arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Đurđic u Kosovcu

20. novembar 2015.

Piše: Nemanja Dević Danas sam našao vremena da malo prošetam selom. Đurđic je slava 14 familija poteklih od braće Kneževića-Karića u Kosovcu koji je i ime dobio da podseća potomke odakle su im se preci doselili u vreme tzv. Druge seobe Srba. Srećan sam što sam odavno mogao da izradim porodično stablo moje familije po majci i tako rekonstruišem sudbinu mojih predaka od prve polovine 18. veka naovamo. Bilo bi zanimljivo da danas čitamo pravu pravcatu bajku o njihovim životima – no kao glavni zaključak se nameće to da smo mi zaista potomci vitezova u opancima. I da smo svi doslovno izdanci tog novorođenog i osobenog plemstva 19. veka –

Dmitrović: Zašto u Zagrebu nije bilo srpske stranke

20. novembar 2015.

Ovaj Dmitrovićev tekst objavljen prije pet godina i danas je više nego aktuelan. Zato smo odlučili da ga ponovo objavimo na portalu. Piše Ratko Dmitrović Usprkos značajnom broju Srba i najvećoj koncentraciji srpske inteligencije u Zagrebu kao i velikim medijskim mogućnostima koje je pružala situacija u glavnom gradu Hrvatske, početkom raspada Jugoslavije Srbi nisu povukli potez koji bi, izvesno je, drugačije odredio danas poznatu istoriju. Raspad Jugoslavije Srbi u Hrvatskoj dočekali su potpuno nespremni i neorganizovani. Takvo stanje, uz srpsku poslovičnu nonšalantnost i nebrigu za suštinska nacionalna pitanja, bilo je uzrokovano sistematskom i vrlo pedantno vođenom politikom Zagreba prema Srbima, još od ranih pedesetih, kada su na brutalan način ugušeni

U Srbiju stiže Krajina (3)

20. novembar 2015.

Piše: Prim. dr Dragica Lukić Jedan čiča nosi sendvič, sasušen u ruci, čuva ga. Pitam ih da li mu šta treba. Ne treba ništa, kaže. Ala mi je pitanje?! Divim se i čudim svojim glupim pitanjima. Šta da radim, ne znam bolje. Ne spavam, hodam sanjiva, saosećam sa ponornicom, odoh u dubinu, u beznađe. Prošlo je tačno 86 sati kako nisam oka sklopila. Nemam vremena, moram svojima da pomognem. Moram sada biti Srbija, ceo srpski narod koji ih čeka sada sam ja. Nema nikog od zvaničnika. Samo crvenokrstaši, policajci, zdravstveni radnici i ja dočekujemo kolonu. Kažu mi da je čovjek sa sendvičem bio imućan domaćin. Uvek je za Božić nosio

U Srbiju stiže Krajina (2)

19. novembar 2015.

Piše: Prim. dr Dragica Lukić Želim da imam uvid u celu zdravstvenu situaciju, a policija nam bila dozvolila samo do mosta na Drini. Preko kažu, ne može. “Dokle zdravstvena ekipa može ići u dubinu?” – pitala sam na tom sastanku, pre nego što sam krenula. “Dokle god možete!” Mislim u šta sam se uvalila? I ja i zdravstvene ekipe! Sada me prožima sve veći strah. Kolega koji u meni izaziva veliku antipatiju (posle čujem da i druge kolege isto osećaju), kaže, na pitanje humanitaraca koji žele da nam pomognu, da imamo dovoljno lekova. Pitam, nezadovoljna za koliko vremena imamo lekova. Za danas odgovara kolega. Oho, mislim nastavljam da pitam: “Od

U Srbiju stiže Krajina

18. novembar 2015.

Piše: Prim. dr Dragica Lukić Idem u susret koloni Krajišnika. Polako zavirujem u svako vozilo. Pitam, ima li dece, trudnica, bolesnih? Dajem potvrdu, list hartije odcepljen iz mog džepnog notesa, da bolesne milicija propusti. Pre polaska se nisam dogovarala sa milicijom o ovome, možda će se napraviti još veća gužva u saobraćaju. Pa ću biti kriva. Kolone vozila ionako su zakrčile put. Niko neće da izađe iz kolone, neće da se odvaja od svojih. Bolesnici i trudnice žele da ostanu gde su. A i što bi, mislim, to im je jedino ostalo: da budu zajedno. Širim ruke u sebi, da ih sve zagrlim, da budem željena Srbija, da im olakšam

Bolestan od ljubavi prema Baniji

18. novembar 2015.

Ja sam ti brate, bolestan od ljubavi prema Baniji, ali od te bolesti se ne želim liječiti. Daj Bože da potraje – Dragan Tovarlaža iz Brezovog Polja. Samotnjak Dragan Tovarlaža iz Brezovog Polja, brdovitog sela u srcu Banije, između Gline i Dvora, spreman je preboljeti bilo kakav gubitak iz svoje stoljetne drvene kuće: namještaj, poljoprivredne alatke, šporet i još mnogo toga, ali nikako ne bi želio ostati bez svog fenjera kojega ljubomorno čuva kao da je riječ o nekoj posebnoj dragocjenosti. Za Dragana to i jest pravo blago jer do njegove kuće na osami, visoko u brdima, struja još nije došla, pa ovaj hrabri, ali i oprezni povratnik, ako šeta

Zašto niko ne žali 286 streljanih Ruskinja u Ukrajini?

16. novembar 2015.

Premijer DNR-a, Aleksandar Zaharčenko, kritikovao je svetske medije koji ćute o stravičnom zločinu koji je otkriven u gradu Krasnoarmejsk, u oblasti Donjecka. Naime, još ranije je prijavljen nestanak 400 žena u ovom gradu, a one su bile uzrasta od 18 do 25 godina. Sada je pronađena masovna grobnica sa 286 tela nestalih devojaka, a za veliki broj njih se još uvek ne zna ništa. Krasnoarmejsk je mesto u kojem je delovao ukrajinski bataljon „Dnjepr-1″, istakao je Zaharčenko i dodao da su 14. oktobra ove godine devojke nestale bez traga. „Pronašli smo 286 leševa ovih devojaka, a svakoj je pucano u potiljak.“ – kaže Zaharčenko, objašnjavajući brutalnost ovog neljudskog zločina. Zapadni

Akcija sad!

15. novembar 2015.

Hajde da budemo malo konstruktivni pa da vidimo ko je ovdje pomodar sa postavljanjem francuske zastave preko profilne fotke, a ko je zaista spreman da pomogne bližnjem. Pošto u tom simpatičnom modnom gestu, oprostite mi, ali ne vidim da se nekom konkretno pomaže. Volontiram za humanitarno društvo “Srbi za Srbe“. Danas sam posjetio jednu porodicu u okolini Banjaluke. Stanislav i Rada žive u teškim uslovima, inače su izbjegli iz Ključa. Žive u kući koju su kupili na kredit sa svoje šestoro djece. Nemaju vodovod pa po vodu idu sa malom cisternom do obližnjeg hidranta. U teksu priloga  imate vezu na stranicu na kojoj možete uplatiti skromnu donaciju od 10€ ili više,

Geni kameni

13. novembar 2015.

Đaci na đake – samo jedan od ovogodišnjih napada iz mržnje: U velikom broju slučajeva, baš kao i prilikom napada na učenike Srpske pravoslavne opšte gimnazije, omiljeno oružje napadača je kamen. Nakon što ih je u autobusu javnog prijevoza izvrijeđala po nacionalnoj osnovi i to bez reakcije ostalih saputnika, grupa srednjoškolaca prošli je petak kamenjem napala svoje vršnjake, učenike zagrebačke Srpske pravoslavne opšte gimnazije. Kamenovanje je nastavljeno nakon što su gimnazijalci ušli u dvorište svoje škole, pa je osim stakla na ulazu u Gimnaziju oštećen i duhovni centar u kojem stanuje mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije. Većina medija o ovom događaju izvijestila je kao da se radi o ‘neviđenom vandalskom djelu’. Barem

Nikola Kobac

TUĐI IZBORI U MOJOJ DOMOVINI

5. novembar 2015.

Piše: Nikola Kobac Za koji dan će Hrvatska birati. Saborske zastupnike, ovi hrvatsku vladu, hrvatska vlada hrvatsku politiku, hrvatska politika potvrditi hrvatske prijatelje, hrvatski prijatelji će izabrati hrvatske neprijatelje… i tako redom, od kako postoji Hrvatska koja smije i može glasati, birati i radovati se. Mnogo godina prije, dok je Car birao demokratija je ćutala. Danas je drugačije: Dok narod (demos) bira Predsjednik odlučuje. Dok je Austrougarska gospodarila, mobilisala i uslove života u Hrvatskoj određivala, Hrvatska je bila velika samo onda kada je trebala na strani Carevine ratovati. Danas je velika onoliko koliko uspješno veliča “blistavu” pobjedu i protjerivanje svojih građana srpske nacionalnosti te 1995. godine. Istina je da je to

Promovisana izdanja Spomen područja “Donja Gradina”

31. oktobar 2015.

Na 60. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga danas je predstavljena knjiga o preživjelim jasenovačkim logorašima “Zaboravljeni” i naučni časopis “Topola”, izdanja Javne ustanove “Spomen-područje Donja Gradina”. Direktor Sekretarijata za vjere Republike Srpske Dragan Davidović rekao je da je Donja Gradina bila najveće srpsko stratište na kojem je stradalo oko 340.000 ljudi, najviše Srba, te Jevreja i Roma. “Ne postoji stratište u istoriji srpskog naroda gdje je toliko ljudi ubijeno na jednom mjestu”, rekao je Davidović na promociji na štandu Republike Srpske. On je istakao da je poseban značaj Donje Gradine i u tome da je raspadom Jugoslavije jedno od nekoliko velikih mjesta stradanja srpskog naroda, koja su ostala pod kontrolom žrtava.

Jadovno 1941. – DA SE NE POZABI

24. jun 2010.

DA SE NE POZABI Prenesite letak v formatu PDF Misiji Jadovni lahko pomagate, če letak obojestransko, barvno natisnete na A4 papir, ga prepognete in podarite prijateljem. Pomagajte našim projektom z donacijo AGAINST OBLIVION– CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – PROTIV ZABЫVANIЯ – PROTI POZABI – PROTIV ZABORAVA

Jadovno 1941. – GEGEN DAS VERGESSEN

24. jun 2010.

GEGEN DAS VERGESSEN Laden Sie den Flyer im PDF-Format herunter Sie können die Mission Jadovno unterstützen, indem Sie den Flyer beidseitig auf A4-Papier in Farbe drucken, falten und Ihren Freunden schenken. Unterstützen Sie unsere Projekte mit einer Spende AGAINST OBLIVION– CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – PROTIV ZABЫVANIЯ – PROTI POZABI – PROTIV ZABORAVA

Jadovno 1941. – CONTRO L‘OBLIVIONE

24. jun 2010.

CONTRO L‘OBLIVIONE SCARICA IL VOLANTINO IN FORMATO PDF PUOI AIUTARE LA MISSIONE DI JADOVNO STAMPANDO IL VOLANTINO SU ENTRAMBI I LATI, IN COLORE IN FORMATO A4, PIEGALO E DONALO AI TUOI AMICI. AIUTA I NOSTRI PROGETTI CON UNA DONAZIONE AGAINST OBLIVION– CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – PROTIV ZABЫVANIЯ – PROTI POZABI – PROTIV ZABORAVA

Jadovno 1941. – PROTIV ZABORAVA

24. jun 2010.

PROTIV ZABORAVA Skinite letak u PDF formatu Jadovničku misiju možete pomoći ako štampate letak obostrano, u boji na papiru A4 formata, presavijete i poklonite prijateljima. Pomozite naše projekte donacijom AGAINST OBLIVION– CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – PROTIV ZABЫVANIЯ – PROTI POZABI – PROTIV ZABORAVA

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA