
Бојана Вучић: ТИШИНА
ТИШИНА Одлазе тихо велики људи Без чудо буке, без чудо суза С болом што часне стиска им груди Уби их време, уби их туга…… Граничар цијелог свога живота И отац и ђед и прађед им био Бранио туђе, бранећи себе А никада своје гнијездо свио… Мајке синове рађаше своје Да пусту гмај’ну крче и бране Да нађу парче неба које…. Да им слобода однекуд сване… Граничар цијелог свога живота Између људи, између звијери И таман кад је гмајина родна Опет се пакуј, опет се сели….. Опет упртак на раме стави Са гмај’не родне нека се крене Граничара од сабље растави Нек у тишини умре и свене….. Одлазе тихо велики












