Ako se samo uzmu u obzir ljudski gubici u Drugom svetskom ratu koji prevazilaze brojku od 55 miliona, onda suština obeležavanja 9. maja treba da bude – nikad više. Ako usvojimo tu činjenicu, onda možemo dalje razvijati poruke Dana pobede. Kaže to u intervjuu za „Glas Srpske“ direktor Instituta za savremenu istoriju iz Beograda, istoričar i pravnik Momčilo Pavlović. – Doprinos srpskog naroda pobedi nad fašizmom na prostoru Jugoslavije je odlučujući ne samo po žrtvama nego i po sveopštem antifašističkom i antinemačkom raspoloženju. Srbi su imali dva autentična antifašistička pokreta otpora – naglašava Pavlović. * GLAS: Kolika je važnost 9. maja, Dana pobjede nad fašizmom i njegovog obilježavanja? PAVLOVIĆ: Dan pobede je

„Daleko je sunce“, kaže jedan pisac, bivši partizan, koji kasnije nije razlikovao otpor srpskog partizanskog pokreta otpora od šake Otpor omladinaca Madlen Olbrajt,  balkanskog odeljka biroa „Ned“-a i „Iris-a“. Nije on kriv, pomešalo se sve. Ali, nismo se mi zato borili.     Počele su proslave pobede nad „mračnim fašističkim dobom istorije“, a mrak kao da je ostao na našoj retini do danas. Ko ne vidi da borba nije završena, bolje da ništa i ne gleda, niti da išta proslavlja. Nismo se mi zato borili. Trgovci su još u Hramu, iako ih je Isus Hristos pre više od dve hiljade godina  oterao. I ne samo što su u hramu, nego

Sovjetski maršal Georgij Žukov ratifikovao je 9. maja 1945. godine, ispred saveznika sporazum o njemačkoj kapitulaciji u Drugom svjetskom ratu, koju je dan ranije u ime Trećeg rajha potpisao njemački feldmaršal Vilhelm Kajtel. Od tada se ovaj datum u velikom broju zemalja obilježava kao Dan pobjede nad fašizmom. Ovom činu prethodilo je skoro šest godina krvavog sukoba, najtragičnijeg u istoriji čovječanstva. Drugi svjetski rat konačno je završen bezuslovnom kapitulacijom carskog Japana poslije tragične upotrebe atomske bombe u Hirošimi i Nagasakiju 6. i 9. avgusta 1945. Dan pobjede nad fašizmom najznačajniji je praznik u evropskom kalendaru, a s obzirom na to da označava prelomni trenutak u kojem je i definisan budući

Da li vam je ikada palo na pamet da je Gavrilo Princip suđen za veleizdaju, a da za to nije bilo pravne osnove? Da li biste u najsmelijim snovima mogli pretpostaviti da je jedna od najvećih carevina vodila montirani proces?! Zašto da ne, kada nam je današnjica krcata sličnim pojavama! Mlada Bosna je bio jedini multietnički projekat Južnih Slovena koji nastaje samo voljom pojedinaca i komšijskih naroda u jugoistočnoj Evropi. Ova ideja nije rođena i ispečatirana u kancelariji neke od obaveštajnih službi velikih sila. Nastao na razvalinama dveju umirućih carevina, ovaj pokret je ostao svetla tačka u istoriji srpskog, hrvatskog i bošnjačkog naroda. Snaga te ideje nije skrivena u pukoj

Stoja N. Kašiković bila je 1920. odlikovana zlatnom medaljom za hrabrost, zbog njenog junačkog držanja na sudu, gde je bila osuđena na smrt vešanjem. U dubrovačkom listu „Rad” istaknuto je da je ona jedna od malenog broja žena koje su dobile ovaj visoki orden. U članku se ističe : „Zbilja nije samo junaštvo i hrabrost na fronti, nego ga je trebalo pokazati i u tamnici, pred sudom i pred vješalima. A to je gđa Kašiković i pokazala.” (1) Na Saboru talaca, interniraca i zarobljenika održanom u Beogradu 26 i 27 septembra 1937. Dubrovnik su zastupali Božo Hope, Stijepo Kobasica, Andriko Svilokos, Antun Vujnović i Đorđo Vuletić. Na sabor je došlo oko 1.500 ljudi iz cele zemlje.   Avala

Ured za istraživanje nacionalsocijalističkih zločina traga za više od 50 bivših čuvara koncentracionih logora. Reč je o trci sa vremenom jer su oni u dubokoj starosti. Hans Lipšiz stanuje u jednom malom mestu na jugu Nemačke. Taj 93-godišnji Ukrajinac nerado govori o svojoj prošlosti. Eksperti veruju da je moguće da je on tokom Drugog svetskog rata učestvovao u neverovatno zastrašujućim delima. Naime Lipšiz je od 1941. do 1945. godine radio u koncentracionom logoru Aušvic, pretpostavlja se kao čuvar, i time je suodgovoran za smrt hiljada osoba. Lipšiz tvrdi da je bio samo kuvar i da nije učestvovao u ubistvima. Prema navodima Ureda za istraživanje nacionalsocijalističkih zločina, još uvek je živo više od