Вечерас (07.12.2012.) се у  у просториjама Светосавског културног клуба, ул. Бана Милосављевића 8  завршава циклус предавања „Мjесец сjећања на страдање Срба у XX виjеку“[nbsp] Тематску цjелину заокружиће Марко Јанковић, апсолвент на Одсjеку за историjу  на  Филозофском факултету у Бањоj Луци, предавањем на тему: „Општина Козарска Дубица у ратним сукобима 1995. године“. Након егзодуса српског становништва из Републике Српске Краjине, хрватско бошњачка коалициjа потпомогнута НАТО авиjациjом мjесеца септембра отпочела jе опсежну кампању осваjања териториjа Републике Српске. Након успjешно проведене операциjе „Маестрал“ у Западноj Босни, хрватски воjни и државни врх одлучио jе да изврши форсирање риjека Уне и Саве и тако развуче Воjску Републике Српске што jе више могуће. Зелено свjетло за извођење операциjе „Уна 95“ дао

У  село Врака код Скадра стигао часни крст коjи jе послао патриjарх Иринеj. Крст путовао неколико хиљада километара, од Београда преко Јерусалима и српских стратишта Јасеновца и Јадовног, па до Косова и Метохиjе. Претходно jе благосиљан на литургиjама у Пећкоj патриjаршиjи и Високим Дечанима. После неколико хиљада километара, од Београда преко Јерусалима и српских стратишта Јасеновца и Јадовног, па до Косова и Метохиjе, часни крст jе стигао у цркву села Врака. Село се налази у близини Скадра, у чиjоj околини живи око две хиљаде Срба. Претходно jе крст, коjи jе послао патриjарх Иринеj, благосиљан на литургиjама у Пећкоj патриjаршиjи и Високим Дечанима. Митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе, коjи jе служио литургиjу у

Хашки трибунал jе  04.12., босанском Србину, Милану Лукићу потврдио дођивотну робиjу, а његовом рођаку Средоjу, пресудио 27 година робиjе. Поводом овог догађаjа али и изрицања ослобађаjућих пресуда генералима Маркачу и Готовини и бившем припаднику ОВК Рамушу Харадинаjу, обратили смо се господину Веселину Лондровићу и замолили за коментар о компетентности Хашког трибунала. Не улазећи у расправу да ли су браћа Лукић криви или не, питање стоjи да ли jе и колико праведно то што су они осуђени пред Хашким судом, након три ослобађаjуће пресуде двоjици Хрвата и jедном Албанцу са Косова. Господин Лондровић, адвокат са вишегодишњим искуством заступања у Хагу jе нашоj колегиници Јовани Вукотић на ову тему рекао: Суштински проблем

Марк Твен је био први туристички водич који је основао меморијални туризам. Он је само неколико година после Кримског рата водио туристе у обилазак Севастопоља, па им је чак саветовао да понесу шрапнел као сувенир. Од тада после сваког рата остану болне успомене, али и споменици који представљају места ходочашћа. Више од 20 милиона туриста годишње посети локације на којима су одржане важне битке. Очекује се да ће тај број с временом бити све већи, јер ће 2014. године бити обележена 100-годишњица Првог светског рата и 70 година од „дана Д“, због чега су у јеку обнове урушених споменика и организовање нових тематских тура. Ратни, меморијални или туризам сећања у

Ми смо очевидно у великим невољама, у вишеструкоj структуралноj кризи – националноj, политичкоj, економскоj, духовноj и свакоj другоj. А у ту кризу смо запали не само кривицом великих сила коjе су режирале све што нам се догађало кроз историjу, и што нам се до данас догађа, него и зато што разбиjени и расрбљени не водимо рачуна о виталним националним и државним интересима, што смо несложни, веома неморални и нестручни, корумпирани и криминализовани, и што нас не воде наjбољи људи.       Aкадемик Василиjе Крестић je човек и научник од посебног моралног и стручног интегритета и ауторитета. Наjвећу пажњу у научном раду посветио jе историjи Србиjе, анализама комплексних српско-хрватских односа,

У Одеси jе румунска воjска 1941. у два дана убила 24.000 Јевреjа. Румунски редитељ Иjепан своjим jе документарним филмом суочио jавност с тим догађаjем. Реакциjе се крећу од игнорисања до увреда на рачун аутора.     Име града Одесе, сматра Флорин Иjепан, требало би jедног дана да постане синоним. Било би добро, каже таj филмски уметник, да грађани Румуниjе када спомену Одесу више не би мислили само на украjинску луку на Црном мору, него и на мрачно поглавље у историjи своjе земље. „Ако то име буде остало забележено у савести jавности, онда jе моjа мисиjа испуњена“, истиче Иjепан. Одеса jе током Другог светског рата била поприште jедног од наjвећих злочина

