Партизани, четници, Срби, Југословени, отимачине кроз заjмове за препород, преваре, мито и корупциjа – све то стало jе као зид између матице и диjаспоре. Уместо да се развиjаjу заjедно, на обострану корист, броjна и дарежљива српска диjаспора доспела jе у позициjу неразумевања с матицом рекла jе др Славка Драшковић у свом ауторском тексту за дневни лист Данас. Србиjа би желела да су „они тамо“ организованиjи и сложниjи, сви редом богати, или бар богатиjи и утицаjниjи него што jесу, и да своj новац улажу у отаџбину. Диjаспора тражи да „ми овде“ будемо уређена, jака и моћна држава, да се с њима ради транспарентно и по правилима… Поверење jе изгубљено, а разjедињеност и поделе

Како су се заjедно нашли потоњи Генерал НКВД-а и четнички воjвода, црнорукац и књижевник нобеловац? Не жалећи се и примаjући ход догађаjа и ред ствари у људскоj судбини, не тражећи од новог нараштаjа више разумевања него што он може да га има, ми, из 1914. године, упиремо данас jедан другом поглед у очи и са жаром, али и са том дубоком меланхолиjом, тражимо оно наше из 1914. године, што jе изгледало страшно, дивно и велико, као међа векова и раздобља, а што полако нестаjе и бледи као песма коjа се више не пева или jезик коjи се све мање говори. Али, између себе, гледаjући jедан другом у зенице коjе су виделе чуда,

Употребу фашистичких поздрава и позиве на гажење права мањина у Хрватскоj критикуjе тек скромна мањина медиjских посленика ТУМАЧЕЊЕ УСТАШКОГ ПОЗДРАВА ЗА “УСТАШКЕ ЈУНАКЕ”     И сад кад су се толики политичари, спортисти и приличан део интелектуалне елите подигли на ноге не само зато да би поништили мњења попут овог коjе jе обjавио политички портал Обjектив, него да првенствено убеде jавност у неправду почињену Шимунићу и Хрватскоj, испречило се питање – како то наjефикасниjе постићи? Онда су се досетили обjашњења “стародавних” корена поздрава коjи jе скандиран усред хрватске престонице, али jе упркос томе над Максимиром остало да виси питање: ко jе у праву? Шта jе ту истина, а шта обмана? Нема ту нарочите таjне,

Београд – Савез jевреjских општина Србиjе реаговао саопшењем на вест о формирању Комисиjе за Старо саjмише, истакавши да о томе нису били обавештени ни консултовани.   У саопштењу се наводи да jе претходна управа града, такође, именовала Комисиjу за утврђивање програмских садржаjа и модела управљања мемориjалом на Старом саjмишту, у чиjем jе саставу био званични представник Савеза jевреjских општина Србиjе, као и да информациjу о укидању, расформирању или замени те Комисиjе – нису добили. Како се наводи, Савез jевреjских општина Србиjе, именовањем нове Комисиjе у коjоj нема званичног представника, прикраћен jе за могућност да изложи своjе ставове и да се за њих заузме. Овим путем Савез jевреjских општина Србиjе излаже jавно своjе ставове и

О шуцкорима и њиховим злочинима писао jе Иво Андрић: Власт jе образовала Шуцкор од неваљалих људи.     Аустро-Угарска окупациона управа у Босни и Херцеговини jе као наjвеће неприjатеље поретка сматрала Србе из Босне и Херцеговине. Ћесарска власт их jе видела као нож у леђима инвазионих трупа окренутих ка Србиjи. Да би инвазиjа успjела, требало jе зауздати Србе с лиjеве стране Дрине. Рачунаjући да може доћи до српске народне револуциjе у БиХ,  Аустро-Угарски стратези су од 1906. изабрали да се напад на Србиjу изведе неповољним путем, преко Дрине. Након анексионе кризе, 1908. године, почео jе рад на стварању шуцкора (šuckorps). То су биле специjалне воjне jединице, одређене за одржавање реда

Да ли су тековине НДХ конститутивни део данашње хрватске националне свести ?  УВОД Последњих месеци су у Републици Хрватскоj ескалирали инциденти у коjима су на мети насилника били мањински народи и њихова права, а пре свега припадници српске мањине. Заjеднички именитељ тих инцидената jе jавна и масовна демонстрациjа усташких поздрава и, уопште, симбола режима Независне државе Хрватске (НДХ). Неки од тих догађаjа су у међународноj jавности али и у Хрватскоj подстакли расправе о њиховим узроцима и последицама. Индикативно jе да jе при том велики броj грађана али и истакнутих личности у Хрватскоj бранио усташку иконографиjу служећи се наjразличитиjим аргументима, од позивања на право “већине” (у случаjу сакаћења употребе jезика народних

БЕОГРАД, 4. МАРТА /СРНА/ – Српски историчар Вељко Ђурић Мишина изjавио jе да се величина jедног народа огледа у односу према мртвим прецима, те оциjенио да су Срби у том погледу подбацили, jер не само да не знаjу тачан броj страдалих у Балканским и Првом свjетском рату, него ни колико их jе мање након НАТО агресиjе над Србиjом 1999. године. Ђурић, коjи jе директор Музеjа жртава геноцида, рекао jе Срни да, ипак, очекуjе да ће комплетирање jединствене базе података о жртвама коjе jе поднио српски народ у 20. виjеку “донекле поправити ствари”.  Он jе подсjетио да jе инициjативу за формирање jединствене базе података Музеj жртава геноцида покренуо у децембру, да су га прихватиле