Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 171

Хрватско отимање Војводине

29. јануар 2015.

Пише Василиjе Ђ. Крестић Третираjући Воjводину као засебну териториjу, председница Хрватске представила се као веран следбеник вековне великохрватске тежње према Воjводини Зато што jе новоизабрана председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић своjом изjавом да ће се борити да права мањина у Хрватскоj буду „jош већа, али да ништа мање неће тражити за Хрвате у Србиjи, Воjводини и у другим суседним земљама“ Воjводину третирала као засебну териториjу, сматрам да то питање заслужуjе посебно историjско обjашњење. Том изjавом председница Хрватске представила се као веран следбеник вековне великохрватске тежње према Воjводини. Та тежња, кад jе реч о Срему, недвосмислено jе испољена у време револуциjе 1848/49. године. ЖИВОТНО ПИТАЊЕ ЗА ХРВАТСКУ Пошто су Срби чинили знатну

Вељко Ђурић Мишинa: Над Србима је извршен геноцид

29. јануар 2015.

Разговор Горана Киковића, главног и одговорног уредника “Гласа Холмиjе“ са проф. др Вељком Ђурићем Мишином, в.д. директора Музеjа жртава геноцида из Београда, коjи се врло радо одазвао да говори за “Глас Холмиjе“ и да нас информише о раду Музеjа жртава геноцида, држећи се гесла:“ НАД СРБИМА ЈЕ ИЗВРШЕН ГЕНОЦИД“ Проф. др Вељко Ђурић Мишинa Проф. др Вељко Ђурић Мишинa, рођен jе 8. jануара 1953. године у мjесту Косоре, Сињ, Хрватска. У родном мjесту завршио jе седам разреда основне школе, у Београду осми разред, гимназиjу и студиjе историjских наука на Филозофском факултету. Докторат „Српска православна црква 1941-1945. године“ одбранио на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Радио у Историjском музеjу Србиjе као кустос-историчар (1981-1997), потом на

ЛИТУРГИЈА И ПАРАСТОС У ДРАКУЛИЋУ 1. ФЕБРУАРА

29. јануар 2015.

У Дракулићу код Бањалуке у недjељу, 1. фебруара, биће обиљежене 73 године од усташког покоља над српским становништвом у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. У Српскоj православноj црквеноj општини Дракулић Срни jе речено jе ће тим поводом у 9.00 часова у спомен-храму Светог великомученика Георгиjа у Дракулићу бити служена Света литургиjа. Парастос невино убиjеним биће служен у 12.00 часова код Спомен-костурнице, гдjе ће потом бити положени виjенци и одржани пригодни говори. Усташе су у раним jутарњим часовима 7. фебруара 1942. извршиле покољ над српским становништвом у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Према до сада прикупљеним званичним подацима, убиjено jе наjмање 2.300 људи, међу коjима

Хрвати Србима дугују 80 пензија

28. јануар 2015.

Државни фонд суседне земље дугуjе краjишким Србима око 80 пензионих чекова. Ниjедан договор са српском страном ниjе испоштован ПРЕГОВОРИ између Србиjе и Хрватске о исплати заосталих пензиjа Србима из ове бивше jугословенске републике ушли су у седму годину. Помака чини се ни после толико времена нема и сви су изгледи да ће о дугу бивше домовине од око, како процењуjе Удружење пензионера из Хрватске, 80 чекова, преговарати и њихови наследници. Поводом решавања наведеног питања, до сада jе одржано десет састанака, на коjима су присуствовали представници ресорних министарстава и пензионих фондова Србиjе и Хрватске, као и Завода за социjално осигурање и Комесариjата за избеглице. С обзиром да изнети проблем траjе предуго,

ПРИОРИТЕТ ЗАПОШЉАВАЊЕ ДЈЕЦЕ ПОГИНУЛИХ БОРАЦА

28. јануар 2015.

Запошљавање дjеце погинулих бораца остаjе приоритет Владе Републике Српске, а за њихово самозапошљавање у овоj години биће издвоjено милион КМ, речено jе на састанку министра рада и борачко–инвалидске заштите Српске Миленка Савановића са предсjедником Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељком Митровићем. Савановић jе истакао да ће добра сарадња Владе Српске са Републичком организациjом породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила бити настављена и у наредном периоду. „Институциjе Републике Српске даjу максимум да би се помогло борачким категориjама. Наш приоритет jе и рjешавање стамбених питања ових категориjа, те покушаj усклађивања инвалиднина са реалним параметрима“, рекао jе новинарима Савановић. Он jе нагласио да ће бити покренута

СУПРОТСТАВИТИ СЕ ХЕРОИЗАЦИЈИ ФАШИЗМА

28. јануар 2015.

