponedeljak, 15 avgusta, 2016
Veličina slova: A- A+

Šta je Arčibald Rajs pisao u izveštajima sa fronta, koji su objavljeni u švajcarskoj štampi pre 100 godina. Protiv Srbije „istrebljivački rat“. Stravični zločini nad civilima. Nemaju ni pedalj zemlje, ali se ne predaju

Srpska vojska

Do 3. oktobra Beograd je bombardovan 36 dana i isto toliko noći. Uprkos tome, brojni stanovnici nisu hteli da napuste grad. A treba imati hrabosti pa ostati u ovom gradu jer su posledice razaranja ogromne: oštećeno je 700 kuća, od kojih 60 državih. Univerzitet je gotovo potpuno uništen, Državna fabrika duvana potpuno je izgorela, zgrada „Državne lutrije“ i Stari dvor ozbiljno su oštećeni, a najviše je stradala gradska tvrđava. Neprijatelj je bacao sve vrste projektila na nesrećni grad. Zašto su Austrijanci tako žestoko bombardovali Beograd…

Dr Arčibald Rajs je ovaj izveštaj napisao u Valjevu na samom početku Prvog svetskog 5. oktobra 1914, a objavljen je 26. oktobra iste godine u švajcarskim novinama „Lozanska gazeta“ pod naslovom „Pismo iz Srbije – poseta Beogradu pod opsadom“. Ovo je bio samo jedan u nizu izveštaja koje je ovaj Švajcarac pisao sa fronta tokom četiri ratne godine. Povod za njegov boravak u ratom zahvaćenoj Srbiji bio je poziv srpskih vlasti da Rajs kao najčuveniji kriminilog toga doba ispita zločine nad našim narodom.

Svoje utiske Rajs je gotovo svakodnevno beležio, te beleške pretvarao je u članke i slao ih na adrese više svetskih časopisa. Većinu je objavila švajcarska „Lozanska gazeta“. Sada je deo tih tekstova prikupljen i objavljen u knjizi „Ratni izveštaji iz Srbije i sa Solunskog fronta“, koja je u Srbiji promovisna pre nekoliko dana.

U članku od 4. oktobra 1914. Rajs piše:

– Austrougarska je protiv male Srbije vodila istrebljivački rat. Naređena su ubistva civila, paljenje sela, bombardovanje otvorenih gradova – Beograda i Šapca…

Prenosi i deo zvaničnog dokumenta koji su austrijskim vojnicima delili njihovi nadređeni, a u kome su navedene „instrukcije o postupanju prema civilnom stanovništvu“. One glase:

Austrougarski zločini

– Rat nas vodi u zemlju nastanjenu ljudima koji su zadojeni fanatičnom mržnjom prema nama, u zemlju u kojoj se ubistvo smatra dozvoljenim čak i u najvišim društvenim slojevima, kao što nam je pokazala tragedija u Sarajevu, u kojoj se ono smatra junaštvom. Stoga izdajemo naređenje da se prema svima postupa na najstroži i najgrublji način. Ko god u ovim slučajevima pokaže samilost biće najgrublje kažnjen.

Posledice su bile strašne, a o njima je Rajs precizno obaveštavao svoje čitaoce. On je navodio broj spaljenih kuća i pobijenih civila, među kojima je bilo najviše žena i dece, pisao je o pljačkama napuštenih gradova, a naročito je opisao kako je poharan Šabac, „veoma bogat trgovački grad“:

– Austrijanci su odneli sve stvari koje su mogli poneti sa sobom. Svi vredni predmeti, kao, na primer, posuđe od srebra, nakit, novac, važna dokumenta, sve je nestalo.

Zbog ovih članaka na Rajsa su se sručili napadi, a kritike na njegov račun objavljivala je i „Lozanska gazeta“. Glavna zamerka anonimnih autora je bila što brani srpski narod, uz optužbe da je podatke o zločinima dobijao od srpskih zvanučnika. On je na te napade odgovorio:

– Optužbe anonimnih autora iz Austrije da sam podatke dobijao od srpskih zvaničnika nisu tačne. Lično sam ih prikupljao na bojnom polju usred Arčibald Rajseksplozija granata i šrapnela.

Rajs u izveštajima nije samo opisivao stanje na frontu, već je analizirao i političku situaciju.

Izveštaji s početka 1915. opisuju odnose Srbije i Bugarske. Rajs ne štedi Bugare, navodeći da oni rade u interesu Austrougarske, a protiv Srbije:

– Bugarsku, to najmlađe balkansko dete, stvorila je Rusija, koja se, kao i Engleska, prema njoj ponašala kao prema razmaženom detetu. U Drugom balkanskom ratu Rusija je sprečila Grčku i Srbiju da svog poraženog protivnika potisnu sve do Sofije. Da Rusija to nije učinila, Bugarska bi danas bila u okviru neke druge države.

Rajs u maju 1915. opet odgovara na napade u novinama, a kao argumente za svoje tvrdnje precizno navodi broj žrtava:

– U Pocerskom, Jadarskom i Mačvanskom srezu u sedam opština i izvan njih ubijeno je 1.300 civila, od toga 994 muškarca i 306 žena. Prema uzrastu, vidi se da je bilo najviše dece: ubijeno je osmoro mlađih od godinu dana, šestoro starosti 4 godine, 10 od pet godina, 11 od šest godina, 10 od sedam godina, šestoro od 8 godina, 11 od devet godina, petoro od 10 godina, petoro od 11 godina…

Jesen i zima 1915. doneli su borbe na Solunskom frontu.

