arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Predrag Vasiljević

Molitva

26. novembar 2015.

U danima kad buja ekstremizam u Prištini, kad preobučeni teroristi suspenduju sve dogovore sa Beogradom, najmanje što može da nam pomogne su ovakve izjave sa vrha Srpske pravoslavne crkve.   Piše:Predrag Vasiljević NIJE knez Lazar 1389. poveo Miloša Obilića i srpske vitezove na Kosovo da „prolije krv“ već je izabrao carsko nebesko i vinuo se u večnost odbranom svete zemlje. Nikad patrijarh srpski Pavle, koji je bio verski i duhovni vođa naroda u najkrvavijim godinama zla, nije javno pozivao da puškom i nožem branimo naše iako se i to moralo. Poruku patrijarha Irineja u Visokim Dečanima da će Srbi, ako treba, proliti i krv za odbranu svetinja mogu da koriste

Divani ličkih spomenika

23. novembar 2015.

Spisateljica iz Švajcarske odradila dug prema kraju iz kog je potekla: Knjiga Milene Čanković posvećena je svim Ličanima kojih više nema, osobito stradalima u ratovima. ‘Divani ličkih spomenika’ je najnovija knjiga o Lici i Ličanima koja je ovih dana ugledala svjetlost dana. Milena Čanković iz Srednje Gore kod Udbine, nastanjena u Švajcarskoj, nakon višegodišnjih priprema, izdala je ovu knjigu koja će po svemu sudeći ostaviti značajan trag. Knjiga je u biti puna ljubavi za ono ‘nekada’ i puna osude za ono što se dogodilo između dva naroda, misleći na Srbe i Hrvate, govori nam Milena, te ističe da u knjizi ima i jako puno priča iz posljednjeg rata te stradanja

nikola-kobac.jpg

Pismo – posljednjim listovima gore naše

22. novembar 2015.

Piše: Nikola Kobac Ne ljutite se što latinicom pišem. Vjerujte, znam ja ćirilicu, čitati, pisati. To Vam sada nisam namjerio dokazivati. Želim prije svega, da ovo Pismo čitaju zemljaci, poznanici i dojučerašnji prijatelji, koji  ne umiju  srpskim slovima opštiti. Podsjećam sve Vas i svakog pojedinačno da je ovo „terorističko“ pismo „umni proizvod“ Vašeg komšije i našeg reformatora Save Mrkalja (1783 – 1833.) koji bi trebao biti uvršten među sto najumnijih, do danas rođenih Srba. Preteča je Vuka Stefanovića Karadžića. Sava se rodi uman nadomak Zagreba, a dušu ispusti duševno poremećen u Beču. U onoj nekadašnjoj Evropskoj zajednici (EU) koja se tada zvala Austrougarska carevina (AU). Carevina koja je tada donosila

U Srbiju stiže Krajina (5)

22. novembar 2015.

Piše: Prim. dr Dragica Lukić Paraćinski sanitet odvezao bolesnika za Sremsku Mitrovicu. Tražim preko policije da dođe zrenjaninski, sa prve naplatne rampe. Kažu, nema ih, otišli su, napustili punkt. Utronjala sam se.  Ostajem samo sa dva lekara, jednim tehničarom i dva studenta. Posla puno. Pomažu nam aktivisti Crvenoga krsta. Tu su i kolega Milan iz Riđice, student i dve učenice Medicinske škole iz Sombora. Pomažu iznemoglim, prenose ih na rukama. Student visok, a u naručju kao poveću lutku nosi krhku, malu bakicu. Treba zbrinuti pet, šest, osam hiljada ljudi. Kažem unproforcu da će sad sanitet, samo što nije stigao, a znam da neće stići bar jedan sat. Radnici policije uvek

U Srbiju stiže Krajina (4)

21. novembar 2015.

Piše: Prim. dr Dragica Lukić Golobradi dečaci zagledaju me oduševljeno. Svi bi da imaju takvu jaknu, da je nose u školu, na fakultet. A tek amblem! Nije ova jakna da se takva nosi, deco, može se prefarbati pa je onda nosite, kažem. Zašto se stidite amblema i jakne, pitaju me. Zašto se stidite srpstva, reče mi neko od njih. Čuvajte tu jaknu, ona je istorija, dobacuje neko od odraslih. Opet me guši, stežu me grudi. Koliko brige, suza, truda treba majci da odhrani vojnika, a onda ga država uzme, uzme zauvek. Bar da ima vajde od toga! A ne ovako. Ovako je moglo i bez ovoga. Možda će ovi dečaci,

Đurđic u Kosovcu

20. novembar 2015.