Руски политичар Сергеj Бабурин оциjенио jе да покушаjи кривотворења историjе, исхода Првог и Другог свjетског рата, као и хероизациjа неофашизма и неонацизма, представљаjу велику опасност за Европу и томе се мораjу одлучно супротставити сви коjи желе мир, а посебно земље као што су Србиjа и Русиjа коjе су подниjеле наjвеће жртве за побjеду над фашизмом и нацизмом. Бабурин, некадашњи потпредсjедник Руске Думе, рекао jе у разговору са члановима невладине организациjе „Београдски форум за свиjет равноправних“ да постоjе они коjи данас не желе мир у Европи, али да се они не налазе у Москви, саопштено jе из те организациjе. „Русиjа не жели рат у Европи, већ сматра да jе Европи потребан

Календар геноцида: 29. јануар. Годишњица страдања Срба на Банији

28. јануар 2015.

Село Шегестин, Двор на Уни усташе су 29/30 jануара поклале 242 српска сељака. Била jе то „Ноћ крвавих ножева“ Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Везане виjести: Злочини у Шегестину, Двор на Уни: свjедочење Милке Илибашић

ГЛАД И ХЛАДНОЋА ГОРИ ОД НАЦИСТА

28. јануар 2015.

Навршава се 71 година од пробиjања нацистичке блокаде Лењинграда (данашњег Петербурга), током коjе jе, по разним подацима, страдало између 400 хиљада и милион и по људи. Опсада jе почела 8. септембра 1941. године и траjала jе скоро 900 дана. Већина људи jе умрла од глади. Дневно сљедовње хљеба по особи у почетку jе износило свега 125 грама!? Људи су падали на улицама и смрт jе постала толико уобичаjена поjава да више никога ниjе плашила. У међувремену, Лењинграђани су се трудили, колико могу, да подржаваjу борце на фронту. За спас рањених дали су 144 хиљаде литара крви. У вриjеме рата Лењинград jе фактички постао jош jедан концентрациони логор из коjег jе

„ЛЕДЕНА ТИШИНА“ ГОВОРИЛА О ХОЛОКАУСТУ И ЗЛОГЛАСНОЈ РАЦИЈИ

28. јануар 2015.

Проjекциjом филма „Моj отац, Мирко Фукс“ и радионицом „Мирко Фукс, грађанин Новог Сада“ завршен jе седмодневни програм под називом „Ледена тишина говори“, коjи jе одржан у Новом Саду. Филм су направили ученици новосадске Средње школе за кадрове услужних дjелатности „Светозар Милетић“, а говори о новосадском Јевреjу, коjи jе успио сачувати достоjанство и људскост, пролазећи кроз голготу холокауста. Програм „Ледена тишина говори“ био jе посвећен Међународном дану сjећања на жртве и хероjе холокауста и на злогласну „Новосадску рациjу“. Током траjања програма одржано jе седам радионица, три изложбе и приказан циклус играног филма под називом „Да се не понови“. Програм „Ледена тишина говори“ почео jе у сриjеду, 21. jануара, на дан када

Терор хрватских дивизија

28. јануар 2015.

У Москви постоjи документ у ком пише да jе Тито добио два ордена за храброст. Светозар Прибићевић био jе добровољац у 25. пуку 42. домобранске Вражjе дивизиjе Стариjи водник Броз с пушком у руци на српском фронту ПРИЛИКОМ другог преласка преко Дрине, 2. септембра 1914. године, припадници 42. домобранске Вражjе дивизиjе три дана фанатично су jуришали на српски одбранбени поjас на Ади Курjачици, настоjећи да се пребаце на десну обалу и да форсирањем долине Јадра потпомогну њиховим трупама коjе су биле jужно од Лознице и северно од Лешнице. Ова jединица jе нанела огромне губитке Дринскоj дивизиjи II позива. На српскоj страни пало jе 9 официра, 6 подофицира и 550 воjника…

Otvorena_izlozba_u_Jevrejskom_kulturnom_centru_u_Banjaluci.jpg

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О ЛОГОРУ ЂАКОВО

28. јануар 2015.

