arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
andrej-fajgelj.jpg

Говор директора Културног центра Новог Сада Андреја Фајгеља на војвођанској премијери филма ”Кад сване дан” Горана Паскаљевића

Поштовани аутори и глумци, уважене званице, драги гости, Желим да вас поздравим у име Културног центра Новог Сада. Као што само име каже, област коjом се наша установа бави jе култура. А реч ”култура”, као и ”култ”, упућуjе на идеjу неговања онога што заjедница сматра битним или поштовања достоjним. Савремена цивилизациjа, као наша наjшира заjедница, изнад свега поштуjе људски живот. Зато jе наш свет из корена уздрмала вест о постоjању логора смрти у Другом светском рату. Ако jе за утеху, логори нису били кривица читавог човечанства. Напротив. Свим логорима у Европи jе управљао само jедан убилачки, чудовишни политички проjекат: немачки нацизам. Једини изузетак jе био други, jеднако чудовишни проjекат: хрватско

spokoj-kraja.jpg

ПРИКАЗАН ДОКУМЕНТАРАЦ „СПОКОЈ КРАЈА“

У Вишеграду jе синоћ приказана прва, jош незавршена, верзиjа документарног филма „Спокоj краjа“ аутора Милана Никодиjевића из Врњачке Бање коjи говори о усташком злочину над 6.000 српских цивила у априлу 1942. године у вишеградском мjесту Стари Брод на Дрини. Директор фотографиjе овог документарца Зоран Дебељак обjаснио jе да jе његова екипа снимала и монтирала филм три године и да у њему говори десетак стараца и старица, коjи су преживjели усташки масовни покољ жена, дjеце и стараца у Старом Броду. Писац Момир Крсмановић рекао jе да jе из Савезног завода за статистику узео податке пописа становништва из 1954. године у коjима jе прецизирано да jе у усташком покољу у селу Милошевићи

nikola-koljevic.jpg

Сећање на осниваче Републике Српске

Ко су оснивачи Републике Српске? У петак су у Бањалуци промовисана сабрана дела првог потпредседника Републике Српске, професора др Николе Кољевића. А у поздравноj речи актуелни председник Републике Милорад Додик подсетио jе на Кољевићев лични допринос у наjужоj групи коjа jе повела српски национални покрет 1990. и ударила темеље Српскоj. Док се jубиларна 20-годишњица примиче краjу, а новоj 21. се приближавамо, ово jе први пут у последњих наjмање 15 година да се из политичког врха помиње историjски и логички континуитет од стварања до очувања РС. У међувремену, то неки политичари нису смели, неки нису хтели, а неки су и сами били инволвирани у поделе и сукобе до коjих jе дошло

sudski-zavod-zg.jpg

Дo сaдa идeнтифицирaнo укупнo 751 пoсмртни oстaтaк српских жртaвa

Meђу лeшeвимa eксхумирaним у зaдњих jeдaнaeст гoдинa из мaсoвних, зajeдничких и пojeдинaчних грoбницa, нa Зaвoду зa судску мeдицину Meдицинскoг фaкултeтa у Зaгрeбу, идeнтифицирaнo je joш 17 пoсмртних oстaтaкa лицa српскe нaциoнaлнoсти, стрaдaлих нa пoдручjу Ликe, Дaлмaциje, Koрдунa, Бaниje, Зaпaднe и Истoчнe Слaвoниje у врeмeну oд 1991. дo 1995. гoдинe. Meђу идeнтифицирaнимa су: Влaдимир Душaнa Дрoбaц (1952) из Kрушeвцa;Никoлa Teoдoрa Kрajнoвић (1927) из Kипa, Дaрувaр; Сaрa Tривунa Kричкoвић(1921) из Читлукa, Гoспић; Mилкa Mилaнa Бaсaрa (1921) из Гoрњe Брусoвaчe, Вojнић; Mиjo Илиje Дaнojeвић (1937) из Kипa, Дaрувaр; Пeтaр Стeвe Пoлугa(1933) из Дaрувaрских Бaтињaнa, Дaрувaр; Никoлa Пaвлa Љубoтинa (1911) из Рaткoвцa, Oкучaни; Aнкa Mилaнa Нинкoвић (1915) из Meдaрa, Oкучaни; ЖeљкoНикoлe Лaлoш (1969) из Koсoвцa, Oкучaни; Вукaшин Пeтaрa Бoжичић (1935) из Пaклeницe, Oкучaни; Влaдo Рaдe Koвaчeвић (1947) из Бoрoвцa, Oкучaни;Дeсaнкa Чeдe Вукoтић (1925) из Бeoгрaдa; Пeтaр Пaвлa Вукoтић (1919) из Бeoгрaдa; Mлaдeн Mилутинa Вучић (1968) из Рajићa, Oкучaни; Бoшкo ЂурeMилинкoвић (1940) из Пaклeницe, Oкучaни; Рajкo Лaзe Tривунчић (1947) из Jaсeнoвцa, Oкучaни и Вeснa Mирe Чукoвић (1977) из Бaњa Лукe. Meђу идeнтифицирaнимa су и пoсмртни oстaци 18-гoдишњe

