arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
glinska-crkva-foto.jpg

Знанствени колоквиј о догађањима у глинској цркви 1941. године

На Филозофском факултету у Загребу 28. и 29. липња одржан jе знанствени колоквиj „Што се уистину догодило у глинскоj српскоправославноj цркви између 29/30. српња и 4/5. коловоза 1941. године? Свjедочанства и култура сjећања“ у организациjи Одсjека за повиjест и Завода за хрватску повиjест Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу, у сурадњи са Српским народним виjећем и Центром за суочавање с прошлошћу – Доцумента и Хрватским државним архивом. На питање о трагичним догађаjима у Глини и околици у љето 1941. године у своjим jе излагањима говорило тридесетак угледних знанственика и публициста из Хрватске, Србиjе, Њемачке и Канаде. Они су на скупу изниjели радове у коjима се баве социо-политичком сликом глинског краjа 30-тих година прошлог стољећа, демографским,

Srebrenicka-laz.gif

Манипулација у Поточарима: Довозе тела из других места у Федерацији БиХ

Како Сараjево и свет манипулишу комеморативним скупом у Поточарима. Кошарац: За сваку осуду jе и то што у Поточаре довозе тела људи из других места у Федерациjи. Република Српска не оспорава право и потребу породица да у среду у Поточарима одаjу почаст жртвама, али не може да прихвати дрску бошњачко-међународну манипулациjу скупом и броjем настрадалих ради доказивања – геноцида! То jе jединствен став политичара, истраживача ратних догађаjа, бораца и jавности у Српскоj поводом комеморациjе у среду, кад ће бити укопано 520 сандука са посмртним остацима. Шеф тима за истраживање ратних злочина и тражење несталих Српске, Сташа Кошарац каже за „Новости“ да jе непримерена и поразна стална манипулациjа питањем Сребренице. –

mercep_u_sudu.jpg

АНДРИЋ: БИЛО ЈЕ УПАДА У КУЋЕ И ОДВОЂЕЊА СРПСКИХ ЦИВИЛА

ЗАГРЕБ, /СРНА/ – Бивши командант одбране Пакраца Драгутин Андрић изjавио jе данас у наставку суђења Томиславу Мерчепу да у Пакрачкоj Пољани ниjе видио заробљенике, али jе чуо за упаде у куће, одвођења и нестанке српских цивила, те за пљачку имовине. Свjедок Андрић jе командовање одбраном Пакраца преузео краjем септембра 1991. године када jе на том подручjу „владало безвлашће“.   Почетком октобра командант зборног подручjа Бjеловар Мирослав Јерзечић jавио му jе да у Пакрачку Пољану долази специjална jединица МУП-а над коjом неће имати никакве надлежности, те му jе изричито забрањено миjешати се у њихов рад.   По доласку jединице упознао jе Мерчепа коjи му jе рекао да jе његова jединица под

kosovo_etnic.jpg

Како су Срби нестајали са Косова и Метохије

На простору Косова и Метохиjе 1871. године било jе 64% српског становништва док данас имамо свега 5%. Ако желимо да погледамо демографску слику и дискутуjемо о Албанцима на Косову и Метохиjи као већини и Великоj Албаниjи или Природноj Албаниjи не морамо да идемо далеко у прошлост. Нема потребе да причамо о великим владарима и и империjама. Сасвим jе довољно да се вратимо назад до 1871. године и већ имамо много другачиjу слику. У свету парадокса Србиjа jе изгледа престоница. Иако се читав Запад борио против комунизма и комунистичких тековина, данас те исте тековине представљаjу свето писмо за наше западне приjатеље. Иако су се Срби увек борили на страни запада, уз огромне губитке у оба Светска рата. Данас

partizani-penzije.jpg

Четници немају права као партизани

Београд — Ниjедан четник у Србиjи ни осам година пошто су у формалном смислу изjедначени са партизанима jош ниjе добио пензиjу или државну помоћ.   Од када jе Србиjа свечано усвоjила закон коjим се ови ривали из Другог светског рата стављаjу у исту раван, Министарству рада и социjалне политике обратило се чак 3.000 четника са захтевом да им се призна борачки статус. Сви они су, међутим, jош „на чекању“.   Скупштина Србиjе jе, обjашњаваjу у Министарству, jош 21. децембра 2004. усвоjила Измене закона о правима бораца, воjних инвалида и чланова њихових породица, а 17. jуна 2005. Влада jе донела и Уредбу о начину остваривања њихових права.   „У почетку су

