arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
rade.jpg

Јели смо супу од људског меса

10. новембар 2017.

Никога у бањалучком приградском насељу Туњице није изненадило када је њихов суграђанин Раде Радивојац преко медија понудио, како је рекао, поштеној сиротињи или некој избегличкој породици на трајно коришћење своју викендицу у селу Доњи Орловци, недалеко од Приједора.  Нико се није изненадио јер сви у Туњицама, а и шире знају колико чика Раде воли да помаже људима. Исто тако, знају и за његову невероватну животну судбину, јер је овај 84-годишњак један од малобројних срећника који је пре 67 година успео да преживи голготу Јасеновца. – Како не бих понудио помоћ када сам и ја, поготово након страдања у Јасеновцу, био права сиротиња. Нисам имао корицу леба! Чак сам просио и

zaboravljene-svetinje.jpg

Заборављене српске светиње

9. новембар 2017.

Скопље – У налету према врелим грчким летовалиштима српски туристи углавном само протутње кроз Македонију. Ретко ко се сети крајпуташа српске историје, попут спомен-капеле код Удова, Доњег Караслара крај Велеса или Зебрњака надомак Куманова, који подсећају на сурову цену ратне голготе српских војника у минулим ратовима на поприштима у Македонији. Мало је оних, који се макар и на краткој паузи задржавају на некој од тих историјских тачака у транзиту кроз Македонију. Међу ретким изузецима у тој реци наших људи, који нарушавају уобичајену летњу туристичку слику били су Иван Раковић и Катарина Ристичевић. При повратку са одмора на обалама Егеја, они су се јавили Културно-информативном центру Срба у Македонији Спона са

ostojic-sk-slavija.jpg

Остојићи нису заборављени

7. новембар 2017.

…НЕ ПОПСТОЈИ НИШТА СКРИВЕНО ШТО НЕЋЕ ИЗАЋИ НА ВИДЈЕЛО И НЕМА ТЕ ТАЈНЕ КОЈЕ НЕЋЕ БИТИ ОТКРИВЕНА…   Поштовани пријатељи из Удружења „Јадовно 1941“, Прије свега ЖЕЛИМ ДА ВАМ СЕ ЗАХВАЛИМ ШТО СТАДОСТЕ НА КРАЈ ЗАБОРАВУ СМИШЉЕНИМ, СИСТЕМАТСКИМ, ЗВЈЕРСКИМ… ЗЛОЧИНИМА КОЈИ СУ СЕ ДОГОДИЛИ У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ У КОМПЛЕКСУ УСТАШКИХ ЛОГОРА ЈАДОВНО! Ја сам Остојић (Данко) Владо из Хан Пијеска, унук Остојић Владимира – Влада (1903) из Власенице који је 28. јула 1941. године заједно са својим млађим братом Остојић Чедомиром – Чедом (1907) ухапшен од стране усташа и одведен у логор у Госпићу. Овај податак, о њиховом хапшењу и одвођењу у Госпић чуо сам од свога покојног оца

Шесторо преживјелих Црногораца: ПЕРО, РАЈКО, ИЛИЈА (Рајков брат), ЛУКА и МИЈО, а испред њих МАРА ЦРНОГОРАЦ

Седам дана у гробници

31. октобар 2017.

Напомена редакције: Јуче, 29. октобра 2017. упокојила се у Господу Мара Козомора рођена Црногорац, једна од мученица која је након седам дана изашла жива из јаме Бикуше. Ово је њена прича коју се записао књижевник Будо Симоновић. Опијело и сахрана ће се обавити на Бежанијском гробљу у сриједу 1. новембра. Опијело ће почети у 11 часова. Покој души мученици Мари. Занимљиво jе такође да jе, чак и од оних коjа су спашена и на неки начин избjегла усташко немилосрђе, веома мало дjеце из ливањског краjа преживjело Други свjетски рат. Много их помрло jош у току рата. Стигле их посљедице страдања, покосиле болести, глад и свакоjаке друге недаће коjе су надолазиле у

kalendar-genocida.jpg

Годишњица страдања Срба из источне Билогоре

30. октобар 2017.

Нападом на ТО Грубишно поље 31. октобра 1991. године, започела jе акциjа хрватске воjске под називом „Откос – 10“. Циљ jе био ликвидирати и протjерати Србе са подручjа источне Билогоре. Малоброjне снаге ТО Грубишно поље нису успjеле зауставити напад хрватских боjовника, па jе народ поучен искуством из Другог свjетског рата кренуо у повлачење ка Босни. Комплетно становништво из 23 села и jедан броj житеља из jош 15 села напустило jе то подручjе. У колони jе било око 4 000 људи са преко 600 различитик возила. Послиjе повлачења Срба из источне Билогоре услиjедила су убиства преосталих Срба, паљење, пљачкање и минирање српске имовине. Уништене су и две дрвене православне цркве билогорског

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 29. октобар 1991. Годишњица етничког чишћења Срба у Славонији

29. октобар 2017.

Тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници хрватске ТО и полициjе почели су спроводити наредбу о Евакуациjи свих 2 120 мjештана из 26 села са искључиво или претежно искључиво српским становништвом, смjештених у Пожешкоj котлини, подно Папука и Псуња, коjу jе донио Кризни штаб општине Славонска Пожега. У чишћењу села коjа су одбила да се “евакуишу” убиjено jе 71 лице српске националности међу коjима 33 жене. Минирано  и запаљено jе 616 стамбених и 590 господарских обjеката, док су без кућа остала 1 492 лица.   Везане виjести: Саопштење поводом годишњице евакуациjе Срба из 26 села пожешке котлине 29. октобра 1991. године

Милан Трешњић

Случај Николе Рибара

25. октобар 2017.

Ако се мушкарац оцjењуjе по плећима и торзу Краљевића Марка и Мрњачевића, онда Николи Рибару у Дивоселу ниjе било равна. Исто тако предњачио jе своjим начином живота. Осредње домаћинство, без великих ограда и башти за поврће, углавног кромпир, капула и чешњак и две три гредице купуса, било jе на леђима куме Соке, његове супруге. Она jе гаjила нешто перади, двиjе кравице, прасе са посjек и неколико овчица. Да, имали су и jедног коња, кога су парили са комшиjином кобилом и утезали у кола… Кум Никола, наjближи приjатељ и комшиjа мом оцу Јови, коjи jе рано отишао ради крува да ради у Канади, био jе страствени ловац. Сjећам се његових двоцjевки.

velika-gospa-hram.jpg

Велика Госпа нестала у пламену

25. октобар 2017.

Прошло  је 26 године како је у ноћи између 23 и 24 октобра 1991. године изгорела црква Успења Пресвете Богородице  у Доњој Рашеници, у народу познатија  као Велика Госпа. Недалеко од Грубишног Поља на брду између Рашенице и Ивановог села, поред гробља  стајала је црква која је саграђена 1709. године  и по предању је саградио капетан Радојчић.  Била је једна од четири  дрвене цркве које су преживеле 1941. годину, али не и 1991. Непозната  рука запалила је храм који је изгорео до темеља  иако је  био споменик нулте категорије и под заштитом Унеска. Црква Успења Пресвете Богородице,  иако  скромних димензија (15 х 9,30 м) била је највећа по величини међу

bilogora-hronika.jpg

Grubišnopoljska kronika 1990. – 1991. или о томе како Ивица и Перица конструишу хрватску историју

25. октобар 2017.

Шта су све поjедини Хрвати спремни да учине како би оправдали своjе злочине над Србима, доказ jе између осталог и писање хронике Грубишног Поља двоjице младих хрватских аутора, Петра Башића и Ивице Мишкулина. У часопису „scrinia slavonica“ обjављена су 2007. и 2010. године (Scrinia Slavonica, god.7, br.1, rujan 2007,str. 342–370; Scrinia Slavonica, god.10, br.1, rujan 2010, str. 454-494) са назнакама „Izvorni znanstveni rad“два тематски везана текста под насловом „Grubišnopoljska kronika 1990.–1991.“ (I dio односно II dio, у даљем тексту Kronika) младих хрватских аутора Петра Башића и Ивице Мишкулина, иза коjих стоjе, односно чиjи су сарадници судећи по испису испод имена аутора – Hrvatski institut za povijest, Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje, Slavonski Brod. Већ прво читање овог „изворног научног рада“ показуjе шта jе заправо циљ и сврха свега овога – стварање нове хрватске повиjести помоћу непостоjећих и фалсификованих

Panorama_Veliko_Palanciste.jpg

Обрачун усташа и нијемаца преко Српских лешева

22. октобар 2017.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Командант Друге сатниjе осме усташке боjне поручник Иво Батинић преживио jе покушаj самоубиства пет дана након што jе његова jединица у ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године масакрирала 342 житеља Великог Паланчишта код Приjедора, међу коjима 226. дjеце. “Ожалошћен догађаjима, коjи су се десили као награда за све жртве и напоре, пуцао jе себи у уста с намjером да се убиjе…Зрно jе промашило и изишло ван краj лиjевог

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 20. октобар 1942. Годишњица усташког покоља у Великом Паланчишту

20. октобар 2017.

