Душан Басташић, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Душан Басташић » Страна 220

У београдској галерији "Прогрес" вечерас је отворена изложба "Јадовно-Јасеновац-Козара-Сајмиште", поводом обиљежавања Дана пробоја заточеника из концентрационог логора Јасеновац.

Зар Срби и Роми нису страдали на Старом сајмишту?

12. мај 2017.

Реаговање поводом изложбе „Јадовно – Јасеновац-Козара – Сајмиште“ отворене 21. априла у београдској галерији „Прогрес“, а у организацији Музеја жртава геноцида из Београда. Народи, који негују културу сећања, о страдалим сународницима, тачно, одређеног дана, неизоставно, сваке године,у континуитету се присећају великог националног страдања. Јевреји 27. јануара, а Јермени 24. априла обележили су ове датуме као међународне дане сећања на жртве Холокауста и Геноцида. У Србији, као „пандан“, горе назначеним државним празницима, законом је установљен Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Он се обележава истог дана када је 1945, при крају рата, извршен пробој логора Јасеновац. Ове године Музеј жртава геноцида је желео,

Изложба "Моје Јадовно" отворена је у Музеју Козаре у Приједору у сарадњи са Удружењем грађана "Јадовно 1941" из Бањалуке

Изложба и предавање „Моје Јадовно“ у Крушевцу 09. маја 2017.

9. мај 2017.

У згради Културног центра Крушевац, у Легату Милића од Мачве, у 18. часова, 09. маја на Дан побједе над фашизмом, биће отворена изложба “Моје Јадовно”, у спомен страдалим Србима и Јеврејима у комплексу усташких логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Пре изложбе биће приказан документарни филм “Дан сјећања на Јадовно 1941-2016.” и одржано предавање Душана Ј. Басташића на тему: ,,О (не)култури заборава”. Изложба ће бити постављена од 09. – 19 маја 2017. а може се погледати од 09. до 19. часова. Изложба „Моје Јадовно“, аутора Душана Ј. Басташића, Драгослава Илића и Предрага Лозе је пројекат Културног центра Новог Сада и удружења Јадовно 1941. Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба у

ВИДЕО -Инфоратници, гост проф. др Предраг Ристић

8. мај 2017.

Тешко је уопште поставити пројектни задатак за спомен обележје геноцида и представити паклену машину којом је требало да се истреби читав један народ, тј. мој српски народ а са нама још и неки други народи. Један музеј ма како би био велик, мали је да у њега може да стане све што би требало да документује те зверске злочине. Извор: Снага народа Везане вијести: Др Предраг Ристић: Програмска идејна скица за спомен … Др Предраг Ристић – Дух и атмосфера храма Христовог Гроба … И Београд вапи за јасеновачким меморијалом: Српска тела су … Чека се Благослов за подизање Јадовничке капеле на Велебиту …

Шта очекивати од филма о Јасеновцу у продукцији и режији странаца?

27. април 2017.

Сјајно, не морамо ништа да платимо и неко други ће да обави посао умјесто нас. Даћемо им све што имамо – архив, материјал, логистику (да ли бесплатно или уз накнаду?). Само, да ли ће нам се допасти резултат тог посла? Коме ћемо да се пожалимо, ако слика и порука коју тај филм пошаље у свијет не буде онаква каква треба да буде – истинита? Пише: Зорица Ђоковић Зашто мислимо да ће странци боље испричати ову страшну причу српске националне историје, која није само српска, али се нас Срба највише тиче? Само зато што имају паре које ми, наводно, немамо (а имали смо да издвојимо неколико милиона у име наводног геноцида

С. Живановић: Поводом увреда и неистина које је јавно изрекао Вељко Ђурић Мишина

27. април 2017.

Сматрам да господину Мишини, као директору Музеја жртава геноцида у Београду остаје да се извини свима онима које је својим неодговормим изјавама у јавности увредио и да се одрекне неистина које је изговорио. У својим излагањима, које је пренело више медија у Србији, Вељко Ђурић Мишина, Директор Музеја геноцида у Београду, је изјавио следеће: „Србољуб Живановић je 1964. године био млађи асистент Завода за анатомију Медицинског факултета у Новом Саду. Почетком године, вољом и дозволом високих политичких и државних (значи и безбедносних) структура, постављен је за члана нарочите комисије…” (није тачно) „…да све то буде фотографисано и снимљено филмском камером”… (није тачно) “…у тим доступним јавности документима види се нешто

Изложба “Моје Јадовно” у Козарској Дубици на Дан општине 27. априла

27. април 2017.