– Ujedili su se Austrugari, Nemci, Bugari i Turci. Pritisli su Srbiju sa svih strana ne bi li je konačno i potpuno zgazili. Istorija će nam reći kojim se imenom naziva agresija koju dva velika carstva i njihovi sateliti vrše na šaku vojnika…

Početak 1916. obeležen je izveštajima o povlačenju srpske vojske i naroda preko Albanije.

Zločin u Mačvi

– Ovaj narod koji nema više ni pedalj svoje zemlje, i dalje se ne predaje. Uporno nastavlja da se suprotstavlja okupatoru, rešen da slavno umre umesto da živi od milosti svog agresora…

Piše i o dramatičnoj situaciji u Srbiji u kojoj početkom 1916. vlada glad i haraju bolesti:

– Stopa smrtnosti dece je zastrašujuća. Srbija će izgubiti mnogo više stanovnika u toku okupacije nego što ih je izgubila u ratnim akcijama… Istorija je strog sudija i neće zaboraviti golgotu Srbije.

Srpske jedinice na Krfu i u Solunu, malo pomalo, počinju da se oporavljaju, pa Rajs piše:

– Uskoro će 150.000 srpskih vojnika ponovo biti spremno da povrate svoju zemlju. Prisustvujemo događajima bez presedana u istoriji: Jedan narod, proteran sa svoje teritorije, koji više nema ni pedalj svoje zemlje, smogao je snage da sačuva svoju vojsku i spreman je da ponovo krene u borbu prsa u prsa…

Arčibald RajsSa Krfa Rajs se vraća na front:

– Zamislite pustu planinu sa koje se prostire vidik na stotine kilometara unaokolo. To je čuveni Kajmakčalan, koji su Nemci i Bugari smatrali neosvojivim, a koji je srpska vojska zauzela posle šest dana krvave bitke.

Poslednju godinu rata 1918. obeležilo je probijanje Solunskog fronta, junaštvo i pobede srpske vojske:

– Uz snažnu podršku Francuza srpska armija napravila je pravo čudo. Ja sam sa divizijom koja velikom brzinom napreduje ka starim granicama Srbije… Srbi se vraćaju kući kao pobednici.

Ovi članci, objavljeni pre 100 godina, srpskoj čitalačkoj publici dostupni su tek sada, i to zahvaljujući trudu dvojice entuzijasta – mr Živka Markovića i Milana Stračevića, koji su „prekopali“ arhive u Lozani i Cirihu.

– Prelistavali smo list po list dnevne novine „Lozanska gazeta“ iz perioda 1914-1918. – kaže Marković za „Novosti“. – Bio je to naporan posao.

Marković navodi da su istraživali i u švajcarskom Institutu za kriminologiju, koji je Rajs osnovao početkom 20. veka, zatim u institutima i arhivama u Cirihu, Bernu i Lozani.

Naš sagovornik ističe:

– Srbi imaju malo prijatelja u svetu u celokupnoj svojoj istoriji, a jedan od njih je bez sumnje – dr Arčibald Rajs.

I NEMAC, I JEVREJIN, I ŠVAJCARAC

U OKTOBRU 1915. u jednim ciriškim novinama Rajsu se zamera što brani hrabri srpski narod i njegove saveznike, iako je sam poreklom Nemac. On ovako odgovara:

Austrougarski zločini

– Istina je da imam nemačke rođake, od kojih su neki u ovom trenutku u vojsci. Međutim, ne znam šta oni tačno rade, jer se mi odavno više ne poznajemo. Isto tako ne zaboravljam da je moj pradeda bio Jevrejin, jedan od onih koje su Nemci progonili. Od pradede pa nadalje umešala se hrišćanska krv… Moja porodica podelila se na dve grane: nemačku i englesku. Njihova deca su danas u prihvatnim logorima protivničkih strana. Ja lično, posle mladosti koju sam proveo bolestan i nesrećan, došao sam u Švajcarsku da u njoj potražim zdravlje. U Švajcarskoj sam se ne samo izlečio, već sam našao i mir za svoju ozlojeđenu i buntovnu dušu.

PROPAGANDOM PROTIV ISTINE

MILAN STARČEVIĆ, JEDAN OD PRIREĐIVAČA KNjIGE, ISTIČE DA RAJSOVI TEKSTovi nisu nailazili na dobar prijem u Švajcarskoj, naročito u nemačkom govornom području.

– Dnevni list „Noje cirher cajtung“ okarakterisao je Rajsa kao špijuna Antante, kao nekog ko mrzi Nemce – navodi Starčević za naš list. – Nemačka i austrougarska propagandna agentura u nemačkom delu Švajcarske objavljivala je neistine o borbi srpskog naroda. Srećom, Rajs je imao puno razumevanje u delu Švajcarske gde se govori francuski. On je bio stanovnik Lozane od 1892. godine, poznat kao izvrstan naučnik, i svoje ratne izveštaje redovno je slao na adresu lista u ovom gradu.

Autor: Ljiljana Begenišić

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Sećanja i zavet doktora Rajsa | Jadovno 1941.

Deca mlađa od godinu dana izbodena bajonetima, ljudima …

Plemeniti Holanđanin u Valjevskoj bolnici | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top