У оквиру циклуса предавања „Сjећање на страдање Срба у 20. виjеку.“ у организациjи Светосавске омладинска заjеднице Бањалука у сарадњи са Удружењем студената историjе „Др. Милан Васић“, 16. новембра одржано jе предавње на тему: „ Холокауст и геноцид НДХ на териториjи среза Сански Мост (1941-1943)“     Предавач Драгослав Илић презентовањем података  о овом ужем локалитету страдања покушао уjедно обjаснити неке од основних поjмова битних за изучавање страдања Срба у Другом свjетском рату. Драгослав Илић jе апсолвент на одсjеку за Историjу филозофског факултета у Бањоj Луци и члан Удружења студената историjе „Др Mилан Васић“ коjе се, између осталог, активно бави и темама  из области мемориjализациjе и успостављања критериjума за научно али општедруштвено

У новоj  књизи Драге Мастиловића „ИЗМЕЂУ СРПСТВА И ЈУГОСЛОВЕНСТВА – српска елита из Босне и Херцеговине и стварање Југославиjе“ можемо прочитати ову изузетно обрађену  тему, значаjно чвориште различитих историjских процеса и њихових посљедица.  Описуjући резигнираност, апатиjу као и безидеjност и безидеалност српских политичких представника након Анексиjе Босне и Херцеговине од стране Аустроуграске српски књижевник и национални радник Владимир Гаћиновић као да наводи данашње стање цjелокупног српског народа  и његовог система вриjедности растрганог идеjом да ЕУ интеграциjе немаjу алтернативу као ,на жалост, ни хашке ослобађаjуће пресуде нашим крвницима. Тако на страни 102. овог изванредног Мастиловићевог дjела читамо:   „Признање анексиjе од стране Србиjе, а посебно прихватање српских политичких група у Босни и

О прослави  Дана Уjедињења српска и хрватска штампа у Дубровнику писале су  сасвим различито. Док jе хрватски лист “Дубрава” писао  наjкраће што jе могао  о обележавању 1 децембра коjи jе он назвао државним празником, дотле jе лист Срба католика ,,Дубровник” писао опширно о прослави Дана ослобођења, како у Дубровнику тако и у околини. У листу ,,Дубрава” о прослави 1935. у Дубровнику наводи се : ,,1 Децембра прослављен jе у нашем граду на уобичаjен начин. У вече приjе државног празника концертирала jе Гундулићева музика те jе након концерта обишла градом свираjући. Сутрадан одржане су молитве-захвалнице по свим богомољама послиjе коjих jе слиjедио дефиле воjске и морнарице. У вече jе приређена свечана

Историчар Жељко Вуjадиновић каже да jе циљ хашких процеса да се Србиjи и Србима припише одговорност за избиjање грађанског рата, да се означе као агресор на Хрватску, БиХ и Косово и Метохиjу, како би се правно и морално оправдало ангажовање НАТО-а у jугословенском грађанском сукобу. „Начелно, Хашки трибунал суди поjединцу. Ипак, у позадини неких оптужница и пресуда може се имплицитно назриjети и колективна одговорност – српска. Чини ми се да jе помирење само у декларативном смислу био примарни задатак суда“, рекао jе Вуjановић за „Прес Републике Српске“. Према његовим риjечима, процеси Насеру Орићу, Сеферу Халиловоћу, Расиму Делићу, Рамушу Харадинаjу, Анти Готовини и Младену Маркачу омогућили су суду да се одбрани од критика да

Многи не знаjу да jе и Срем био у саставу НДХ. Вечерас са почетком у 19 часова о страдању Срба из Срема  причаће нам Др Јован Бабић, коjи jе, између осталог, и приређивач књиге „ЗЛОЧИНИ УСТАША“. Предавање се одржава у просториjама Светосавске омалдинске заjеднице Бања Лука у оквиру циклуса предавања „Мjесец сjећања на страдање Срба у XX виjеку“         Из предговора књиге „ЗЛОЧИНИ УСТАША“ издваjамо:   „Читав jедан народ, Срби, био jе проглашен за штетне животиње за чиjе уништавање не постоjи ловостаj. Уништавање Срба jе постао главни циљ читаве jедне државне творевине jер, ако погледамо чиме су се Павелић и његова влада бавили од априла 1941. до маjа 1945.