Дубровачко српско пjевачко друштво „Слога” основано jе 1874. у Дубровнику. Радило jе у репрезентативноj дворани на другом спрату у палати Гучетић (Стари театар) у улици Од пуча. (1).  Друштво  jе славило св. Саву. У српском пjевачком друштву „Слога” одржана jе почетком 1904. покладна забава на коjоj jе певао друштвени хор и свирао тамбурашки збор Дубровачког Радничког Друштва. На забави jе уредник „Дубровника” Антун Фабрис прикупљао прилоге за пострадале Русе у Руско-jапанском рату 1904. (2)  Просветно-привредно друштво ,,Српска зора” помагало  jе  пре Првог светског рата рад  српских  певачких   друштава на Приморjу : „Јединства” у  Котору, „Бранка” у  Задру, „Србадиjе” у  Шибенику  и „Слоге” у Дубровнику. „Слога” jе 1924. заjедно са Дубровачким

Прављење новог босанског човjека напоран jе посао, због свега на шта се мора зажмирити, да би се видjело само оно што се жели видjети, а уклапа се у концепт коjи jе измаштала сараjевска политичка елита.У Тузли ће у суботу бити званично откривен споменик краљу Стефану Твртку Котроманићу. Оно што jе занмљиво jе да ће на постаменту споменика писати титуле босански бан и босански краљ. Прављење новог босанског човjека напоран jе посао, због свега на шта се мора зажмирити, да би се видjело само оно што се жели видjети, а уклапа се у концепт коjи jе измаштала сараjевска политичка елита. У Тузли ће у суботу бити званично откривен споменик краљу Стефану Твртку

Загреб — Хрватска полициjа и Државно тужилаштво разматраjу могућност покретања поступка против сплитског градоначелника Жељка Керума због његових изjава о Србима.   Керум jе, подсетимо, између осталог, раниjе изjавио да “не жели Србина за зета”, да “Срби мораjу знати где им jе место”, а у емисиjи ХРТ-а “Недељом у 2” да су “Срби извор свих проблема у Хрватскоj”. Након те последње Керумове изjавеуследиле су жестоке реакациjе jавности, а како сазнаjе Јутарњи лист у целу причу укључио се и државни апарат. Наиме, таj лист пише да су jуче полициjа и тужилаштво детаљно прегледали и анализирали снимак поменуте емисиjе како би утврдили има ли у Керумовим изjавама елемената кривичног дела расне и друге дискриминациjе,

Готово две децениjе многе организациjе, поjединци, државни чиновници, многи медиjи у „потрази за истином“, желе свету да изнесу све оно што се догађа у Србиjи и што се догађало, на начин коjи jе своjствен у Србиjи, а то не само да подстиче наше „приjатеље“ на нове захтеве и не само да ствара лошу слику о Србиjи и Србима, већ учвршћуjе уверење да смо ми наjгора држава и народ у региону и свету, да смо геноцидни народ, да смо шовинисти коjи никога не воле… Због чега смо ваљда изложени толиким притисцима и уценама, коjе ко зна да ли имаjу краjа. Да овде не помињем боимбардовање и ураниjум. Да ли jе неко

Загреб — Градоначелник Сплита Жељко Керум каже да су Срби извор свих проблема у Хрватскоj и да jе то мишљење целе државе.   Керум jе емисиjи “Недељом у 2” изjавио да иако већина тако мисли, никада ниjе имала прилику да то каже зато што их нико ниjе питао за мишљење. “То што сам jа рекао, то jе моjе мишљење и мишљење целе државе, само што се већина државе никада ниjе нашла у ситуациjи да jе неко пита за мишљење о Србима”, рекао jе Керум, пренео jе Индеx.хр. Он jе поновио да jе његова грешка што jе ушао у политику, као и да су његови пословни проблеми почели пре три године

Удружење српских породица убиjених, погинулих, несталих и насилно одведених и инвалидних особа “Против заборава” са седиштем у Загребу покренуло jе инициjативу за постављање двеjу спомен-плоча у граду на Дунаву у знак сећања на страдање вуковарских Срба, цивилних жртава рата 1991. године. Ова инициjатива засад не наилази на разумевање градских власти. Позната су страдања вуковарских Срба у лето 1991: нестаjали су и убиjани под окриљем ноћи, а њихова су тела бацана у Дунав, и то у време док jош нису почеле ратне операциjе у том граду. Удружење jе 3. jула градоначелнику Вуковара Жељку Саби упутило молбу за издавање дозволе за постављање спомен-плоча у Вуковару и Борову насељу, где би се породице

Хрватски политичари наступаjу jединствено у Блаjбургу. Потомци квислинга и синови оних коjи су 1941. усред Загреба бацили бомбу на воjну музику. То ниjе чудно, сви су они деца jедне отаџбине. Први су били спремни да се одрекну браће, рођака и комшиjа, жељни да у фашистикоj држави буду граничари jединствене и нове Европе. Други су желели да Хрватска буде део светске совиjетске републике, али првима нису могли да опросте пре свега зато што су маjци-домовини одузели њене наjмилиjе земље, што су се одрекли Далмациjе и Истре „сиротице“. У Црноj Гори челник режима пише ауторски текст. Добро, ниjе ме таj интелектуални излет изненадио. Како ли ми jе само било 2002. када jе требало да одржи предавање