arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Српске жртве из Госпића 1991. Фото: SRPSKA-MREŽA.COM

Навршава се 32 године од ликвидације најмање 124 Срба из Госпића

Данас се навршава 32 годинe од ликвидације најмање 124 госпићких Срба 17. и 18. октобра 1991. године у Хрватској, саопштио је Документационо-информативни центар “Веритас”. Породице убијених посебно узнемирава и онеспокојава сазнање да су тројица осуђених за овај злочин већ одавно на слободи, напомињу из “Веритаса”. Госпићу и околним мјестима у јесен 1991. године Хрватска војска и полиција су, углавном под маскама, одводили српске цивиле из њихових кућа и станова и ликвидирали их разним начинима и на више мјеста. Ликвидирани су углавном виђенији Срби који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму. У том периоду је, према “Веритасовим” подацима, убијено најмање 124 лица српске националности, међу којима и 38 жена, од чега

АБОЛИРАЛИ УСТАШЕ И УЗИМАЛИ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ: Сукоби између Срба и Хрвата у руководству Хрватске обележили су прве поратне године

Да Србе не чека светла будућност у СР Хрватској постало је јасно већ по ослобођењу, са приступањем решавања уставног положаја Срба у Хрватској. Аутори: Момчило Диклић/Раде Драговић Руководство ове Републике, бројним видљивим и невидљивим нитима повезано са Титом, низом потеза показало је јасну тежњу да Србе у Хрватској миноризује, а њихов политички утицај сведе на симболичну меру. Међунационалних конфликата није недостајало ни у партизанском покрету током рата, да би после 1945. били све видљивији. Већина потеза нових власти била је на штету српског народа, што није пролазило без сукоба са Србима у партијском и армијском врху Хрватске. Готово шокантно је било за српске министре из Хрватске када се на прослави

jadovno_2013-frontal-01-svijece.jpg

И 32 године након убиства 125 Срба у Госпићу пронађени остаци свега 57

Веритас: Саопштење поводом ликвидације госпићких Срба у јесен 1991. У Госпићу и околним мјестима, у јесен 1991. године, Хрватска војска и полиција су, углавном под маскама, одводили српске цивиле из њихових кућа и станова и ликвидирали их разним начинима и на више мјеста. Ликвидирани су углавном виђенији Срби који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму. У том периоду је, према Веритасовим подацима, убијено најмање 125 лица српске националности, међу којима и 39 жена, од чега скоро половина од 16-18 октобра. Међу ликвидиранима су и десет брачних парова и четири пара по једног родитеља и дјетета. До сада су пронађени и сахрањени посмртни остаци 57 ликвидираних, док се за осталима још

Јелена Ковачевић: Мрак из соколског дома

Покољ Срба у Јајцу и Језеру Соколски дом напунила је тама.Мрак се по њему вије и тишина дубокапропада све дубље и дубље у отворена ждрела.Звер се диже, звер прилази ближе.Иста она звер из Гламоча и Ливнакоја је кидала грла и ножеве љубила,крв са њих уз ракију пила. Пада ноћас киша и улица је пуна блата.Људи јуре, полудели, и вичу имена разнаоца, мужа, брата.На улици ништа сем мрака.Нема ухваћених, нема хватача. У соколском дому исте ноћи тишина се ударцима кида,удара звер у главу све док ухваћеном лобања није прслаи под се улеже под тежином телаод врата до прозора, напред и назадза мошње звер је ухватила човека и зубима кида. Идућег дана

Глумица Љиљана Чекић за “Глас” o монодрами “К’о камен”: Слику њену нисам имала…

Сваки добронамјеран разговор о прошлости је добар и ослобађајући. Немогуће је разумјети садашњост, ако не познајемо прошлост, а о будућности је онда бесмислено и разговарати. Тек када почистимо животе и излијечимо ране можемо кренути даље. Затрпавањем и негирањем трауме остајемо у вртлогу, у виру који вуче на дно. Пише: Јана Кезић Овим ријечима причу за “Глас Српске” започела је глумица Љиљана Чекић, говорећи о документарној драми “К`о камен – Веленка Брстинова и кћер јој Драгана” Драгане Мандрапа, чија премијера је  одржана синоћ у Народном позоришту Републике Српске. Објаснила је да су у представи испричане двије животне приче, од чега је једна мајке Веленке, која је данас у деветој деценији живота, а друга

