Unutar Matice srpske postoji struja koja želi da u potpunosti izbaci latinicu iz novog izdanja „Pravopisa srpskog jezika“, saznaje Radio 021.     Kako za 021 kaže jedan od lingvista uključenih u izradu ovog kapitalnog dela, koji je želeo da ostane anoniman, pritisak „talibana“ koji lobiraju da se iz izrade Pravopisa isključe najistaknutiji lingvisti, kulminirao je nedavnim dostavljanjem peticije za izbacivanje odredbe koja definiše latinicu kao drugo, alternativno pismo srpskog jezika. „Imam velikih problema u poslu zbog ovih ‘talibana’, koji imaju uticaja, a vođeni su isključivo svojim ličnim političkim ubeđenjem, bez ikakvog znanja o lingvistici“, kaže on za Novosadski informativni portal.   Preko 5.000 potpisa za izbacivanje latinice prikupilo je beogradsko udruženje „Ćirilica“, čiji članovi

Posle svega što sam pre doznao – nastavlja Danko Vasović – nakon sve dokumentacije koju sam prikupio, ja sam tačno i nepogrešivo znao šta treba da gledam u tom ustaškom filmu, koga ću sresti i ko će se pojaviti u tom „živom“ dokumentu, koji je, može se samo slutiti i nagađati iz kojih razloga i po čijem naređenju, šezdeset godina čamio u bunkeru i čuvan kao najstroža državna tajna. Faksimil Valdhajmove vojne knjižice Pogled u Jasenovac Tako sam, na neki način, i svoju knjigu o Valdhajmu podredio filmu, opredelio se da živom slikom, autentično i bespogovorno dokažem ko je bio Kurt Valdhajm i kakvu je ulogu igrao u Drugom svetskom ratu na prostoru nekadašnje Jugoslavije, u ovom

Već vidim nezadovoljne komentare tipa: „Jao, neće valjda opet o Kosovu“?! Жao mi je, ali – hoću. O čemu drugo pisati u nedelji u kojoj se obeležava stogodišnjica Prvog balkanskog rata i Kumanovske bitke, kada je posle više vekova Kosmet vraćeno u srpski državni korpus? O čemu pisati u nedelji u kojoj nas je ponovo posetio britanski ministar spoljnih poslova Vilijem Hejg (poslednji put je bio pre dve godine, kada je trebalo lomiti Beograd da odustane od sopstvenog predloga kosovske rezolucije u Generalnoj skupštini UN) i u danu kada nam stiže evro-atlantski dvojac Hilari Klinton–Ketrin Ešton da udruženim snagama još jednom „podrži“, „ohrabri“ i „podstakne“ nove srpske vlasti (naročito Nikolića

Kad sam krenuo iz Beograda, mislio sam da odlazim zauvek, a ipak sam u Italiji ostao samo godinu i po dana jer se u meni nešto bunilo i nisam mogao da se pomirim sa porazom, da priznam pobedu onima koji su na nečasan način pokušali da me unište i kao čoveka i kao novinara – kaže Danko Vasović.  Banjaluka, jula 1942: Valdhajm između Pavelića i nemačkog generala Fridriha Štala Tamo u tuđini sam shvatio da je jedini način da pobedim i izborim se sa vetrenjačama da se vratim i nastavim tu gde sam stao, da do kraja razgolitim istinu o Kurtu Valdhajmu, što će nesumnjivo isterati na čistinu i one

 Svetosavska omladinska zajednica Banjaluka u saradnji sa Udruženjem studenata istorije „Dr. Milan Vasić“ Banjaluka, organizuje ciklus predavanja „Mjesec sjećanja na stradanje Srba u XX vijeku“. „Жelja da se žrtve ne zaborave i formiranje osjećanja odgovornosti prema svojim precima i njihovoj žrtvi pokrenuli su nas na nešto ovako“ navode organizatori.  Predavanja će se održavati  petkom u prostorijama Svetosavskog kulturnog kluba, ul. Bana Milosavljevića 8 i to po sljedećem rasporedu:  – Petak, 02.11.2012. g. – predavanje :„Naše Jadovno: kultura sjećanja  i pamćenja (1941-1945)“ – predavač dr Dušan Bastašić, predsjednik UG „Jadovno 1941.“  – Petak, 09.11.2012. g. – predavanje :„Stradanje srpskog pravoslavnog sveštenstva u NDH “, predavač jerej mr. Dragan Šućur.  – Petak,16.11.2012. g. – predavanje :„ Holokaust i genocid NDH na teritoriji sreza Sanski Most

Moje šikaniranje u „Novostima“ krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina – veli dalje Danko Vasović – nije me, ipak, pokolebalo niti prisililo da odustanem i od svega dignem ruke, da se batalim istrage o „zaslugama“ Kurta Valdhajma i krvavim tragovima koje je tokom Drugog svetskog rata ostavio na tlu Jugoslavije. Sačuvale ga komšije: Danko Vasović sa italijanskim pesnikom Danteom Mafijom tokom izgnanstva u Italiji Jednog dana, dobro sam upamtio, bilo je to 5. decembra 1991. godine, zove me Vuk Brajović, sin Radeta Brajovića, da idemo da igramo košarku. Sreli smo se u redakciji, on se kao slučajno zadesio kod tate. Nikada ranije me nije zvao niti smo mi bili neki