Промоција књиге Анте Лешаја „Књигоцид-уништавање књига у Хрватској 1990-их“

Представљање књиге одржаће се у четвртак, 12. jула у 18:30 часова у дворани Новинарског дома, Перковчева 2, Загреб. На промоциjи ће уз самога аутора Анту Лешаjу говорити предсjедник Српског народног виjећа Милорад Пуповац, новинар и писац Виктор Иванчић и књижевни критичар Велимир Висковић. Наjвећа ирониjа сваког књигоцида и jест у томе да ће на концу сваки завршити у књизи. Књиге узвраћаjу ударац. (из рецензиjе Милана Шарца)  

Петар Ђокић

Ђокић: Знају се и наредбодавци и починиоци злочина над Србима

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић поручио jе данас да се за сваког од 3.267 Срба коjи су убиjени у средњем Подрињу, зна из ког су народа починиоци злочина и ко су њихови наредбодавци. „Оваj броj убиjених, претежно цивила, треба да буде jасан знак да страдања у Подрињу имаjу и своjу другу страну, а не само jедну о коjоj се годинама говори и у коjоj су само Срби означени као злочинци“, рекао jе Ђокић данас на духовноj академиjи у Братунцу поводом обиљежавања 20 година од страдања Срба средњег Подриња. Он jе подсjетио да за злочине над Србима у Подрињу jош нико ниjе одговарао, jер jе досадашњи рад

Cardak-spomen-kompleks.jpg

Дервента: Освештан спомен комплекс Чардак

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василиjе освештао jе данас у Дервенти Спомен-комплекс „Чардак“, коjи jе изграђен као знак сjећања на убиство 41 Србина из овог насеља 1992. године. „Оваj злочин починили су они коjи за себе кажу да нам jе jедан Бог. Нису поштеђена ни дjеца, ни жене“, рекао jе владика Василиjе након освештања Спомен-комплекса и додао да jе људски праштати, али да не треба заборавити. Освештању Спомен-комплекса присуствовао jе и предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Пантелиjа Ћургуз. На Васкрс, 26. априла 1992. године, припадници регуларне воjске Хрватске и паравоjних хрватско-муслиманских jединица из БиХ, у насељу Чардак, на кућним праговима убили су 36 Срба. Остало становништво jе одведено у логоре у

Соко 1919

СОКОЛИ НА ШИПАНУ

Соколска жупа Мостар основала jе новембра 1926. прву соколску чету у Биjелом Пољу код Мостара. Јачи покрет на селу настаjе у 1927, 1928. и 1929, када се оснива у билећком, гатачком, коњичком, корчуланском, мостарском, невесињском, столачком и требињском срезу 30 соколских чета. Одржана jе у Мостару 1935. конференциjа ССКЈ посвећена соколским четама у коjоj су учествовали представници свих жупа из Југославиjе, а присуствовали су и чланови старешинства Савеза Сокола.  На конференциjи jе утврђен став да су чете jеднаке са друштвима. Зато су сеоске чете имале свог старешину и старешинство. Соколска друштва су сеоским четама пружала помоћ у кадровима, учитељима вежбања и предавачима за течаjеве описмењавања, воћарства, пчеларства. Такође пружали су

sasa.jpg

ТЕРОР ХРВАТСКИХ СЕПАРАТИСТА НА ДУБРОВАЧКОМ ПРИМОРЈУ

Соколи су се и пре уjедињења 1918. налазили у сукобу са хрватским сепаратистима и делом католичке цркве. Соколи су били препрека хрватским сепаратистима у остваривању њихових циљева. Зато су сепаратисти заjедно са делом католичких свештеника тежили да свим средствима онемогуће рад сокола. Са издавањем антисоколске посланице католичког епископата, донесене на конференциjи од 17. новембра 1932, и њезиним обjављивањем путем штампе и читањем у католичким црквама 8 jануара 1933. дошло jе до отвореног сукоба.  У Извештаjу за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола 1933. истиче се: „Нападаj нас ниjе изненадио, jер нерасположење са стране католичког епископата било нам jе већ и од пре  познато и осећали смо га на сваком кораку”.

Mrakovica.jpg

Козара и Равна гора

У сенци драме око састављања нове владе, у Србиjи jе готово незапажено прошло обележавање 70-годишњице битке на Козари, велике народне трагедиjе и jедне од централних тачака митологиjе бивше СФРЈ. Комунистичка историографиjа направила jе од Козаре симбол партизанског и народног отпора и страдања, премда jе с воjног становишта у суштини реч о великом поразу, у коме jе од око 6.000 партизана обруч пробило само око 900 бораца и око 10.000 људи, док jе око 70.000 становника Козаре и Поткозарjа остало на милост и немилост Немаца и усташа. Читаве генерациjе тада су избрисане немачким аутоматима и усташким камама, а ужасна судбина козарачке деце чини ову планину поред Јасеновца и Јадовна jедним од

Fransoa-Oland.jpg

Оланд о геноциду у Јерменији

Париз — Француски председник Франсоа Оланд планира да предложи нови нацрт закона коjим се кажњава негирање геноцида у Јермениjи измедjу 1915. и 1917.   Подсетимо, Уставни савет Француске jе поништио претходни закон сматраjући да се њиме нарушава слобода изражавања.   Француски парламент jе у jануару усвоjио закон коjим се кажњава негирање геноцида над Јерменима, за коjе jе било одговорно тадашње Отоманско царство, али га jе у фебруару укинуо Уставни савет са образложењем да jе у супротности са слободом изражавања.   Усваjање тог закона створило jе затегнутост измедjу Париза и Анкаре будући да Турска не користи термин „геноцид“ за убиства коjа су се десила током насилне депортациjе Јермена од 1915. до 1917. године према другим државама.   „Оланд

Cardak-Derventa.jpg

СУТРА ОСВЕШТАЊЕ СПОМЕН-КОМПЛЕКСА „ЧАРДАК“

ДЕРВЕНТА, 7. ЈУЛА (СРНА) – Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василиjе освештаће сутра Спомен-комплекс „Чардак“ коjи jе изграђен као знак сjећања на српске цивилне жртве са дервентског подручjа током одбрамбено-отаџбинског рата. Спомен-комплекс, у чиjем саставу треба да буду спомен-плоче, споменик и спомен-црква, изграђен jе на мjесту масовне гробнице у коjу су била бачена тиjела 19 Срба из насеља Чардак.   Оваj комплекс гради се поред магистралног пута Дервента – Добоj на мjесту гдjе jе била масовна гробница из коjе jе ексхумирано 19 српских цивила.   Злочин су извршили припадници Хрватске воjске и паравоjних хрватско – муслиманских jединица из Дервенте.   До сада су изграђени споменик и спомен плоча, док jе за

ЧЛАНОВИ УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА НОМОКАНОН У ПОСЕТИ ЈАДОВНУ

У недељу 24.6.2012. године, чланови Удружења студената Правног факултета Номоканон, адвокат Владимир Штрбац и студент Никола Цимбаљевић присуствовали су парастосу jадовничким мученицима коjи су пострадали током Другог светског рата од стране усташких крвника. Управо jе таj дан 24. jуна узет као дан када се одаjе помен пострадалим српским мученицима у Лици и то из разлога што су наведеног датума логори у Јадовну, ували Слана и острву Паг добили своjе коначне контуре из коjих се никада неће вратити десетине хиљада Срба и Јевреjа. Логор смрти „Јадовно“ заснован jе у првоj половини маjа 1941. године на Велебиту 22 км северозападно од Госпића, на пропланку Чачић долац на надморскоj висини од 1200 метара.

Bratunac-groblje.jpg

ПОМЕН СТРАДАЛИМА 7. ЈУЛА

Обиљежавање 20 година од страдања Срба у Подрињу у протеклом рату и централна комеморативна манифестациjа ове године биће одржани у Братунцу 7. jула, а не 12. jула како jе то било претходних година. Одбор за његовање традициjе ослободилачких ратова Владе Републике Српске у консултациjама са локалним заjедницама, те породицама погинулих бораца и Српском православном црквом, одлучио jе да се страдање Срба у Подрињу, почев од ове године, обиљежава прве суботе у jулу. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић, коjи jе и предсjедник Одбора за његовање традициjе ослободилачких ратова Владе РС, рекао jе да jе до промjене датума обиљежавања страдања дошло због тога што jе обиљежавање коjе jе раниjих одржавано 12. jула

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.