
Тесла, пепео
Пре неколико година, у jеку летњих врућина, затекао сам jедног национално освешћеног песника како у башти Коларца, пред невеликом али одабраном публиком, опсесивно говори о свом новом (књижевном) проjекту. Радило се о несвакидашњоj инициjативи спаjања земних остатака, након смрти раздвоjених брачних парова, пре свега Милоша Црњанског и његове супруге Виде, као и Васка Попе и његове супруге Хаше. Песник jе том приликом исприповедао о свом искуству силаска у заjедничке гробнице великана, те о плиновима коjи су га том приликом обузели, одузимаjући му, изгледа засвагда, моћ расуђивања. Поред овог “песничког” проjекта, постоjи у Србиjи читав низ инициjатива започетих jош осамдесетих година (и раниjе), коjе су до данас углавном реализоване, а тичу се ексхумациjа и поновног













