Да ли jе могуће расветлити енигму маршала Југославиjе – Јосипа Броза. У пролеће 1977. Броз jе рекао да се боjи да ће прво нешто избити у Приштини и у Загребу Јосип Броз Тито ОВОГ месеца се навршава 123. година од рођења Јосипа Броза, а да ли jе та годишњица 7, 9, 12. или 25. маjа, нажалост, историчари нису успели да се сложе. Као што се не слажу и око многоброjних питања у вези са животом и делом вође комунистичке револуциjе, маршала Југославиjе, сина наших народа и народности… Они непристрасниjи се слажу да jе реч о изузетно комплексноj и у много чему jединственоj и необичноj личности, каквих jе веома мало било

Капиjа логора Матхаузен У концентрационом логору Маутхаузен данас ће бити одржана комеморациjа поводом 70 година од ослобађања логора, на коjоj ће присуствовати званичници Аустриjе и Србиjе, као и двоjица преживjелих логораша. Комеморациjа ће почети броjним полагањима виjенаца на мjесту бившег логора, као и екуменским службама коjима ће присуствовати предсjедник „Каритаса“ Михаел Ландау, евангелистички бискуп Михаел Бинкер и митрополит Цариградске патриjаршиjе Арсениос. Планиран jе традиционални комеморативни дефиле до главног трга у бившем концентрационом логору, уз пратњу хорова из Аустриjе, Италиjе, Њемачке, Русиjе, Чешке и Француске, као и воjних оркестара. У свечаном диjелу комеморациjе говориће предсjедник Аустриjе Хаjнц Фишер, предсjедник парламента Дорис Бурес и аустриjски канцелар Вернер Фаjман. Овогодишња комеморациjа биће у

Иконостас из Великих Бастаjа сигурно ниjе био уникат, али jе jедини преживео систематско уништавање српских богомоља у НДХ, свесни комунистички немар и грађански рат деведестих Иконостас у Партиjаршиjском дому у Сремским Карловцима СЕЋАЊЕ на сjаj средњовековне Србиjе вековима jе одржавала самосвест српског народа, без обзира на то ко jе њиме тренутно владао и где се током тегобних сеоба налазио. Угњетачи су зато непрестано покушавали да исеку жиле дубоког корења из кога су Срби црпели снагу из славне прошлости да би преживели мрачну садашњост. Чувари предања су зато од пропасти деспотовине до обнове државе 1804. и у окупираноj Србиjи и земљама изгнанства водили непрестани рат за сећање. Народни песници су националну

Ешелон Гарде Воjске Србиjе на паради у Москви На Црвеном тргу у грандиозноj воjноj паради поводом Дана побjеде над фашизмом у Другом свjетском рату данас су продефиловали и припадници Гарде Воjске Србиjе, коjе jе поздравио предсjедник Томислав Николић. Велика воjна парада у Москви почела jе данас уз звуке познате руске корачнице, а сам почетак означила су звона са куле источног крила у Кремљу. Гардисти Кремља изниjели су наjпознатиjа руска знамења – заставу побjеде и државне заставе Руске Федерациjе, те заставе Оружаних снага Русиjе. Командант копнене воjске jе након тога извршио смотру и предао командовање Парадом министру одбране Сергеjу Шоjгуу, коjи jе поздравио све jединице и ешалоне. На Паради у Москви

Како су београдски заточеници Голог отока, после силних децениjа ипак видели Москву? Приповест о томе како се човек ничег не плаши када искушенички допре до озбиљних животних година Илустрациjа: Г. Дивац ЧУДНА природа човекова тера га да се врати самом себи и бурним догађаjима из прошлости, како би их боље разумео. Група старих логораша коjа jе прошла голготу Голог отока, имала jе недавно прилику да посети Москву. Било jе то управо оно, „суштинско“ место због коjег су се „слупали“, жестоко одробиjали, и направили себи веома тежак део биографиjе. На то путовање водио их jе Мирослав Живковић, човек коjи jе дуго био директор Музеjа историjе Југославиjе. Његова жеља била jе да