U tom svom prvom sučeljavanju sa tužiocima Haškog tribunala, polovinom februara 2002. godine, Slobodan Milošević se u svojoj besedi, optužnici još jednom vrationa pitanje rasparčavanja i rušenja kule zvane Jugoslavija, s posebnim osvrtom napitanje Bosne i Hercegovine za čije su nevolje tužioci vezivali njegovo ime. – Ne kažem da nije bilo ideja, ali nikad mojih i nikad od mene prihvaćenih o podeli Bosne – kazao je on – jer sam ja smatrao da se nijedno rešenje ne može doneti koje će biti na štetu bilo kog naroda koji živi u Bosni i Hercegovini. Taj je moj stav poznat, on je bio poznat pre Dejtona, on je bio poznat u Dejtonu, na

Majkl Dobs, američki autor i nagrađivani dopisnik, poznat kao veliki kritičar, ali i analitičar lika i dela Ratka Mladića, izazvao je veliku buru kada je na svom blogu, na sajtu „Forin polisija“, objavio tekst pod naslovom „U odbranu Srba“. U njemu, Dobs navodi da želi da „posmatra grozni rat u bivšoj Jugoslaviji kroz oči Srba, koje na Zapadu listom smatraju za agresore“.   Dobs je trenutno član Komiteta savesti u američkom Memorijalnom muzeju holokausta Dobs, koji je svoje čitaoce navikao na „istraživanje uzroka zla“, što uz sliku Mladića piše u zaglavlju bloga kao svojevrsan moto, iznenadio je mnoge pratioce svog bloga[nbsp]ističući da „iako je mnogo govorio o Mladićevim zločinima protiv bosanskih Muslimana, ne želi da

1944 – Na današnji dan 1944. godine, na zahtev izbegličke jugoslovenske vlade, koja je to učinila pod pritiskom britanskog premijera Vinstona Čerčila, kralj Jugoslavije Petar II je u Drugom svetskom ratu oduzeo komandu Dragoljubu Draži Mihailoviću i priznao Josipa Broza Tita za jedinog vođu jugoslovenskih snaga otpora nemačkoj okupacionoj sili.   Izvor: NSPM

Kada je posle više od sedam meseci provedenih u haškom zatvoru, polovinom februara 2002. godine, konačno dobio priliku da odgovori na optužbe, Slobodan Milošević je prvo tražio da se u sudnici prikaže pedesetominutni film nemačke televizije WDR, pod naslovom „Počelo je jednom laži“. U toj dokumentarnoj televizijskoj priči poseban akcenat je bio na poznatom „slučaju Račak“, gde međunarodni patolozi svedoče da je masakr bio namešten i da su mrtvi vešto iskorišćeni kako bi se u zemljama NATO ućutkali glasovi protiv bombardovanja Jugoslavije i da bi se sakrila nepobitna istina da na Kosovu i Metohiji nije bilo nikakve humanitarne katastrofe pre NATO bombardovanja (ti izveštaji su, inače, stizali i u Bisel,

DVOR NA UNI, 28. AVGUSTA /SRNA/ – Hrvatska policajka zaprijetila je pravoslavnom svešteniku iz Dvora na Uni Radoslavu Anđeliću da Srpska pravoslavna crkva u Hrvatskoj ne smije i ne može da ističe srpsku zastavu ispred crkve.   Incident se dogodio na graničnom prelazu Matijevići kada je protojereju Anđeliću, pored redovne pasoške kontrole, sa druge strane automobila prišla policajka i obratila mu se povišenim tonom na drzak način. Sveštenik je podsjetio policajku da Crkva ima zakonsko pravo da ističe svoju zastavu naročito o velikim praznicima te da će to i provjeriti. Ona mu je na to uzvratila riječima: „Ja sam Vam to rekla i za ubuduće je tako i tačka“, saopštila

Zagreb — Predsednik SNV Milorad Pupovac smatra da Ivo Josipović napadima na njega želi da „proizvede“ političku alternativu vodećim srpskim institucijama u Hrvatskoj. „Srpske institucije u Hrvatskoj su godinama stvarane i izgrađene na osnovu međunarodnih ugovora, hrvatskih zakona i kroz izborni postupak u kojem su učestvovali i oni koje Josipović promoviše kao našu alternativu. Umesto što to radi, bilo bi bolje da povede brigu o medijskim monopolima i o tome s kim tikve sadi na manjinskoj srpskoj sceni“, kaže Pupovac. Predsednik SNV i poslanik Samostalne demokratske srpske stranke Pupovac je u intervju „Novom listu“ rekao i da mu je žao što Josipović danas nije onaj čovek kojeg su podržali kao predsedničkog

Pomozite, tamo u Beogradu, da nađemo novog Pribićevića, tako je govorio Franjo Tuđman Slavku Ćuruviji kad ga je ovaj, kao vrhovnika, na Pantovčaku intervjuisao za Borbu.   Bilo je to vreme raspada stare zemlje. Tuđman svakako nije mislio na onog Pribićevića, koji je osamnaeste, na kraju Prvog rata, doveo regentu Aleksandru u Beograd poklonstvenu deputaciju iz Hrvatske da se napravi prva Jugoslavija. Mislio je, nema sumnje, na Pribićevića, koji je tridesetih, kao Srbin iz Hrvatske, okrenuo leđa Beogradu. Pribićević je, dabome, tu bio simbolički rekvizit, strože gledano čak zloupotrebljen. Ali, ako čitava priča nije do kraja jasna – jasna je ideja: Tuđmanu je trebala marionetska srpska figura. Kako je bilo zna se,