snd_prebilovci.png

Наставак геноцида над Србима

Формирање „Хрватске православне заjеднице“ jе доказ да се сви облици геноцида над Србима примjењуjу и у новоj независноj Хрватскоj, успостављеноj 1991. године, изjавио jе Срни предсjедник Управног одбора Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура.“ Да jе коначно нестаjање Срба у Хрватскоj скоро готова ствар свjедоче и резултати пописа становништва у тоj држави. Не само да jе укупан броj Срба смањен у односу на претходни попис, већ jе фрапантна разлика између броjа оних коjи се изjашњаваjу као Срби и оних коjи коjи говоре српским jезиком и припадаjу Српскоj православноj цркви“, каже Јахура. Он наводи да би таквим резултатима били презадовољни и усташки поглавник Анте Павелић и кардинал Алоjзиjе Степинац. „За упућене

prkos.jpg

Молитвени помен у Пркосу Ласињском

Дана 21. децембра 2012. године, поводом 71-годишњице од мученичког страдања православних Срба из Пркоса Ласињског и околних села, одржан jе годишњи молитвени помен за све невино пострадале у току крваве усташке акциjе спроведене на овим просторима. У току злочиначког чина одиграног 21. децембра 1941. године, када jе страдало 1087-оро невиних стараца и жена, на наjмонструозниjи начин беше убиjено и 359-оро деце коjа своjе страдање и своjу кончину нађоше у овом крвавом пиру. Учинивши злочин ни по чему мањи од оних коjе учинише њихови истомишљеници у коларићкоj и глинскоj цркви, Јадовну и Јасеновцу, показаше мучитељи овим чином своjе обезбожено лице и своj наjдубљи духовни и морални пад. У току обраћања окупљеном верном

dinamit-tekst-novossti.jpg

Динамит у дворишту, мине у закону

Да право и правда нису исто и да ће требати jош пуно времена да све жртве рата буду jеднако третиране, наjбоље знаjу чланови удруге Правда из Бjеловара. Њих стотину заступа интересе свих оних коjима су током деведесетих година минирани стамбени обjекти на подручjу изван ратног дjеловања. Умjесто одштете, посљедњих годину и по на њихове адресе учестало стижу рjешења о наплати судских трошкова за изгубљене спорове против Републике Хрватске, коjа ниjе осигурала заштиту њихове имовине. Нагомилани током дугих судских година, ти трошкови данас износе и до сто хиљада куна.     Један од наjдрастичниjих примjера jе онаj Гоjка Чизмића, коjи jе након правомоћно одбиjеног тужбеног захтjева због високих парничних трошкова на jавноj

hocevar.jpg

Надбискуп Хочевар: Папа неће посетити Јасеновац док Срби и Хрвати не утврде истину о њему

НОВИ САД – Београдски надбискуп Станислав Хочевар изjавио jе да папа неће посетити Јасеновац док год српска и хрватска страна не утврде непорециву истину о том логору и ставе историjску тачку на то стратиште. “Ниjе реално очекивати од Светог Оца да обиђе Јасеновац док год две стране користе то стратиште за међусобна препуцавања, уместо да се боре и изборе за непорециву истину”, рекао jе надбискуп Хочевар у интервjуу новосадском “Дневнику”. Он jе упитао “због чега Хрватска и Србиjа коначно не оформе заjедничку комисиjу коjа ће ставити тачку на различита виђења jасеновачког логора, на лицитирање броjем жртава”, и зашто се “пребацуjе Цркви за нешто што би претходно морало да уради друштво”.

Ратко Дмитровић

Тријумф усташке идеје

Управо обjављени резултати прошлогодишњег пописа у Хрватскоj потврдили су остварење наjслободниjих политичких снова Анте Павелића; да jе Хрватска скоро очишћена од Срба (400.000 заувек протерано), а оно што jе преостало топи се као лед на врелоj плотни Хрватска jе, коначно, обjавила резултате прошлогодишњег пописа становништва. У тоj држави живи четири милиона двеста осамдесет пет хиљада становника. Деведесет одсто су Хрвати. Срба jе, према очекивању, све мање, чак 15 хиљада у односу на 2001. годину. Прецизниjе, сада их jе тамо 186.633. Просечна старост 53 године. Српско питање у тоj држави и биолошки се приводи краjу. Остале претпоставке одавно су задовољене. Реално процењуjући, са факторима; исељавање, умирање и асимилациjа, кроз тридесетак година

veritas2.jpg

Идентификовано 17 Срба убијених у „Бљеску“

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу идентификовани су посмртни остаци 17 Срба убијених у Хрватској од 1991. до 1995. године, међу којима и 18-годишња Бањалучанка Весна Чуковић убијена у хрватској акцији „Бљесак“. Весна Чуковић /1977/ је уочи акције „Бљесак“ из родне Бањалуке дошла у Пакленицу код младића Миленка Рауша да упозна његове родитеље и да заједно прославе првомајске празнике, саопштено је из Документационо–информационог центра „Веритас“. Међутим, сутрадан, 1. маја, хрватске оружане снаге напале су на заштићену зону УН, познату као сектор „Запад“, у којој се налазило и село Пакленица. Када је усљед дејства хрватских снага запаљена кућа у подруму које су се налазили жене и

jasenovac-da-li-pamtimo.jpg

Хрватско антисрпство и српско прохрватство

Константа у политици Хрвата у последњих сто година jе антисрпство и антиjугословенство, а у политици Срба прохрватство и проjугословенство 1. Увод Међу српским интелектуалцима често сe води полемика око тога зашто Хрвати константно напредуjу, а Срби константно назадуjу. Разлози су многоброjни, али се своде на идеолошку разину: и поред свих промена, константа у политици Хрвата у последњих сто година jе национализам и шовинизам, а константа у политици Срба антинационализам и антишовинизам. 2. Пре Првог светског рата Хрвати су краj XIX и почетак XX века започели антисрпским погромима: 1892, 1895, 1899. и 1902. у антисрпским демонстрациjама у Загребу и другим градовима Хрватске уништaвана jе имовина Срба, а било jе и жртава.

vladimir-kuzmanovic.jpg

Владимир Кецмановић: Регионална сарадња

Нове скандалозне одлуке Хашког трибунала су „западнобалканске“ борце за „истину, одговорност и помирење“, бациле на муке. Угрозиће, кажу, „регионалну сарадњу“. Ако мене питате, када би угрожавање „регионалне сарадње“ била jедина негативна последица хашког безакоња, то и не би била нека штета. Да, на пример, два хрватска генерала нису добила ослобађаjућу пресуду – од „регионалне сарадње“ не би могло да се живи. „Помиритељи“ би мантрали о томе како jе „правда задовољена“ и како ваља „окренути нову страницу“ у историjи „региона“, и похрлити у сусрет „светлоj будућности“, а оне хиљаде убиjених и стотине хиљада из Хрватске протераних Срба, претпостављам, оставити на милост и немилост „мрачноj прошлости“, како „иста“, то jест „светла будућност“,

nebojsa-gojkovic.jpg

Исповест: Нису дочекали Светог Николу

Сведочење Небоjше Гоjковића из Кипа, о погрому Срба из овог западнославонског села, у зиму 1991. Ексхумиран и идентификован само Илиjа Даноjевић. Од осталих 18 jош ни трага Небоjша Гоjковић / Фото: Н. ФИФИЋ Све је као што бива у српској, домаћинској кући која слави свог Светог Николу. Икона, свећа, славски колач, босиљак и тамјан. Али, ништа није исто. Од зиме 1991. године у дому Небојше Гојковића, прогнаника из западнославонског села Кип крсна слава слави се као ни у једној кући. Радост славе, свих ових година, помућена је потресним сећањем на страдање његових најближих: оца Николе, мајке Милице, као и седамнаест рођака и комшија. Небојша Гојковић славу обележава у Параћину, где је са

karganovic1.jpg

Стефан Каргановић: ИМАЈУ ЛИ ЦИФРЕ ХАШКОГ ТРИБУНАЛА ЈОШ УВЕК ИКАКАВ СМИСАО?

Доживотна пресуда генералу Здравку Толимиру, помоћнику за безбедност и обавештаjне послове команданта Главног штаба Воjске Републике Српске, оправдано jе изазвала бурне реакциjе. Оштра казна изречена генералу Толимиру упечатљиво се издваjа из недавне сериjе ослобађаjућих пресуда Хашког трибунала оптуженицима из редова других актера током сукоба у бившоj Југославиjи, Готовини, Маркачу и Харадинаjу. Овоj групи могао би се додати и Насер Орић, коjи jе на сличан начин био ослобођен кривичне одговорности пре неколико година.   Наведени контраст без сумње указуjе на суштинску неjеднакост по националном кључу оптужених пред Хашким трибуналом. Међутим, поред тога важно jе бацити професионални поглед и на форму и садржаj пресуде генералу Толимиру, jер то суд дискредитуjе неупоредиво више

ujedinjenje.jpg

Недељковић: Национална друштва у Дубровнику од 1934. до 1940.

Говорећи о значаjу Дана Уjедињења за Дубровник  ,,Дубровник”, лист Срба католика,  истакао jе : ,,Дубровник jе срећан што jе 1 децембра 1918 г. срећно  дочекао успостављање своjе хиjадугодишње слободе коjу му jе туђин за кратко вриjеме био прекинуо, …”.   (1)   Патриjарх  Варнава и митрополит црногорско-приморски Гаврило посетили су 23.септембра 1934. Дубровник. О посети : „велико мноштво народа прекрилило простор пред црквом св. Влаха и створило густ шпалир  на Тргу краља Петра, преко коjег jе био прострт дугачак црвени ћилим од Орландовог стуба до Чингриjеве улице“. Пред Орландовим стубом били су међу мноштвом света представници власти и локалних удружења. Патриjарх jе, захваливши на добродошлици и искреноj пажњи старог Дубровника, истакао да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

КОМЕНТАР: Жртве

Две деценије од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију нисмо пребројали жртве

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.