Сисачки бискуп Владо Кошић ових jе дана помjерио границе црквене бахатости када jе прогласио ауторска права на кориштење имена светог Квирина, заштитника Сиска и забранио његово кориштење без дозволе бискупиjе, након што jе на туристичкоj манифестациjи Келтска ноћ jедна сплав била посвећена оснивању сисачког партизанског одреда, а jедна светом Квирину. Јавност jе остала запрепаштена, а градска организациjа СДП-а у саопћењу jе оциjенила да би „и свети Квирин 1941. био партизан“.  „Остао сам запрепаштен и љут кад сам видио да се на истоj приредби у Сиску, коjи воли за себе рећи да jе град хрватских побjеда, славе свети Квирин, сисачки бискуп и мученик и заштитник тог града, те партизани, злочинци коjи су рушили цркве и убиjали

Сајмиште нема везе са НДХ, показује свету Паскаљевић, ни Немци нису били толико зли; главни злочинци су Срби Домаћи ЕУротичари веома воле европску кинематографију. И веома воле награде које им додељују европски кино-фестивали. Еуротичари су схватили како се ЕУ-награде добијају: наружим свој народ, представим га као гомилу убица, идиота и простака и награде пљуште. То се на еуротичном језику србских србофоба каже „катарза“ (а уствари последица је старачке болести, духовне катаракте, која не дозвољава да се види даље од носа и стомака, пуног ЕУ-слаткиша). Горан Паскаљевић, другосрбијански кандидат за Оскара, један је од оних који су то одавно схватили: његов досадашњи рад показује да је он баш на прави начин

Причао сам пре неки дан са jедним момком из Републике Српске…. Наравно, он као и броjна браћа преко Дрине су дубоко разочарани у матицу, а та разочараност код неких иде чак и толико далеко да се враћаjу неким предрасудама и стереотипима коjи су наметани за време наjгоре аустроуграрске кампање против Србиjе. Слична jе ситуациjа и са Србима у Црноj Гори, у остатку региона и у диjаспори. Још само малоброjни остаjу на чврстоj вери да овакво стање ствари нема везе са тиме што смо ми „Србиjанци“ тобоже напустили и преварили нашу браћу коjа не живе у авноjевскоj Србиjи (мада, ова Србиjица ниjе ни авноjевска, што се граница тиче). Ипак, нешто озбиљно ниjе

Ових дана jе надлежно министарство саобраћаjа, поставило у Староj Вароши путоказ на коjем пише: “Тврђава Рибница ( остаци ТУРСКЕ ТВРЂАВЕ из 15.Виjека, изнад ушћа Рибнице у Морачу)“!?     Функциjа знакова на путевима, у градовима и различитим локалитетима, jесте да путника намjерника обавиjести о мjесту на коме се налази и локалитету коjи жели да посjети. Подгорица jе древни град и има разлога да се обиљеже многе њене историjске знаменитости. Међутим, нико нема право да кривотвори историjске чињенице и даjе погрешне информациjе неупућеном посjетиоцу Главнога града Црне Горе, Подгорице. Поменути путоказ, чиjи садржаj смо цитирали, усмjерава посjетиоца ка непознатом локалитету, jер ниjе риjеч о никаквоj турскоj тврђави из 15. виjека, већ

Дубровачка друштва обележавала су све значаjне догађаjе и личности из своjе борбе за ослобођење и уjедињење. Југословенски академски клуб у Дубровнику поставио jе 1923. спомен-плочу дубровачким добровољцима, палим у борби за ослобођење и уjедињење. (1) Пригодом 20-годишњице смрти Милана Срзентића и кап. Филипа Хаџиjе, Соколско друштво Дубровник приредило им jе 1934. свечани помен са опиjелом у цркви св. Влаха и парастосом у православноj цркви св. Благовештења. (2) Инициjативом Дубровачког Радничког Друштва и уредништва „Дубровника” октобра 1937. одржан jе  помен Дубровчана на гробу Антуна Фабриса, поводом 33-годишњице његове смрти. Поворка се окупила пред Домом Дубровачког Радничког Друштва. Поворку jе предводила Дубровачка грађанска музика иза коjе су ношена четири вjенца : „Дубровачког

За страдање и сатанизацију Србије, за покушаје да се Србима и њему као председнику и у најновије време припишу сва зла на Балкану, Слободан Милошевић је најдиректније оптужио Немачку у којој дуго тиња мржња и жеља за осветом том прскосном и непокорном балканском народу, држави која је вазда стајала као кост у грлу и сметња немачким империјалистичким плановима и циљевима. Поткрепљивање те своје тврдње почео је од Фридриха Наумана, старог немачког теоретичара који је у својој књизи „Средња Европа“ осликао велику Немачку окружену, како је он то квалификовао, „трабантским државицама“ које би биле у потпуној зависности од велике и моћне немачке државе: „Србију Науман не помиње као ‘трабантску државу’- каже Милошевић –