Од времена, када jе почело уништавање Југославиjе, када jе званични део Запада, његових медиjа и слугу направио а приори од Срба криминалце, а Србиjу покушава да врати у границе београдског пашалука, наслов неjедног чланка западне штампе, чак и понеких књига, садржаj броjних изjава разних западних државника, би могао донекле да има као други наслов и именицу ђубре или смеће, отпаци, у значењу енглеског еквивалента rubbish или trash. То ниjе мишљено као увреда, то jе само констатациjа о вредности садржаjа понеких чланака, књига, изjава, коjи су не само пуни неистина, чак и лажи, већ понекад и глупи, дрски. Дрски зато, што чине намерно од слушалаца, гледалаца и читалаца будале, коjи треба

Отварање изложбе 20.06.2012. у 18 часова Филозофски факултет, II спрат, хол студијског програма Историје, Бањалука поставка од 20.06. до 20.07.2012. Процес визуализације јадовничког страдања у облику изложбене поставке јесте један скроман покушај да се сачува и његује успомена на жртве комплекса логора Госпић – Јадовно – Паг. Обим и монструозност извршених злочина, али и чињеница да се дуго о томе није никако, или бар не адекватно, „говорило“ само су чињенице које намећу једну додатну одговорност, како људску, моралну тако и ону стручну и научну. Комплексан приступ детерминисан историјском и методологијом меморализације уопште, условљен врстом и обимом историјских извора, али и специфичношћу одабраног медија резултирали су, концепцијски и садржајно, једном цјелином за

БУДИМПЕШТА, (СРНА-Роjтерс) – Добитник Нобелове награде за мир Ели Визел одрекао се мађарске државне награде коjу jе добио 2004. као знак протеста због „заташкавања“ улоге бивших мађарских власти у депоратциjи Јевреjа током Другог свjетског рата.У писму предсjеднику мађарског парламента Ласлу Коверу, Визел (83) jе навео да jе биjесан због чињенице да jе Ковер учествовао на церемониjи у част писца коjи jе био лоjалан члан мађарског десничарског парламента у Другом свjетском рату, што представља спремност власти да заташкаjу мрачну прошлост земље. „Све jе jасниjе да мађарске власти охрабруjу ово заташкавање и уљепшавање трагичних и криминалних епизода мађарске прошлости, посебно учешће власти ове земље у депортациjи и убиству стотина хиљада Јевреjа“, написао jе Визел. Према подацима Холокауст мемориjалног центра у

Десетак хрватских хулигана обучених у коцкасте дресове претукли су Србина Миодрага Јовановића и његовог деветогодишњег сина В. Ј. на улицама Беча само зато што jе малишан носио дрес Црвене звезде! Пиjани навиjачи демонстрирали су своjу „храброст“ и „jунаштво“ ударањем дечака и премлаћивањем његовог оца уз претње да ће их обоjицу заклати уколико случаj приjаве полициjи. – У недељу увече доживео сам шок jер су ми хрватски навиjачи мучили сина насред улице. У близини хотела „Франц“ напали су нас пиjани хрватски навиjачи jер jе моj син, коjи има само девет година, носио дрес Црвене звезде. Један од њих jе викао: „Види га, мали ‘циган’“ и почео да скида дрес детету, коjе

Flash music player. ПОСЛУШАЈТЕ: Коjа jе била идеолошка основа стварања Независне државе Хрватске. Шта jе чинило комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг? Зашто се о Јадовну толико година ћутало а и данас ниjе пожељна тема? О страдању архиjереjа и свештенства на Јадовну. Говоре,  историчар Горан Латиновић, Јереj Драган Груjић и Душан Басташић из Удружења грађана Јадовно 1941. Уређуjе и води Радован Марчета

  Коjа jе била идеолошка основа стварања Независне државе Хрватске? Шта jе чинило комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг? Зашто се о Јадовну толико година ћутало а и данас ниjе пожељна тема? О страдању архиjереjа и свештенства на Јадовну. О предстоjећоj, првоj изложбеноj поставци: „Моjе Јадовно“ О Парастосу Јадовничким мученицима 22. jуна у Бањоj  Луци О предстоjећем Парастосу на Велебиту и обиљежавању Дана сjећања на Јадовно 1941., 24. jуна 2012.   У емисиjи су судjеловали: Јереj Драган Груjић, студент историjе Предраг Лозо и Душан Басташић из Удружења грађана Јадовно 1941.   Уредник и водитељ: Бранимир Ђуричић    

Соколство као либерална организациjа телесног васпитања, нашло се у фронталном сукобу са католичким верским организациjама. Са издавањем антисоколске посланице католичког епископата, донесене на конференциjи од 17 новембра 1932, и њезиним обjављивањем путем штампе и читањем у католичким црквама 8 jануара 1933. дошло jе до отвореног сукоба. У Извештаjу за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола 1933. истиче се: „Нападаj нас ниjе изненадио, jер нерасположење са стране католичког епископата било нам jе већ и од пре познато и осећали смо га на сваком кораку”. (1) Поводом антисоколске посланице Извршни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославиjе, донео jе 16 jануара 1933. у Београду „Изjаву Савеза Сокола Краљевине Југославиjе”. У њоj се истиче да