ОДБРАНОМ СТЕПИНЦА ПОНОВО УБИЈАЈУ СРБЕ: Српски научници критикују покушаје хрватских историчара да умање кривицу надбискупа

Греси Алојзија Степинца су такви и толики да се он не може рехабилитовати, јер би то био нови злочин према онима чији су животи угашени на најсвирепији начин у геноцидној НДХ свесрдно подржаваној од Римокатоличка цркве и надбискупа Степинца. Аутори: Љ. Б – В. Ц. С. – 13. 10. 2023. у 20:00 Овако академик Љубодраг Димић коментарише наводе хрватског историчара Хрвоја Клaсића који је у интервјуу за наш лист рекао да не постоје докази да је загребачки надбискуп одговоран за ратне злочине, јер их није ни чинио ни подстрекивао, већ да има само моралну одговорност, јер се није довољно гласно противио. Такође, Класић је рекао да је Степинац после првобитне

Episkop slavonski Jovan: Jedna generacija pretvorila pretpostavljeni broj žrtava Jasenovca u sekularnu dogmu

Kada sam došao u Izrael 2003, Jad Vašem je od pretpostavljenih šest miliona žrtava Holokausta imao tri miliona, milion i po imena se proveravao, a za nekih milion i po žrtava se smatralo da se nikada neće identifikovati Najprije je u Bosni i Hercegovini izvučena izjava vladike Jovana (Ćulibrka) iz 2019. na zatvorenom skupu istoričara o revizionizmu u naučnom i javnom prostoru Srbije i Republike Srpske. Zatim je stigao poziv Srpskoj pravoslavnoj crkvi sa pedesetak potpisa da se vladika smijeni sa „svih dužnosti vezanih za Jasenovac i stradanje Srba u NDH – pre svega sa mesta predsednika Odbora za Jasenovac i ostala stratišta SAS SPC“. Tu nije bio kraj: Sinod

ЗА ПОКРОВ И ТРОЈИЦЕ

Уместо нас стотину данас сам овде само ја, као неки изабрани представник нас малобројних и читаве војске нерођених и оних бројних што силом посташе бивши пре редовног божијег позива. Пише: Цвијета Радић       Касна, сунчана, јесен и један диван дан у њој. Поље широко, шарено, стиснуто између Динаре и Голије, протегнуто у дужину као да тежи да дохвати бескрај и собом преспоји север и југ. Све боје са сликареве палете утиснуте су у гране дрвећа. Динара као да пламти под црвенилом које разбијају језичци жутих листова. Извирује само голишави Троглав да све надвиси својим голим, каменим стасом. Моја два села су са две стране поља. Једно, као птица крилом, обгрлила

vladimir_umeljic.jpg

ВЛАДИМИР УМЕЉИЋ: О ИСТОРИЈСКОЈ ИСТИНИ И „ДИМНИМ БОМБАМА“ ЧЕЛНИКА БЕОГРАДСКОГ МУЗЕЈА ЖРТАВА ГЕНОЦИДА

Интервју о Јасеновцу, који су (не само) највеће српске новине одбиле да објаве (октобар 2023.) Разговор са историчаром, православним филозофом и књижевником Владимиром Умељићем о његовом новом научном делу у издању издавачке куће „Прометеј“, Нови Сад, чија промоција се очекује на предстојећем Сајму књига у Београду (недеља, 22.10.2023. у 15.00). Питање: Ви се деценијама бавите и докторирали сте на тему мултидисциплинарног истраживања феномена геноцида. Ускоро ће бити представљено Ваше ново научно дело у два тома, први је научно-историјски на тему Србоцида, геноцида над Србима у хрватској држави 1941-1945: „Када мртва уста проговоре (О Србоциду хрватске државе 1941-1945.)“ а други се бави теоретским, језичко-филозофским разматрањем питања истине: „Истина у свету релативизма

Епископ Никодим: У Хрватској ништа ново – опет и опет о ћирилици

Као Епископ Православне Епархије далматинске Српске Православне Цркве, изражавам најдубљу резигнацију и осуду због скорашњих, рекао бих бизарних догађаја у Општини Врси код Задра, а везаних за захтјев директора локалног комуналног предузећа да се у року од 15 дана уклони ћирилични натпис са надгробног споменика једне српске породице на гробљу у Пољицима. Пише: Епископ далматински Никодим Према његовом тумачењу, у тој општини нема више од трећине житеља српске националности, што је предуслов да би се законски остварило њихово право на употребу сопственог писма, то јест ћирилице у овом случају. Искрен да будем, нисам схватио, пошто је ријеч о гробљу, да ли мисли на живе или на мртве, јер у случају

Нису свети ни споменици, спорна и ћирилица

И док би се све богомоље и гробља, која су свједок непролазности, морала поштовати, на нашим просторима ипак на безброј примјера, појединцима сметају чак и ствари које обичан човјек не може ни помислити да икоме могу нашкодити. Пише: Милош Васиљевић Лако је бити Србин у Републици Српској и Србији, али није у Федерациjи Босне и Херцеговине, а поготово не у Хрватској. Страшна стратиша, убијање и протјеривање наших људи су иза нас, али чини се да ни у миру оно мало српског живља што је остало на вјековним огњиштима, није спокојно. Посљедњи у реди испада и провокација, којим се дословно ругају нашем народу је и примјер у близини Задра, гдје тамошње

Епископ Сергије: Поп Пилип и повампирена мржња

Након што смо у молитви, миру и тишини на свјетло дана изнијели мошти свештеномученика Пилипа Карановића, мог претходника у свештенству и мог часног претка, којег су Турци, без суда и кривице, објесили у петровачком селу Пркоси далеке 1832. године, очекивали смо да ће ова вијест, објављена без жеље за сензационализмом, бити дочекана са разумијевањем и подршком. Ипак, суочили смо се са грубим нападима и говором мржње на друштвеним мрежама, гдје се, у коментарима, по већ устаљеној и добро познатој матрици српско-православно свештенство, између осталог, назива „убицама које се крију испод мантије“. Истина, опет, боли оне који би да ћутимо, да повијемо главу пред властитом прошлошћу, који би да заборавимо све

Владимир Умељић

Владимир Умељић: СЕЈАЊЕ РАЗДОРА ИЗМЕЂУ ЈЕВРЕЈА И СРБА, ДВА НАРОДА-ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА ГЕНОЦИДА

Александар Корб тврди да се у хрватској држави 1941-1945. није догодио геноцид над Србима и, истовремено, циљано сеје раздор између Јевреја и Срба, покушавајући да од чувара сећања на Холокауст прибави једну врсту „правоверног легитимитета“, такорећи „carte blanche“ (бланко овлашћење), „free hand“ (слободна рука) смислу алибија за своју србофобију. При томе он, међутим, прави једну кардиналну грешку управо у односу на јеврејске жртве Холокауста. Немачки историчар Александар Корб је познат као један од најпроминентнијих и најбескрупулознијих порицатеља Србоцида хрватске државе 1941-1945. Он отворено заступа крајње ревизионистички став, да се „у хрватској држави 1941-1945. није догодио геноцид над Србима“, да је та тврдња „само једна (велико)српска националистичко-комунистичка конструкција, гајење циничног култа

Атентат у Марсељу био је увод у геноцид у НДХ

Многи сматрају да су убиством краља убијени народно јединство и сама Краљевина Југославија, која је после његове смрти преуређена стварањем Бановине Хрватске, а онда ударом споља 1941. срушена, подељена, а од дојучерашње браће српски народ је доживео стравичне злочине, геноцид у усташкој Независној држави Хрватској коју су водили они који су оптужени и осуђени за убиство краља Александра. Пише: Момчило Павловић, историчар Деветог октобра 1934. у пола четири по подне стигао је југословенски брод „Дубровник” са краљем Александром Карађорђевићем у марсељску луку, праћен целокупном француском средоземном флотом, у званичну посету Француској. Министар морнарице Франсоа Пјетри пошао је у сусрет југословенском ратном броду, док су луку надлетали француски хидроавиони. У адмиралском

ХОЛОКАУСТ ИЗЛАЗИ ИЗ ПОДРУМА ВАТИКАНА: Теме ће се одразити на будуће односе католика и Јевреја, али и православаца

Улога папе Пија XII, са новооткривеним документима из његовог понтификата у време Другог светског рата и њихов значај за јеврејско-хришћанске односе биће централна тема Међународне конференције на римском Универзитету Грегоријана од 09. до 11. октобра. Пише: ВН Биће то највећи сусрет икада организован по отварању ватиканских архива на захтев папе Фрање, који је упутио марта 2022. године. Говориће историчари и теолози, хришћани и Јевреји, водиће се дијалог између историје и теологије. У седам заседања у три дана изаћи ће на светлост дана и нови документи о понтификату папе Пија XII и њихов значај за откривање истине на тему „папа није знао – папа је знао“. Биће то дијалог о историјским

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.