Beograd — Nijedan četnik u Srbiji ni osam godina pošto su u formalnom smislu izjednačeni sa partizanima još nije dobio penziju ili državnu pomoć.   Od kada je Srbija svečano usvojila zakon kojim se ovi rivali iz Drugog svetskog rata stavljaju u istu ravan, Ministarstvu rada i socijalne politike obratilo se čak 3.000 četnika sa zahtevom da im se prizna borački status. Svi oni su, međutim, još “na čekanju”.   Skupština Srbije je, objašnjavaju u Ministarstvu, još 21. decembra 2004. usvojila Izmene zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, a 17. juna 2005. Vlada je donela i Uredbu o načinu ostvarivanja njihovih prava.   “U početku su

Sokolska župa Mostar osnovala je novembra 1926. prvu sokolsku četu u Bijelom Polju kod Mostara. Jači pokret na selu nastaje u 1927, 1928. i 1929, kada se osniva u bilećkom, gatačkom, konjičkom, korčulanskom, mostarskom, nevesinjskom, stolačkom i trebinjskom srezu 30 sokolskih četa. Održana je u Mostaru 1935. konferencija SSKJ posvećena sokolskim četama u kojoj su učestvovali predstavnici svih župa iz Jugoslavije, a prisustvovali su i članovi starešinstva Saveza Sokola.  Na konferenciji je utvrđen stav da su čete jednake sa društvima. Zato su seoske čete imale svog starešinu i starešinstvo. Sokolska društva su seoskim četama pružala pomoć u kadrovima, učiteljima vežbanja i predavačima za tečajeve opismenjavanja, voćarstva, pčelarstva. Takođe pružali su

Sokoli su se i pre ujedinjenja 1918. nalazili u sukobu sa hrvatskim separatistima i delom katoličke crkve. Sokoli su bili prepreka hrvatskim separatistima u ostvarivanju njihovih ciljeva. Zato su separatisti zajedno sa delom katoličkih sveštenika težili da svim sredstvima onemoguće rad sokola. Sa izdavanjem antisokolske poslanice katoličkog episkopata, donesene na konferenciji od 17. novembra 1932, i njezinim objavljivanjem putem štampe i čitanjem u katoličkim crkvama 8 januara 1933. došlo je do otvorenog sukoba.  U Izveštaju za 3 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola 1933. ističe se: „Napadaj nas nije iznenadio, jer neraspoloženje sa strane katoličkog episkopata bilo nam je već i od pre  poznato i osećali smo ga na svakom koraku”.

U senci drame oko sastavljanja nove vlade, u Srbiji je gotovo nezapaženo prošlo obeležavanje 70-godišnjice bitke na Kozari, velike narodne tragedije i jedne od centralnih tačaka mitologije bivše SFRJ. Komunistička istoriografija napravila je od Kozare simbol partizanskog i narodnog otpora i stradanja, premda je s vojnog stanovišta u suštini reč o velikom porazu, u kome je od oko 6.000 partizana obruč probilo samo oko 900 boraca i oko 10.000 ljudi, dok je oko 70.000 stanovnika Kozare i Potkozarja ostalo na milost i nemilost Nemaca i ustaša. Čitave generacije tada su izbrisane nemačkim automatima i ustaškim kamama, a užasna sudbina kozaračke dece čini ovu planinu pored Jasenovca i Jadovna jednim od

Pariz — Francuski predsednik Fransoa Oland planira da predloži novi nacrt zakona kojim se kažnjava negiranje genocida u Jermeniji izmedju 1915. i 1917.   Podsetimo, Ustavni savet Francuske je poništio prethodni zakon smatrajući da se njime narušava sloboda izražavanja.   Francuski parlament je u januaru usvojio zakon kojim se kažnjava negiranje genocida nad Jermenima, za koje je bilo odgovorno tadašnje Otomansko carstvo, ali ga je u februaru ukinuo Ustavni savet sa obrazloženjem da je u suprotnosti sa slobodom izražavanja.   Usvajanje tog zakona stvorilo je zategnutost izmedju Pariza i Ankare budući da Turska ne koristi termin “genocid” za ubistva koja su se desila tokom nasilne deportacije Jermena od 1915. do 1917. godine prema drugim državama.   “Oland