Piše: Nemanja Dević Danas sam našao vremena da malo prošetam selom. Đurđic je slava 14 familija poteklih od braće Kneževića-Karića u Kosovcu koji je i ime dobio da podseća potomke odakle su im se preci doselili u vreme tzv. Druge seobe Srba. Srećan sam što sam odavno mogao da izradim porodično stablo moje familije po majci i tako rekonstruišem sudbinu mojih predaka od prve polovine 18. veka naovamo. Bilo bi zanimljivo da danas čitamo pravu pravcatu bajku o njihovim životima – no kao glavni zaključak se nameće to da smo mi zaista potomci vitezova u opancima. I da smo svi doslovno izdanci tog novorođenog i osobenog plemstva 19. veka –

Dmitrović: Zašto u Zagrebu nije bilo srpske stranke

20. novembar 2015.

Ovaj Dmitrovićev tekst objavljen prije pet godina i danas je više nego aktuelan. Zato smo odlučili da ga ponovo objavimo na portalu. Piše Ratko Dmitrović Usprkos značajnom broju Srba i najvećoj koncentraciji srpske inteligencije u Zagrebu kao i velikim medijskim mogućnostima koje je pružala situacija u glavnom gradu Hrvatske, početkom raspada Jugoslavije Srbi nisu povukli potez koji bi, izvesno je, drugačije odredio danas poznatu istoriju. Raspad Jugoslavije Srbi u Hrvatskoj dočekali su potpuno nespremni i neorganizovani. Takvo stanje, uz srpsku poslovičnu nonšalantnost i nebrigu za suštinska nacionalna pitanja, bilo je uzrokovano sistematskom i vrlo pedantno vođenom politikom Zagreba prema Srbima, još od ranih pedesetih, kada su na brutalan način ugušeni

U Srbiju stiže Krajina (3)

20. novembar 2015.

Piše: Prim. dr Dragica Lukić Jedan čiča nosi sendvič, sasušen u ruci, čuva ga. Pitam ih da li mu šta treba. Ne treba ništa, kaže. Ala mi je pitanje?! Divim se i čudim svojim glupim pitanjima. Šta da radim, ne znam bolje. Ne spavam, hodam sanjiva, saosećam sa ponornicom, odoh u dubinu, u beznađe. Prošlo je tačno 86 sati kako nisam oka sklopila. Nemam vremena, moram svojima da pomognem. Moram sada biti Srbija, ceo srpski narod koji ih čeka sada sam ja. Nema nikog od zvaničnika. Samo crvenokrstaši, policajci, zdravstveni radnici i ja dočekujemo kolonu. Kažu mi da je čovjek sa sendvičem bio imućan domaćin. Uvek je za Božić nosio

U Srbiju stiže Krajina (2)

19. novembar 2015.

Piše: Prim. dr Dragica Lukić Želim da imam uvid u celu zdravstvenu situaciju, a policija nam bila dozvolila samo do mosta na Drini. Preko kažu, ne može. „Dokle zdravstvena ekipa može ići u dubinu?“ – pitala sam na tom sastanku, pre nego što sam krenula. „Dokle god možete!“ Mislim u šta sam se uvalila? I ja i zdravstvene ekipe! Sada me prožima sve veći strah. Kolega koji u meni izaziva veliku antipatiju (posle čujem da i druge kolege isto osećaju), kaže, na pitanje humanitaraca koji žele da nam pomognu, da imamo dovoljno lekova. Pitam, nezadovoljna za koliko vremena imamo lekova. Za danas odgovara kolega. Oho, mislim nastavljam da pitam: „Od

U Srbiju stiže Krajina

18. novembar 2015.

Piše: Prim. dr Dragica Lukić Idem u susret koloni Krajišnika. Polako zavirujem u svako vozilo. Pitam, ima li dece, trudnica, bolesnih? Dajem potvrdu, list hartije odcepljen iz mog džepnog notesa, da bolesne milicija propusti. Pre polaska se nisam dogovarala sa milicijom o ovome, možda će se napraviti još veća gužva u saobraćaju. Pa ću biti kriva. Kolone vozila ionako su zakrčile put. Niko neće da izađe iz kolone, neće da se odvaja od svojih. Bolesnici i trudnice žele da ostanu gde su. A i što bi, mislim, to im je jedino ostalo: da budu zajedno. Širim ruke u sebi, da ih sve zagrlim, da budem željena Srbija, da im olakšam

Bolestan od ljubavi prema Baniji

18. novembar 2015.