У предвечерњим часовима 20. октобра 1942. године усташе су преузеле од СС-оваца српски народ из села Велико Паланчиште, Мало Паланчиште и Јеловца коjи су претходно сакупили. То вече извршено jе раздваjање мушкараца стариjих преко 15 година на jедну страну, а жена и дjеце на другу страну.  Укупно су издвоjена 82 мушкарца коjи су потом одведени у сточни тор Славкана Вуjичића. Сви мушкарци су поубиjани у току ноћи 20/21. октобра осим Ђуре Бабића и Раде Поповића коjи су чупаjући проштаце ограде тора успjели побjећи.   Везане виjести: Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год. Метак није испаљен. Све су радили кама, нож и тупа средства попут палије

Mlincic_Tuk.jpg

Филм о бестијалним злочинима

20. октобар 2017.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Документарни филм “Да се њима никад не деси”, аутора Зорана Радоњића, доноси приче четверо свjедока усташког покоља у Великом Паланчишту у октобру 1942. године. “На премиjеру филма, коjа jе одржана 22. децембра у Музеjу Козаре у оквиру изложбе `Година страдања – 1942`, од четверо моjих саговорника дошло jе троjе. Четврти, Душан Бабић, тога истог дана jе умро”, каже Радоњић Срни. “Одем у подрум и лежем пред волове, у jасле. Дошла

Први ослободиоци Београда – Да ли је Београд ослободила Црвена армија и да ли је преувеличана улога Титових партизана?

18. октобар 2017.

У годинама када сам радио у jугословенском Београду, а то су биле седамдесете, више пута сам учествовао у свечаностима поводом ослобођења Београда. И, сваки пут ме чудило како се у званичним наступањима jугословенских и београдских руководилаца много пажње посвећивало улози бораца ЈНА у ослобађању њихове престонице и како се скромно спомињала улога истинског ослободиоца овог старог српског града. Односно, веома много се говорило о генерал-пуковнику ЈНА, тада jош увек живом, Пеку Дапчевићу, коjи jе готово сам ослобађао Београд, а веома мало о генерал-маjору Црвене Армиjе, команданту 4. механизованог тенковског корпуса, Владимиру Ивановичу Жданову коjи jе, заправо, и ослобађао jугословенски главни град од немачких трупа. А пуковник (те далеке 1944.) Пеко

Црква Успења Пресвете Богородице у Малом Паланчишту

Документа НДХ свједоче о масакру у Великом Паланчишту

18. октобар 2017.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Када имате документе гдjе страна коjа jе починила покољ сама говори о детаљима злочина – онда сте сигурни да нико не може оспорити обjективност нити приписати субjективност или пристраност, истиче за Срну аутор изложбе “Година страдања – 1942” Ведрана Адамовић. У Музеjу Козаре у Приjедору по први пут jавности су приказани документи Оружништва НДХ о усташком покољу у Великом Паланчишту у октобру 1942. године. Међу десетинама докумената и фотографиjа коjи

Mladi_Franja.jpg

С. Живановић: Ко је био фра Срећко Перић

17. октобар 2017.

У последње време велики броj читалаца и заинтересованих људи обратили су ми се са питањем: ко jе био Фра Срећко Перић и по чему jе познат. Стварно, 72 године после завршетка II Светског рата и ужасног геноцида против Срба, Јевреjа и Рома у Хрватскоj многи никада нису чули за фра Срећка Перића, ма да се његово име често помиње у књигама и у поjединим новинским чланцима. Екуменисти у Српскоj Православноj Цркви понекад спомињу његово име jер jе он био римокатолички жупник у Нишу све до 25. маjа 1937. године, где jе радио као вероучитељ у школи. Основао jе две римокатоличке жупе у Србиjи. Још пре капитулациjе краљевине Југославиjе, он jе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Потпоручник Лео

Сећање на једног дивног човека, часног официра и хероја одбране Кошаре, Предрага

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА