Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Patrijarh srpski Gavrilo Dožić o zločinima koje su činile austrougarske trupe koje su se povlačile kroz Bosnu i Hercegovinu

Datum objave: četvrtak, 14 juna, 2018
Veličina slova: A- A+

Gavrilo Dožić (1881-1950), episkop pećki (potonji Patrijarh srpski) piše o zločinima koje su činili austrougarske trupe koje su se povlačile kroz Bosnu i Hercegovinu nakon sramotnog poraza u Cerskoj bitci, kada su potučeni od strane herojske i skoro goloruke srpske vojske:

Patrijarh Gavrilo Dožić
Patrijarh Gavrilo Dožić

„Nedavno sam se vratio iz Bosne i Hercegovine, kuda sam putovao sa drinskim odredom. Bio sam na nekoliko kilometara od Sarajeva. To što sam video nemoguće je opisati ljudskim jezikom. Naši dušmani u svojem divljaštvu, niskosti i surovim zverstvima prevazišli su Atilu i Alariha i sve užase istorije čovečanstva do 20. veka. Sve sveštenike, učitelje i sve viđenije Srbe u oblastima koje smo oslobodili oni su umorili pre našeg dolaska. Nisu ih ubijali kao što ljudi ljude ubijaju, no su im se bestidno rugali, okupljajući njihove porodice i na oči žena i dece mučili su njihova tela. One žene i decu, koji bi se usudili plakati gledajući mučenike očeve i muževe, premlaćivali su kundacima.

Video sam mnoge leševe dečice sa strašnim ranama od noža u trbuhu; to su Austrijanci na oči matera ubijali buduće slobodne građanine mnogostradalne Bosne i Hercegovine.

Ono što su Austrijanci činili sa srpskim narodom nijesu činili Dacije i Kaligula sa hrišćanima. Oni su činili sramna dela, kojih mora da se stidi hrišćanski narod. Kada sam došao u varoš Foču, nisam dospeo ni da siđem sa kola, a već su me okružile porodice nesretnih žrtava. Plač i vapaj umesto reči i pozdrava. Gušeći se u suzama, oni su me molili da opevam mnogobrojna tela, pošto u svim okružnim mestima nije ostao ni jedan sveštenik, koji bi mogao vršiti obred sahranjivanja. Prvi posao mi je bio da odem na austrijsko vojno groblje; na putu za tamo ležali su ubijeni Srbi. Na groblju nađemo mnogo grobova, jedni su bili već zatrpani, drugi otvoreni, a u njima leševi. To su bili: prota Foče Kočavić, sveštenik Vladimir Popović, dva učitelja i do trideset narodnih prvaka i seljaka. Što je najstrašnije, surove Švabe nagonile su žive da kopaju sebi rake, naređivali su im da legnu u nju, pa su ih ubijali, a oni koji su bili na redu morali su ukopavati svoju ubijenu braću i kopati raku za sebe… Ovakva zverstva su u Gorici, Čajniču, Rogatici, Trnovu i drugim mestima.

Nigde nismmo sreli sveštenika, niti učitelja, niti narodnog predstavnika. Na sve strane užas ljudske patnje. Ne mogu više da pišem o strahotama koje sam vidio u nesrećnoj Bosni i Hercegovini – ruka drhti i srce steže od užasa i jada…“

Radmila Radić. „Život u vremenima – Patrijarh Gavrilo (Dožić) 1881-1950 Beograd 2011. str 139-140

Izvor: Srbi u BiH




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top