Кућа Драгутина Матића у Калетинцу, извиђача у првом светском рату, могла би ускоро да постане спомен-соба. Драгутинова ратна фотографиjа постала jе симбол хероjства Слика Драгутина Матића обишла цео свет ИДЕЈА Удружења потомака ратника Србиjе 1912-1920. године општине Гаџин Хан, да се обнови и претвори у спомен-собу или музеj кућа Драгутина Матића у заплањском селу Калетинцу, дочекана jе са одобравањем. Њен инициjатор Витомир Вита Николић, председник Удружења, убеђен jе да ће се у реализациjу укључити многе институциjе, предузећа и поjединци. – Недопустиво jе што то ниjе много раниjе учињено, а не да се кућа потпуно распадне, jер Драгутин Матић ниjе било ко – каже Николић. – Он jе много више од

Стогодишњица рођења и петогодишњица смрти Кад нешто чинимо зато што тако хоћемо постаjемо радосни. Ако jе то по нашоj искреноj вољи коjу из срца произносимо и ако jе праћено сталним чињењем сваковрсног добра онда jе то акт узвишене лепоте (личне) слободе.То jе онда хтење коjе прераста у подвиг. Кад све то постоjи као смисао живота у питању jе посебна животна испуњеност и потпуно и траjно стање истинског задовољства. Бог нам jе, као своj велики залог, послао Патриjарха Павла (Гоjка Стоjчевића) да служи као пример хришћанског живота и љубави, мудрости, доброте, умерености, разумевања и солидарности. Да буде симбол прекомерне оданости народу из ког jе потекао. Репрезентативни узорак Божиjег дела. Следбеник наjузвишениjег

Његова светост патриjарх московски и циjеле Русиjе Кирил данас jе освештао историjско-мемориjални комплекс Руски некропољ на Новом гробљу у Београду. Учешће у реконструкциjи Руског некропоља узела jе и компаниjа „Гаспромњефт“, у име коjе се обратио члан Управног одбора Александар Дибаљ, истакавши да ова компаниjа ниjе само наjвећи инвеститор у Србиjи већ и корпоративни спонзор различитих друштвено одговорних проjеката. „Компаниjа дуги низ година успешно проводи крупне проjекте у области историjе и културе, коjи промовишу развоj односа наших земаља. Учешће у реконструкциjи Руског некропоља у Београду представља наш допринос очувању историjског наслеђа, управо оног коjе се односи на споменике заjедничке историjе Русиjе и Србиjе“, рекао jе Дибаљ. Предвиђено jе да руски патриjарх

Полагање виjенаца на воjничком спомен гробљу Мали Зеjтинлик на Сокоцу У манастиру Светог Великомученика Георгиjа на Равноj Романиjи код Сокоца данас jе служен парастос за 4.000 припадника Воjске Републике Српске коjи су погинули за одбрану Сараjевско-романиjске региjе, а чиjа су имена уписана на унутрашњим зидовима овог храма. Парастос jе, поводом 20 година од одбране Сараjевско-романиjске региjе у одбрамбено-отаџбинском рату, служило локално свештенство. Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић рекао jе да jе 16. jун 1995. године дан када су готово све линиjе српске воjске биле пробиjене, те учињени надљудски напори, захваљуjући коjим су врло брзо враћени сви положаjи. „То jе био само jедан од крвавих дана на сараjевско-романиjском ратишту.

Међународна научна конференциjа „Утицаj Русиjе у Србиjи – историjски осврт и перспективе меке моћи “, у организациjи московског Фонда „Горчаков“ и Српског кода, завршила jе дводневни рад разматрањем духовних веза два народа, гополитике на Балкану и начина одбране од меке моћи Запада. О овим темама су излагали Ђорђе Вукадиновић, Слободан Јанковић, ђакон Ненад Илић, Игор Борисовић Пшеничников и Максим Николаjевич Мишченко, а у дебати су учествовали Душан Пророковић, Никита Бондарев и Петар Муљтатули, аутор књиге „Голгота царске породице“. Специjалан гост jе био директор Руског инстирута за стратешка истраживања др Леонид Петрович Решетњиков коjи jе изнео тезу коjа jе уграђена у закључак конференциjе да jе православље посебна цивилизациjа наjвиших вредности и

У Требињу jе синоћ отворена изложба паноа са фотографиjама и документима на коjима jе приказано страдање Срба у 20. виjеку са акцентом на Нато бомбардовање СР Југославиjе /СРЈ/ од 24. марта до 10. jуна 1999. године. Изложба садржи 35 паноа са фотографиjама и документима, међу коjима jе раскомадана карта Југославиjе из 1941. године, а на коjима су приказане све окрутности бомбардовања. У Музеjу Херцеговине изложбу jе отворио кустос – историчар београдског Музеjа жртава геноцида Боjан Ђокић коjи jе истакао да jе представљен догађаj коjи се збио на прагу 21. виjека, када су цивилизоване државе Европе и свиjета брутално напале jедну суверену државу. „Акценат jе стављен на 1999. годину, међутим изложба

Поглед jедан век уназад. Како шта нам данас, 2014, значи и говори 1914?   Угледни француски мислилац Ернест Ренан, промишљаjући о нациjи у свом чувеном предавању одржаном на Сорбони 1882, критиковао jе немачки романтичарски дискурс коjи jе о њоj постоjао и, може се рећи, био доминантан. Ни раса, ни jезик, ни религиjа, ни географиjа – ниjедан од тих чинилаца по његовом виђењу ниjе био пресудан за формирање jедне националне свести. За њену кохезиjу ниjе довољно заjедничко порекло, већ се мора обнављати кроз свакодневни плебисцит. Однос према прошлости, према истоj дефинициjи, може бити централни везивни елемент националног jединства, где заjедничка патња и туга спаjаjу више него заjедничка победа и успех. Коначно,

Свечаном сjедницом Скупштине града данас jе обиљежен Дан ослобођења Требиња у Првом свjетском рату. Требиње jе 13. новембра 1918. године ослободио Трећи батаљон 14. Пjешадиjског пука Тимочке дивизиjе, чиме jе окончана аустроугарска окупациjа ових простора.  „У Првом свjетском рату биолошко стабло српског народа било jе потпуно сасjечено. Због тога, и у овом тренутку, морамо се поклонити сjенима оних коjи нас толико обавезуjу, сjенима ратника, коjи су заставу слободе прониjели од Солуна до Београда и широм jугословенских простора, коjима jе господарила Аустро-Угарска царевина. Они не смиjу бити заборављени“, рекао jе на свечаноj сjедници градоначелник Требиња Славко Вучуревић. Он jе подсjетио да се град Требиње ове године активно укључио у обиљежавање 100