У холу Средњошколског центра “Никола Тесла” у Козарској Дубици, у четвртак 27. априла 2017. године, око 11 часова биће отворена изложба „Моје Јадовно“. Дан општине Козарска Дубица, 27. април и ове године ће бити обиљежен низом свечаности протоколарног, спортског и културног карактера. У јутарњим часовима, биће положени вијеници у парку на Тргу народних хероја код споменика Дубичанима убијеним на платанама 20. септембра 1944. године. Затим ће у холу Средњошколског центра “Никола Тесла” бити отворене изложбе “Доња Градина од села до меморијала”, аутора Дејана Мотла и “Моје Јадовно”, аутора Душана Ј. Басташића, Драгослава Илића и Предрага Лозе. Изложба ће бити постављена од 27. априла до 04 . маја 2017. а може

Милан Басташић: Ноћ страве и ужаса

26. април 2017.

Тих дана упорно је падала обилна киша и сусњежица. Kапути се нису ни присушили кад је с пута у двориште па у гањак јурнула група некаквих особа с ручним батеријама. Вичу: „Отварај”! Ударају у врата као сјекирама. То су усташе кундацима пушака разбијале врата уз вику: “Отварај или пуцамо”! Отац пође да отвори, али не може да откључа јер је кључ од удараца испао, а лампу није имао времена да упали. Напипа на земљи кључ и откључа прије него су разбили врата. Стакла су попуцала. Мајка је послије причала да су шесторица бајонетама на пушкама упереним у оца ушли у собу гдје смо спавали. Брат и ја смо спавали у

Кукати на туђем гробу нити је пристојно, нити у ту жалост ко верује

25. април 2017.

Образовање наставног особља о холокаусту доживљавам као „кукање на туђем гробу“. И сама вест о томе је некако миксована не би ли се забашурила суштина. Наше наставно особље усавршава се у Израелу да би нашој деци пренело знање о српском страдању у НДХ! Ех, што наше институције и професионалци не спроведоше тај пројекат? Истина, није о теми српског страдања било баш пожељно нашироко (сви знамо зашто и како), али ипак су се том темом бавили и наши историчари, бар они храбрији. Можда нису баш сви били историчари, као цењена професорка Смиља Аврамов, али су доста истражили, сакупили, сазнали, што не значи да нема на том подухвату још доста посла и

Најава: Изложба “Моје Јадовно” у Берлину

23. април 2017.

Повјереништво СПОЈИ Њемачка са сједиштем у Берлину, срдачно Вас позива на свечано отварање изложбе “Моје Јадовно”, о комплексу логора смрти Независне Државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг, гдје је од јуна до августа 1941. године убијено преко 40.000 Срба, Јевреја и Рома, од тога 38.000 Срба. Овај комплекс логора смрти се води као претеча злогласног логора Јасеновац – Доња Градина, нашег највећег стратишта у новијој историји Срба. Датум: Недјеља, 23. априла 2017. године Мјесто: Храм Светог Саве, Ruppiner Straße 28, 13555 Berlin Програм: 10:00 ч Света Литургија 12:00 ч Свечано отварање изложбе, послије тога дискусија и дружење Гости: Душан Ј. Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941; мр Иван Костић, народни посланик и предсједник одбора

Професоре Мишина у какву то расколничку каљужу гурате српску јавност?

21. април 2017.

Директор Музеја жртава геноцида нас онако “ex cathedra”, у маниру излагача на научном скупу, по ко зна који пут за редом, покушава заокупити бројем јасеновачких жртава Пише: Душан Ј. Басташић Онај дио невладиног сектора који окупља потомке и поштоваоце жртава Геноцида, на српском језику Погрома, Сатирања, Истребљења или Покоља почињеног од стране Независне Државе Хрватске, из много разлога пажљиво прати сваку јавно изнесену ријеч директора Музеја жртава геноцида из Београда. Од тога, која особа стоји иза те функције, много је важније да она представља не само највишу, државну институцију Србије али и васколиког српског народа, у чијој је компетенцији (између осталог) изучавање, публиковање и образовање Срба о Погрому, Сатирању, Истребљењу

Геноцид или холокауст?

15. април 2017.

Чини се да ће Срби о страдању сопствених предака учити од предавача школованих у иностранству, тј. Израелу. Пише: Зорица Ђоковић Чланак „Новости“ од 7. априла 2017. под насловом „У школама Српске изучавају злочине НДХ” изазвао је различите реакције. Добрим дијелом су те реакције позитивне, што је показатељ да постоји потреба да се догађања која су претходила Другом свјетском рату, као и сам рат и поратни период, објасне на неидолошки и непристрасан начин. Након више деценија компликоване и „тешке“ историје, наметнуте кривице и преувеличане одговорности, Србима прија да чују да се неко сјетио и њихових невиних жртава о којима, иначе, једва да има помена у уџбеницима историје. На први поглед, замисао је добра.

О уџбенику „Холокауст и његово значење“

11. април 2017.

И преопширно и недовољно Српским ђацима просветне власти намениле су један школски час за упознавање са Холокаустом (Прилог је објављен у листу Јеврејски преглед, број 2, Београд, фебруар 2011.) Овај уџбеник написали су Jisrael Gutman и Haim Šacker и први је са том темом на српском језику. Kњигу су успешно превеле с хебрејског оригинала Ана Шомло и Ела Kрстић. Објављен је прошле године, а издавач је Завод за уџбенике у Београду. Првенствено је намењен ученицима старијих разреда основних школа и средњошколцима, пре свега гимназијалцима али и студентима факултета где се изучавају историја и друштвене науке. На промоцијама ове књиге изречене су, с пуним правом, многе похвалне речи. Сагласан сам с

Момо Капор: Националиста ми је занимање

10. април 2017.

Новинар: – Да ли сте после свега остали националиста? Момо Капор: – Па то ми је занимање. Имам сертификат. Такође имам Вујаклијин речник страних речи и израза где под националиста пише: француска реч значи родољуб, патриота, човек који брине о интересима свог народа. И наравно не значи да си члан земунског клана. Патриотизам иначе нисам признавао за неку посебну категорију. То је обично ствар кућног васпитања, то је оно што те уче у кући, бака, дека, тата… Нормално понашање, да лепо кажеш добар дан, скинеш капу, уступиш столицу… није то никаква посебна вредност. ИЗДАЈНИЦИ су посебна вредност… ту мораш да се потрудиш и да ризикујеш свашта… Извор: Јавна служба

ВИДЕО: Српски народ између два зла – проф. др Смиља Аврамов

10. април 2017.

Приликом снимања филма „Иродови синови“ забележено је обиље материјала којег је, због временске ограничености, ауторима било немогуће уврстити у овај документарно-аналитички пројекат. Зато већину њихових саговорника додатно представљају појединачним видео записима. Иако злочин геноцида прати људски род од његовог настанка до данашњих дана, правно геноцид је систематизован и дефинисан тек у 20. веку. Међутим, за геноцид правно и морално није одговоран само извршилац. Професорка Смиља Аврамов открива мало познату чињеницу о одговорности Британаца за геноцид над Србима у НДХ. Извор: Пријатељ Божји

Анатомија једног геноцида

7. април 2017.

Истраживање научних радника резултирао је закључком да је НДХ била држава заснована по узору на национал-социјализам Пише: Р. Станковић Када је др Иво Голдштајн, хрватски историчар, рекао на једном научном скупу да „Независна Држава Хрватска није била ни независна, ни држава, нити је била хрватска држава“, била је то тачка поделе за хрватску политичку и научну елиту. На иницијативу професора Правног факултета Универзитета у Београду др Бориса Беговића, пре три године се окупила група угледних научних радника, универзитетских професора и после дугог и темељног истраживања, они су своје радове представили прошле недеље на Правном факултету у Београду на конференцији која је одржана под насловом Правни поредак Независне Државе Хрватске. „Циљ