У Јевреjском културном центру „Арие Ливне“ у Бањалуци синоћ jе отворена изложба „Логор Ђаково: Сjећање као опомена“, поводом Међународног дана сjећања на жртве холокауста. Сенатор Републике Српске Арие Ливне рекао jе да jе оваj дан велики дан ослобођења концентрационог логора Аушвиц, али и jедан од наjтрагичниjих дана у коjем се подсjећа на милионе жртава Јевреjа, Срба и антифашиста из циjелог свиjета. „Наш поглед треба да буде уперен ка будућности. Прошлост не можемо промиjенити, али треба да сачувамо успомену на наше мртве“, рекао jе Ливне. Он jе указао и на потребу развиjања свиjести о томе да се фашизам, нацизам и антисемитизам враћаjу. „Треба обратити пажњу и не заборавити да смо се

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ЕКОНОМИЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЛОГОРА“

28. јануар 2015.

У Галериjи науке и технике Српске академиjе наука и умjетности у Београду синоћ jе отворена изложба „Економиjа jасеновачких логора“, аутора Тање Тулековић, вишег кустоса Јавне установе „Спомен подручjа Доња Градина“. Директор „Спомен подручjа Градина“ Милорад Буква рекао jе на отварању изложбе да Јасеновац „чини посебним, а по техници убиjања и савршениjим“ од Аушвица, чињеница да су усташки џелати свакодневно измишљали како да на што свирепиjи начин убиjу своjе жртве – Србе, Роме и Јевреjе. „У Аушвицу jе направљен технички савршен систем убиjања у виду гасних комора. Усташе су, међутим, у Јасеновцу као метод убиjања, уз претходно исцрпљивање, искористили рад. Они су ангажовали логораше да даноноћно раде без хране и воде.

НАПОКОН: Споменик жртвама „Олује“ у Београду

28. јануар 2015.

Избjегличка колона Срба из Краjине Србиjа ће ускоро добити први споменик посвећен жртвама хрватске воjне акциjе „Олуjа“ 1995. године, а обележjе ће бити подигнуто на београдском Ушћу или код Цркве Светог Марка, сазнаjу незванично „Новости“. Како преносе наши извори, предлог за подизање овог белега патње нашег народа биће прослеђен Скупштини града Београда и очекуjе се да буде откривен наjкасниjе до августа, када се навршаваjу две децениjе од убиства 1.900 и прогона више од 200.000 Срба из Туђманове Хрватске. Извори „Новости“ тврде да ову идеjу подржаваjу представници Владе Србиjе, градских власти и челници удружења Срба из Хрватске. Да jе Србиjа више пута пропустила да се на достоjан начин ода почаст жртвама

ПУТИН: Главни терет борбе против нацизма изнео је руски народ

28. јануар 2015.

Главни терет борбе против нацизма изнео jе руски народ, изjавио jе председник Русиjе Владимир Путин у Москви поводом 70-годишњице ослобођења Аушвица, а приликом посете Јевреjском музеjу и центру за толеранциjу. „Наравно, главни терет у борби против нацизма на своjим плећима изнео jе руски народ, 70 одсто свих бораца Црвене армиjе, а и официра – били су Руси. И главне жртве на олтар Победе принео jе руски народ“ – казао jе Путин. Руски председник jе нагласио да треба памтити jунаштво представника свих националности и бити им захвалан „Обележаваjући ове године 70-годишњицу велике Победе, ми ћемо изнова и изнова упућивати наjтоплиjе речи захвалности нашим драгим ветеранима“ – рекао jе он. Сви покушаjи

Милош Ковић: Светосавски оглед о континуитету и дисконтинуитету у српској историји

27. јануар 2015.

Др Милош Ковић jе, екслузивно за „Стање ствари“ на Дан Светога Саве, уступио своj чланак „Знамења победе, узроци пораза: континуитети и дисконтинуитети у српскоj историjи“. Оваj, без претеривања се може рећи, епохални оглед jесте основа за генерациjски програм националног памћења, коjа ће дотаћи историjску свест сваког српског читаоца, првобитно jе обjављен у зборнику „Ка српском становишту“ (Еврођунти, Београд, 2014). Знамења победе, узроци пораза: континуитети и дисконтинуитети српске историjе I Француски историчар Пjер Нора jе, у предговору за своjа, данас класичнаМеста сећања (Lieux de mémoire) (1984), утврдио да су Французи изгубили колективно памћење. Они су, истина, обузети сопственом, личном историjом, породичним генеалогиjама и чак марљиво купуjу дела академске историографиjе. Нора, међутим,