Ja sam ti brate, bolestan od ljubavi prema Baniji, ali od te bolesti se ne želim liječiti. Daj Bože da potraje – Dragan Tovarlaža iz Brezovog Polja. Samotnjak Dragan Tovarlaža iz Brezovog Polja, brdovitog sela u srcu Banije, između Gline i Dvora, spreman je preboljeti bilo kakav gubitak iz svoje stoljetne drvene kuće: namještaj, poljoprivredne alatke, šporet i još mnogo toga, ali nikako ne bi želio ostati bez svog fenjera kojega ljubomorno čuva kao da je riječ o nekoj posebnoj dragocjenosti. Za Dragana to i jest pravo blago jer do njegove kuće na osami, visoko u brdima, struja još nije došla, pa ovaj hrabri, ali i oprezni povratnik, ako šeta

Zašto niko ne žali 286 streljanih Ruskinja u Ukrajini?

16. novembar 2015.

Premijer DNR-a, Aleksandar Zaharčenko, kritikovao je svetske medije koji ćute o stravičnom zločinu koji je otkriven u gradu Krasnoarmejsk, u oblasti Donjecka. Naime, još ranije je prijavljen nestanak 400 žena u ovom gradu, a one su bile uzrasta od 18 do 25 godina. Sada je pronađena masovna grobnica sa 286 tela nestalih devojaka, a za veliki broj njih se još uvek ne zna ništa. Krasnoarmejsk je mesto u kojem je delovao ukrajinski bataljon „Dnjepr-1″, istakao je Zaharčenko i dodao da su 14. oktobra ove godine devojke nestale bez traga. „Pronašli smo 286 leševa ovih devojaka, a svakoj je pucano u potiljak.“ – kaže Zaharčenko, objašnjavajući brutalnost ovog neljudskog zločina. Zapadni

Akcija sad!

15. novembar 2015.

Hajde da budemo malo konstruktivni pa da vidimo ko je ovdje pomodar sa postavljanjem francuske zastave preko profilne fotke, a ko je zaista spreman da pomogne bližnjem. Pošto u tom simpatičnom modnom gestu, oprostite mi, ali ne vidim da se nekom konkretno pomaže. Volontiram za humanitarno društvo „Srbi za Srbe„. Danas sam posjetio jednu porodicu u okolini Banjaluke. Stanislav i Rada žive u teškim uslovima, inače su izbjegli iz Ključa. Žive u kući koju su kupili na kredit sa svoje šestoro djece. Nemaju vodovod pa po vodu idu sa malom cisternom do obližnjeg hidranta. U teksu priloga  imate vezu na stranicu na kojoj možete uplatiti skromnu donaciju od 10€ ili više,

Geni kameni

13. novembar 2015.

Đaci na đake – samo jedan od ovogodišnjih napada iz mržnje: U velikom broju slučajeva, baš kao i prilikom napada na učenike Srpske pravoslavne opšte gimnazije, omiljeno oružje napadača je kamen. Nakon što ih je u autobusu javnog prijevoza izvrijeđala po nacionalnoj osnovi i to bez reakcije ostalih saputnika, grupa srednjoškolaca prošli je petak kamenjem napala svoje vršnjake, učenike zagrebačke Srpske pravoslavne opšte gimnazije. Kamenovanje je nastavljeno nakon što su gimnazijalci ušli u dvorište svoje škole, pa je osim stakla na ulazu u Gimnaziju oštećen i duhovni centar u kojem stanuje mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije. Većina medija o ovom događaju izvijestila je kao da se radi o ‘neviđenom vandalskom djelu’. Barem

Nikola Kobac

TUĐI IZBORI U MOJOJ DOMOVINI

5. novembar 2015.

Piše: Nikola Kobac Za koji dan će Hrvatska birati. Saborske zastupnike, ovi hrvatsku vladu, hrvatska vlada hrvatsku politiku, hrvatska politika potvrditi hrvatske prijatelje, hrvatski prijatelji će izabrati hrvatske neprijatelje… i tako redom, od kako postoji Hrvatska koja smije i može glasati, birati i radovati se. Mnogo godina prije, dok je Car birao demokratija je ćutala. Danas je drugačije: Dok narod (demos) bira Predsjednik odlučuje. Dok je Austrougarska gospodarila, mobilisala i uslove života u Hrvatskoj određivala, Hrvatska je bila velika samo onda kada je trebala na strani Carevine ratovati. Danas je velika onoliko koliko uspješno veliča „blistavu“ pobjedu i protjerivanje svojih građana srpske nacionalnosti te 1995. godine. Istina je da je to

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA