arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Нису заборављене жртве убијене у Бајића јамама код Костајнице

3. август 2016.

У понедељак, 01. августа 2016. послије подне унаточ лошем времену служен је парастос, на “Бајић јамама”, недалеко бивше циглане и жељезничке станице у Хрватској Костајници. Служио је протојереј-ставрофор, Далибор Танасић. На овом мјесту недалеко града, убијено је од 1941-1945. године око 2ооо лица, становника села са обе стране Уне. У ноћи 31.7.1941. убијена је прва група, 16 сељака из оближњих села Чукура и Пањана.Током слиједећег дана, 1.8.1941. стрељано је 3о становника Босанске Костајнице а потом и 23 лица из села општине Мајур и 16 из Утолице,  да би се након тога наставила готово стална погубљења. У вријеме трајања офанзиве на Козари 1942. године у привремени логор код Шумарије дотјерано је

Академик Василије Крестић Фото Н. Фифић

Шта хоће Вељко Ђурић Мишина?

3. август 2016.

Текстом “Чему замајавање јавности с пописом српских жртава”, који је објављен у Политици 28. јула, Ђурић жели да осујети рад на попису пострадалих Срба у двадесетом веку. Он признаје да је такав попис неопходно обавити, па да је и сам покушавао да оргaнизује рад на том послу, али да његов предлог „није наишао на интересовање у високим органима државне управе”. Сад, кад се тог посла прихватило Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку и када је Свети синод Српске православне цркве, препознавши племениту потребу таквог посла, одлучио да посредством својих парохија помогне Друштву у прикупљању имена пострадалих Срба, Ђурић је то оценио као „замајавање јавности”. Штавише,

У Ламинцима откривен реновирани споменик погинулим бирцима

2. август 2016.

У Ламинцима код Градишке данас је служен парастос и положени су вијенци на реновирани спомен-комплекс погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског и Народноослободилачког рата и жртвама фашистичког терора из овог краја. Вијенце су положили начелник општине Градишка Зоран Латиновић, представници општинске и мјесне борачке организације, СУБНОР-а, мјесне заједнице Ламинци, представници СДС-а и породице погинулих бораца. Начелник општине Градишка Зоран Латиновић изразио је задовољство што је на Илиндан, када се обиљежава храмовна слава и народни збор у Ламинцима, откривен реновирани споменик погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата и на достојанствен начин одан помен свим српским жртвама у протеклим ратовима. “Општина се потрудила да изградњом нових путева, довођењем водовода и другим активностима створи примјерене улове за живот

Владика Атанасије служио парастос жртвама усташког покоља на Шушњару

2. август 2016.

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије, уз саслужење свештенства ове епархије, служио је данас на Шушњару у Санском Мосту парастос за жртве усташког покоља на Илиндан 1941. године. Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић рекао је да се данас обиљежава 75 година од једног од највећих страдања Срба на простору бивше Југославије. “Овдје је 5.500 људи убијено и то је био један од покушаја НДХ да заплаши Србе, да их стави под потпуну контролу. Сански Мост је увијек био слободарски град, град који је знао да се бори за истинске вриједности”, рекао је Иванић новинарима у Санском Мосту. Он је изразио наду да ће власти Санског Моста, Унско-санског кантона

Диклић: Степинац може бити проглашен само за демона

1. август 2016.

У Хрватској се рехабилитује усташтво, а војни викар Независне Државе Хрватске /НДХ/ Алојзије Степинац може бити проглашен само за демона, а не за свеца, рекао је историчар Момчило Диклић из београдског Института за европске студије. Диклић је на промоцији Зборника радова број 11 и 12 “Грађански рат у Хрватској 1991-1995”, која је одржана у Библиотеци града Београда, истакао да постоји гомила докумената у свијету који говоре о улози Степинца у НДХ. “Постоје и многи документи о улози његових подређених свештеника, али би СПЦ и Србија требало да их преведу и упознају свијет са оним што је Степинац радио”, навео је Диклић. Он је истакао да је Степинац “пројектант елиминације српског

Вучић: Све што се дешава озбиљно утиче на очување мира и политичке стабилности

1. август 2016.

Премијер Србије Александар Вучић у писму највишим европским званичницима изразио је забринутост због дешавања у региону и указао на огољену антисрпску политику, прије свега у Хрватској. “Постоји безброј ствари које говоре о томе како се, пре свега у Хрватској, води једна огољена антисрпска политика”, рекао је Вучић на конференцији за новинаре, наводећи да ће Србија увијек свима пружати руку помирења. Он је, у име Владе Србије и грађана, упутио писмо предсједнику Европске комисије Жан Клоду Јункеру, високом представнику за спољну политику и безбједност Федерики Могерини, комесару за проширење Јоханесу Хану, те предсједнику Европског парламента Мартину Шулцу, у којем је указао на ситуацију у региону и на неопходност очувања мира и

Иванић послије Јадовна и на Шушњару

1. август 2016.

Након што је почетком јула мјесеца присуствовао парастосу код Шаранове јаме на Велебиту, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић присуствоваће сутра и парастосу на Шушњару у Санском Мосту. Програмом посјете предвиђено је да Иванић у 11.30 часова присуствује парастосу на Шушњару, а након тога у 13.00 часова полагању вијенаца жртвама усташког терора “Милин бирт” и “Клаоница”, саопштено је из Предсједништва БиХ. Илиндански дани почели су 30. јула у Оштрој Луци, а манифестација ће бити настављена посјетом Шушњару, спомен-комплексу за пострадале у усташком покољу о Илиндану 1941. године, те обиљежавањем дана и славе општине Оштра Лука – Свети Пророк Илија. На Илиндан 1941. године усташе су на Шушњару код

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 01. август 1941. – Годишњица масовних злочина над Србима широм НДХ

1. август 2016.

Село Смиљан (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Рица (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Удбина, долина у Плочанском кланцу. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића 20. Више о овом злочину: Злочин у личком селу Комић 1941. године Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Широка Кула

Slobodan_Milosevic.jpg

Милошевић представљен као Хитлер а Срби као нови нацисти

1. август 2016.

Аустријски историчар Курт Грич оцијенио је да је НАТО од 1999. године, када је напао Савезну Републику Југославију /СРЈ/, себи дао за право да глобално интервенише да би проширио свој утицај, те да је искористио медије да би оправдао интервенцију на СРЈ представљајући тадашњег предсједника Слободана Милошевића као новог Хитлера. “Сугерисано је да је то борба против новог Хитлера. Милошевић је наводно нови Хитлер, а Срби нови нацисти”, појаснио је Грич, који је и аутор књиге “Рат за Косово”. Милошевић је послужио као `жртвени јарац` јер је то било потребно Западу, посебно Њемачкој, како би могли да дефинишу непријатеља и зато су медији представили Милошевића као злочинца. То је конструкција

Служен парастос страдалима у Чапразлијама код Ливна

1. август 2016.

У поподневним часовима, у недељу 31. јула, служен је парастос на разрушеном спомен-гробљу у Чапазлијама код Ливна. На овом месту је сахрањено 28 мештана овог села које су усташе бациле у јаму Самогреда 30. јула 1941. године, западно од овог села. Двадесет година касније, њихови земни остаци пренети су и положени у гробницу у Чапразлијама, над којом је подигнут споменик. Током претходног рата, споменик је порушен, али кости пострадалих и даље почивају на овом месту. Парастос су служили отац Жељко Ђурица, парох лијевањски, и отац Срђан Белензада, парох веселињски. Током своје беседе, отац Жељко се захвалио верном народу који је дошао да присуствује парастосу, истичући да се окупљамо и молимо

Хитлер наређује: Заробите Дражу

31. јул 2016.

Шта је написао немачки генерал Александер Лер о рату у Југославији. Од Прве планинске дивизије фирер захтевао да по сваку цену ухвати Михаиловића живог. Сведоци смо тога да је историја као наука у социјалистичкој Југославији пола века упорно истрајавала на крајње поједностављеној и идеолошкој представи наше прошлости. Поједини центри, или боље рећи појединци, погубљени у идеолошким маглама и једноумљу, и саучесници у научним манипулацијама, још увек се грчевито труде да сачувају старе оцене и процене о неким, можда, и кључним збивањима у нашој историји. Новооткривена документа која демантују њихова становишта као да их не додирују. Резултат тога је да српски народ опет стоји на почетним позицијама у болном и мукотрпном

Атентатор на Амбасадора Роловића добио споменик

31. јул 2016.

Усташки терориста Миро Барешић, који је извршио атентат на југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића, добио је споменик у родном мјесту Драге код Пакоштана, а његово откривање заказано је за данас. Споменик је постављен пред родну кућу Барешића. Израду бронзане статуе финансирали су његови рођаци, пријатељи и саборци, уз помоћ општине Пакоштане, преноси “Јутарњи лист”. Штампан је и плакат на хрватском, енглеском, и немачком језику на којем се грађани позивају на отварања споменика поводом 25 година од погибије Барешића. Барешић је погинуо као хрватски војник 31. јула 1991. код Бенковца. Упркос томе што се спрема откривање споменика Барешићу, у Хрватској има оних који сматрају да је убиство југословенског амбасадора било

У Ливну обележено 75 година од страдања српског народа

31. јул 2016.

У суботу 30. јула у Ливну је одржана централна комеморација поводом 75 година од страдања српског народа у ливањском пољу током Другог светског рата. У капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине, Свету Литургију и помен страдалима служио је отац Срђан Белензада, парох веселињски, док је за певницом одговарао парох лијевањски, отац Жељко Ђурица, са народом. Литургији је присуствовало 60-ак верника, махом потомака страдалих, који се сваке године скупљају да обележе овај дан. Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У

Домагој Маргетић: Гади ми се моја Хрватска, руке су јој крваве до лаката од убијања Срба!

30. јул 2016.

Хрватски новинар-истраживач и бивши политичар Домагој Маргетић, поводом прославе 20. годишњице операције Олује упутио је отворено писмо “победницима” у којем им је поручио само једну реч – ФУЈ! Писмо Домагоја Маргетића преносимо у целости и на оригиналном језику на ком је написано (унапред се извињавамо свима, али због аутентичности писма нисмо га преводили на српски): “А док славимо ратове, о каквом то миру говоримо? Док су нам злочини државни празници, а злочинци национални јунаци, о каквом ми помирењу и с ким говоримо? Побједници славе побједе. А слободни људи су једноставно – слободни. Слободнима не требају ни побједе нити побједници, не требају им масовне помпозне, бахате прославе туђе несреће. Не разумију

Oluja.jpg

Централна манифестација 4. августа у Бусијама

30. јул 2016.

 Централна државна манифестација обиљежавања 5. августа – Дана сјећања на страдање и прогон Срба са подручја тадашње Републике Српске Крајине биће одржана у четвртак, 4. августа у Бусијама, општина Земун. Из Канцеларије Владе Србије за сарадњу са медијима саопштено је да ће се присутнима обратити предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Србије Александар Вучић. Парастос за све страдале Србе служиће патријарх српски Иринеј, а манифестација ће бити настављена умјетничким програмом под називом “„Наша је туга…велика”. Присутнима ће се обратити и дјевојка из колоне Јелена Шарић. Централној државној манифестацији присуствоваће министри у владама Србије и Републике Српске, чланови Народне скупштине Србије, Народне скупштине Републике Српске и других државних органа Србије

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА