arrow up
Латиница| Ћирилица
срСербиан
хyАрменианхрЦроатианнлДутцхенЕнглисхфрФренцхдеГерманелГреекиwХебреwхуХунгарианитИталианноНорwегианплПолисхруРуссиансрСербианслСловенианесСпанисх
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Латиница| Ћирилица
срСербиан
хyАрменианхрЦроатианнлДутцхенЕнглисхфрФренцхдеГерманелГреекиwХебреwхуХунгарианитИталианноНорwегианплПолисхруРуссиансрСербианслСловенианесСпанисх
календар-геноцида.јпг

Годишњица страдања Срба из источне Билогоре

30. октобар 2017.

Нападом на ТО Грубишно поље 31. октобра 1991. године, започела је акција хрватске војске под називом „Откос – 10“. Циљ је био ликвидирати и протјерати Србе са подручја источне Билогоре. Малобројне снаге ТО Грубишно поље нису успјеле зауставити напад хрватских бојовника, па је народ поучен искуством из Другог свјетског рата кренуо у повлачење ка Босни. Комплетно становништво из 23 села и један број житеља из још 15 села напустило је то подручје. У колони је било око 4 000 људи са преко 600 различитик возила. Послије повлачења Срба из источне Билогоре услиједила су убиства преосталих Срба, паљење, пљачкање и минирање српске имовине. Уништене су и две дрвене православне цркве билогорског

календар-геноцида.јпг

Календар геноцида: 29. октобар 1991. Годишњица етничког чишћења Срба у Славонији

29. октобар 2017.

Тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници хрватске ТО и полиције почели су спроводити наредбу о Евакуацији свих 2 120 мјештана из 26 села са искључиво или претежно искључиво српским становништвом, смјештених у Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је донио Кризни штаб општине Славонска Пожега. У чишћењу села која су одбила да се „евакуишу“ убијено је 71 лице српске националности међу којима 33 жене. Минирано  и запаљено је 616 стамбених и 590 господарских објеката, док су без кућа остала 1 492 лица.   Везане вијести: Саопштење поводом годишњице евакуације Срба из 26 села пожешке котлине 29. октобра 1991. године

Милан Трешњић

Случај Николе Рибара

25. октобар 2017.

Ако се мушкарац оцјењује по плећима и торзу Краљевића Марка и Мрњачевића, онда Николи Рибару у Дивоселу није било равна. Исто тако предњачио је својим начином живота. Осредње домаћинство, без великих ограда и башти за поврће, углавног кромпир, капула и чешњак и две три гредице купуса, било је на леђима куме Соке, његове супруге. Она је гајила нешто перади, двије кравице, прасе са посјек и неколико овчица. Да, имали су и једног коња, кога су парили са комшијином кобилом и утезали у кола… Кум Никола, најближи пријатељ и комшија мом оцу Јови, који је рано отишао ради крува да ради у Канади, био је страствени ловац. Сјећам се његових двоцјевки.

велика-госпа-храм.јпг

Велика Госпа нестала у пламену

25. октобар 2017.

Прошло  је 26 године како је у ноћи између 23 и 24 октобра 1991. године изгорела црква Успења Пресвете Богородице  у Доњој Рашеници, у народу познатија  као Велика Госпа. Недалеко од Грубишног Поља на брду између Рашенице и Ивановог села, поред гробља  стајала је црква која је саграђена 1709. године  и по предању је саградио капетан Радојчић.  Била је једна од четири  дрвене цркве које су преживеле 1941. годину, али не и 1991. Непозната  рука запалила је храм који је изгорео до темеља  иако је  био споменик нулте категорије и под заштитом Унеска. Црква Успења Пресвете Богородице,  иако  скромних димензија (15 х 9,30 м) била је највећа по величини међу

билогора-хроника.јпг

Грубишнопољска кроника 1990. – 1991. или о томе како Ивица и Перица конструишу хрватску историју

25. октобар 2017.

Шта су све поједини Хрвати спремни да учине како би оправдали своје злочине над Србима, доказ је између осталог и писање хронике Грубишног Поља двојице младих хрватских аутора, Петра Башића и Ивице Мишкулина. У часопису „сцриниа славоница“ објављена су 2007. и 2010. године (Сцриниа Славоница, год.7, бр.1, рујан 2007,стр. 342–370; Сцриниа Славоница, год.10, бр.1, рујан 2010, стр. 454-494) са назнакама „Изворни знанствени рад“два тематски везана текста под насловом „Грубишнопољска кроника 1990.–1991.“ (И дио односно ИИ дио, у даљем тексту Кроника) младих хрватских аутора Петра Башића и Ивице Мишкулина, иза којих стоје, односно чији су сарадници судећи по испису испод имена аутора – Хрватски институт за повијест, Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање, Славонски Брод. Већ прво читање овог „изворног научног рада“ показује шта је заправо циљ и сврха свега овога – стварање нове хрватске повијести помоћу непостојећих и фалсификованих

Панорама_Велико_Паланцисте.јпг

Обрачун усташа и нијемаца преко Српских лешева

22. октобар 2017.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приједора у октобру 1942. године, када су у једној ноћи, без испаљеног метка, убијена 342 житеља села, међу којима 226 дјеце. Командант Друге сатније осме усташке бојне поручник Иво Батинић преживио је покушај самоубиства пет дана након што је његова јединица у ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године масакрирала 342 житеља Великог Паланчишта код Приједора, међу којима 226. дјеце. „Ожалошћен догађајима, који су се десили као награда за све жртве и напоре, пуцао је себи у уста с намјером да се убије…Зрно је промашило и изишло ван крај лијевог

календар-геноцида.јпг

Календар геноцида: 20. октобар 1942. Годишњица усташког покоља у Великом Паланчишту

20. октобар 2017.

У предвечерњим часовима 20. октобра 1942. године усташе су преузеле од СС-оваца српски народ из села Велико Паланчиште, Мало Паланчиште и Јеловца који су претходно сакупили. То вече извршено је раздвајање мушкараца старијих преко 15 година на једну страну, а жена и дјеце на другу страну.  Укупно су издвојена 82 мушкарца који су потом одведени у сточни тор Славкана Вујичића. Сви мушкарци су поубијани у току ноћи 20/21. октобра осим Ђуре Бабића и Раде Поповића који су чупајући проштаце ограде тора успјели побјећи.   Везане вијести: Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год. Метак није испаљен. Све су радили кама, нож и тупа средства попут палије

Млинциц_Тук.јпг

Филм о бестијалним злочинима

20. октобар 2017.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приједора у октобру 1942. године, када су у једној ноћи, без испаљеног метка, убијена 342 житеља села, међу којима 226 дјеце. Документарни филм „Да се њима никад не деси“, аутора Зорана Радоњића, доноси приче четверо свједока усташког покоља у Великом Паланчишту у октобру 1942. године. „На премијеру филма, која је одржана 22. децембра у Музеју Козаре у оквиру изложбе `Година страдања – 1942`, од четверо мојих саговорника дошло је троје. Четврти, Душан Бабић, тога истог дана је умро“, каже Радоњић Срни. „Одем у подрум и лежем пред волове, у јасле. Дошла

Први ослободиоци Београда – Да ли је Београд ослободила Црвена армија и да ли је преувеличана улога Титових партизана?

18. октобар 2017.

У годинама када сам радио у југословенском Београду, а то су биле седамдесете, више пута сам учествовао у свечаностима поводом ослобођења Београда. И, сваки пут ме чудило како се у званичним наступањима југословенских и београдских руководилаца много пажње посвећивало улози бораца ЈНА у ослобађању њихове престонице и како се скромно спомињала улога истинског ослободиоца овог старог српског града. Односно, веома много се говорило о генерал-пуковнику ЈНА, тада још увек живом, Пеку Дапчевићу, који је готово сам ослобађао Београд, а веома мало о генерал-мајору Црвене Армије, команданту 4. механизованог тенковског корпуса, Владимиру Ивановичу Жданову који је, заправо, и ослобађао југословенски главни град од немачких трупа. А пуковник (те далеке 1944.) Пеко

Црква Успења Пресвете Богородице у Малом Паланчишту

Документа НДХ свједоче о масакру у Великом Паланчишту

18. октобар 2017.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приједора у октобру 1942. године, када су у једној ноћи, без испаљеног метка, убијена 342 житеља села, међу којима 226 дјеце. Када имате документе гдје страна која је починила покољ сама говори о детаљима злочина – онда сте сигурни да нико не може оспорити објективност нити приписати субјективност или пристраност, истиче за Срну аутор изложбе „Година страдања – 1942“ Ведрана Адамовић. У Музеју Козаре у Приједору по први пут јавности су приказани документи Оружништва НДХ о усташком покољу у Великом Паланчишту у октобру 1942. године. Међу десетинама докумената и фотографија који

Млади_Фрања.јпг

С. Живановић: Ко је био фра Срећко Перић

17. октобар 2017.

У последње време велики број читалаца и заинтересованих људи обратили су ми се са питањем: ко је био Фра Срећко Перић и по чему је познат. Стварно, 72 године после завршетка ИИ Светског рата и ужасног геноцида против Срба, Јевреја и Рома у Хрватској многи никада нису чули за фра Срећка Перића, ма да се његово име често помиње у књигама и у појединим новинским чланцима. Екуменисти у Српској Православној Цркви понекад спомињу његово име јер је он био римокатолички жупник у Нишу све до 25. маја 1937. године, где је радио као вероучитељ у школи. Основао је две римокатоличке жупе у Србији. Још пре капитулације краљевине Југославије, он је

Пребиловци_у_Христовом_наруцју.јпг

ВИДЕО: Пребиловци у Христовом наручју

14. октобар 2017.

Када се ишчита и чује прича о Пребиловцима, човјек остане затечен, запањен, збуњен свим оним шта је, како је и зашто је учињен злочин, који кроз  прошли вијек  траје и понавља се, изнова исти, у мржњи и злу. Пребиловци ни данас немају таблу, одредиште и путоказ гдје су. Али они имају божији путоказ, и догађаје који су их уз вјечно памћење и помен  на небу, на земљи, и први пута опијелом одржаним у јами под земљом ставили и на небески трон. Васкрсли Пребиловци дочекли су овог августовског јутра, на југу, крај Хутова, Неретве, Брегаве на бријегу у Пребиловцима, на ново ходочасно мјесто, Васкрсење храма, који као да је са неба

милан-костиц.јпг

Комшије Муслимани и Хрвати вешали су га телефонском жицом код катедрале у Сарајеву

10. октобар 2017.

Равногорац, вијетнамски ветеран, Младићев сарадник, за „Новости“ прича своју епопеју (1): Комшије Муслимани и Хрвати вешали су га телефонском жицом код катедрале у Сарајеву Промењљиво михољско лето на обронцима Авале крај Београда. Милош Костић седи на трему своје куће и гледа у Србију. Кад наиђу мрки облаци, не зна да ли га више жигају смрзотине из Другог светског рата, ране из вијетнамских прашума или га муче сећања на крвави рат у Босни из деведесетих. Милош Костић, осамдесет и три године, цео свој живот, од раног детињства до данас, види као Шумадију са Авале. Као слајдове велике филмске и ратне епопеје који му се ређају пред очима. Равногорац, избеглица, боксер, амерички ратник

Мила Михајловић: Раб, „логор“ симбол зла

10. октобар 2017.

Немало је изненадила вијест да је за мјесто будућег најважнијег хрватског Меморијалног и едукационог центра посвећеног сјећању на жртве концентрационих логора, симболу свих логора који су  током Другог свјетског рата постојали широм региона, одабран бивши италијански радни логор Кампор. За мање информисане, Кампор је место на острву Рабу, у ком је од јуна 1942. па све до септембра 1943. био италијански радни логор за починиоце тешких кривичних дијла против италијанских власти. Кампор није био ни концентрациони логор, ни логор смрти. Нико тамо није стрељан, нити убијен. Нажалост, од тешких услова живота, у логору је умрло преко 4.000 логораша (податак из старијих хрватских извора; италијански извори и новији хрватски извори наводе

крајисници.јпг

Војна Крајина на граници светова

9. октобар 2017.

Срби су вековима живели на граници светова на којој су се сусретали Запад и Исток, Европа и Азија. Иако се појам „крајина“ односи на граничне територије уопште, у дугом периоду историје за Србе је крајина била пре свега граница два туђинска царства, Аустријског и Турског, у којима су с обе стране границе живели Срби. Од краја XВ века кад су Турци освојили српске земље, на напуштена имања близу границе са Аустријом – која се углавном протезала дуж садашње границе Босне и Хрватске, затим кроз данашњу Србију реком Савом и Дунавом – насељавају Србе из унутрашњости. Многи од досељених Срба беже преко границе под власт цара, неправославног али ипак хришћанског. На

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Цвита

Од четрнаесторо преживјелих у јами Равни долац најстарија је била Цвита Бошковић

Попис
10.502жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА