arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Четници 28. маја 1941. напали немачку колону

8. јул 2019.

Зашто се у Србији не обележава дан почетка антифашистичке борбе? Закорачили смо у јул, месец који асоцира на рат, окупацију, крај прве Југославије. Буђење тих подсећања неумитно отвара и питања шта се заправо дешавало у Србији тог ратног пролећа и наступајућег устаничког лета. Пише: Иван Миладиновић Више од пола века прослављали смо 7. јул као Дан устанка, као дан почетка оружане борбе народа у Србији против окупатора, када су у Белој Цркви убијена двојица припадника жандармерије квислиншке владе Милана Недића, Богдан Лончар и Миленко Браковић. Славили смо овај дан и после распада СФР Југославије, све до 2001, када је укинут одлуком Владе Србије. КАДА су ветрови времена „одували“ са власти

Селак: Без културе сјећања не можемо напријед

8. јул 2019.

Социјалистичка партија гаји сјећање на 4. јули који се у бившој СФРЈ обиљежавао као Дан устанка против страних окупатора и њихових слуга, али и на бројне невине жртве из тог периода због чега смо припремили иницијативу да једна од улица у Бањалуци добије назив Улица шарговачких ученика у помен на 52 ученика школе у Шарговцу које су усташе убиле у школским клупама 1942. године, поручује посланик у Народној скупштини Српске и предсједник бањалучког одбора Социјалистичке партије Горан Селак, у интервјуу за Глас Српске. Горан СелакФото: РТРС – Социјалистичка партија ће се и даље залагати за то да се у Бањалуци и Српској његује култура сјећања на ослободилачке ратове и све

Борис Радаковић: Друга два народа у Приједору у већини су били на страни НДХ и нациста

7. јул 2019.

Коментаришући чланак под насловом Не дамо Козару Додиковим четницима, објављен на интернет страницама Црвена критика, историчар Борис Радаковић написао је на свом Фејзбук профилу слиједеће: „Само за један дан у борби против партизана, из Козарца, погинуло је 206 муслимана, док је за све вријеме рата у партизанима погинуло 158 муслимана са подручја Приједора. Са друге стране, у партизанима је током рата погинуло и 35 Хрвата, док су њихове жртве у редовима усташа и домобрана неколико десетина пута веће. Српске жртве у партизанским јединицама са подручја Приједора броје 2091 борца. Споменимо ту, и неколико стотина муслимана погинулих у редовима Шефкине милиције која се борила на страни усташа, итд. Треба додати и

Јован Дучић

НАЈПОТРЕСНИЈА ПЕСМА ЈОВАНА ДУЧИЋА: Била је заборављена у Србији, певала о Покољу нашег народа

7. јул 2019.

Извештаје о покољима над Србима од стране усташа, Дучић је прихватио веома тешко. Плакао је, очајавао и туговао над трагедијом свог народа. Тако је, 20.10.1941. године, настала његова мање позната, анатемисана песма “Врбас”.   Први пут је, као цитат (!), штампана у америчком издању Дучићевих сабраних дела 1951. године, и то у одељку “Уместо предговора”, Луке М. Пејовића. Из превеликог поштовања према мртвом песнику, Пејовић није желео да свој текст назове предговором. У њему је описао и последње Дучићеве дане, проведене код рођака Михаила Дучића у “Вили на језеру”: У “Вили на Језеру” Дучић је писао, певао и плакао, читајући извештаје о страшним покољима Срба у Босни и у Павелићевој

28 ГОДИНА ОД КРВАВОГ РАТА У СЛОВЕНИЈИ: Војнике ЈНА у Дежели убијали терористи

7. јул 2019.

Словеначки крвави трагови у десетодневном рату против ЈНА нису заборављени. На то подсећа и недавна кривична пријава коју је Тужилаштву за ратне злочине Србије поднео адвокат Душан Братић Пише: Драган Вујичић Данас се навршава 28 година од завршетка оружаних сукоба у Словенији, који су означили почетак распада СФРЈ. Рат је почео 27. јуна, а окончан 7. јула 1991, склапањем споразума између савезних и словеначких функционера на Брионима. Тадашња влада СФРЈ обавезала се да ће да повуче савезну војску, а власти у Љубљани да демобилизују своје трупе. Током тих неколико крвавих дана погинула су 44 војника ЈНА, од којих су многи били млађи од 20 година, а рањено их је 180.

У ХРВАТСКОЈ на НАТО вежби пијани хрватски и албански војници певали усташке песме, снимио их српски официр ОС БиХ!

6. јул 2019.

Како “Новости” незванично сазнају, скандалозан “наступ” хрватских и албанских војника догодио се касно увече 5. јуна. Хрвати су, под утицајем алкохола   ВОЈНУ вежбу поводом десетогодишњице чланства Хрватске у НАТО, одржану на полигону “Еуген Кватерник” код Слуња, обележио је скандал у којем су хрватски војници заједно са припадницима тзв. војске Косова певали усташке песме о клању Срба! Како “Новости” незванично сазнају, скандалозан “наступ” хрватских и албанских војника догодио се касно увече 5. јуна. Хрвати су, под утицајем алкохола, пуштали са разгласа песме из црне епохе НДХ, у чему им се придружило и двадесетак припадника оружаних снага тзв. Косова. Све то дешавало се у присуству припадника оружаних снага БиХ, који нису

Додик: Свјетски моћници намјерно ћуте о страдњу Срба

6. јул 2019.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је данас у Братунцу да је скоро свака кућа средњег Подриња завијена у црно и да је то мјесто страшних злочина у којем су само жртве добиле име, али не и налогодавци, иако су њихова имена незванично свима позната. Он је рекао да ће бити прекинут срамни завјет ћутања свјетских моћника, који то намјерно чине, и дијела сарајевске елите о страдању Срба у Подрињу, јер веома добро знају шта се овдје дешавало од 1992. до 1995. године. – То што они ћуте, не значи да се злочин није догодио, не значи да око 3.500 Срба, укључујући жене и дјецу, овдје нису страдали

Јулија Kош: Хрватска жели да сакрије истину о убијању Срба

5. јул 2019.

Истакнута загребачка и јеврејска интелектуалка Јулија Kош упозорава да се најављеним загребачким спомеником жртвама холокауста у Независној држави Хрватској жели сакрити истина да су, осим Јевреја и Рома, масовни злочини учињени над Србима. Она за “Нови лист” појашњава да су усташе расне законе и истребљење Јевреја и Рома преузеле из нацистичких норми, али да су са своје стране додали – и још прије Другог свјетског рата најавили – етничко чишћење Срба. Јулија Kош наводи да је о томе разговарала и са хрватским предсједником Kолиндом Грабар-Kитаровић, те да јој је рекла да би подизање споменика само за хрватске Јевреје била већ “довољно подла замисао скривања усташког етничког чишћења”. Тако се, сматра

Официр бивше Армије БиХ оптужен за ратне злочине

4. јул 2019.

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Мехмеда Добраче због сумњи да је на подручју Рогатице и Горажда починио ратни злочин над српским становништвом током 1995. године. Добрача (55) се терети да је као помоћник команданта за безбедност 81. дивизије Армије БиХ поступао противно правилима међународног хуманитарног права и одредбама Женевских конвенција о заштити ратних заробљеника и цивила за време ратног сукоба. Према наводима оптужнице, оптужени се терети за мучење, премлаћивање и злостављање заробљеника и цивила српске националности у просторијама Војног истражног затвора, који се налазио у згради бившег осигуравајућег друштва ЗОИЛ Горажду и другим локацијама. Заробљеницима су нанете тешке телесне и психичке повреде, наводи се у саопштењу из Тужилаштва БиХ.

У припреми нова књига о Јадовну – позивамо добротворе

3. јул 2019.

У припреми је друго, допуњено издање књиге „Јадовничка голгота свештенослужитеља Српске Православне Цркве 1941. године“, аутора јереја СПЦ Драгана Шућура. Прво издање књиге је објављено у издању удружења грађана Јадовно 1941. почетком 2014. године са благословом Епископа бањалучког господина Јефрема. Књига свједочи о Покољу, о страдању свештенослужитеља СПЦ у систему логора смрти НДХ Госпић – Јадовно – Паг. Јереј Драган Шућур дипломирани је теолог и магистар историјских наука, а тренутно службује као војни свештеник у Бањалуци у Оружаним снагама БиХ. Пошто аутор није био заинтересован за друго издање ове вриједне књиге, понудио је да удружење Јадовно 1941. откупи ауторска права за износ од 3.000 КМ. Мада је тражени износ био

Милан Ружић

Милан Ружић: Писмо ономе што је од нас остало

3. јул 2019.

Није ово написано због мене, тебе, њих, ових и оних – ово пишем због нас или барем због онога што је од нас остало Милан Ружић (Извор: Искра) Са кишом су ових дана падале и неке тешке речи које се тичу стања у Србији. Из потопљених улица изронили су проблеми и сакривено смеће. Депоније су се разлетеле около, а травњаци и улице заронили у блато. И нема више ни смисла говорити како је све у Србији добро, како напредујемо, како смо у „златном добу“, јер не би требало више да се лажемо. Дошли смо до тачке у којој се сабрало све оно чега смо се плашили толике деценије. Школство смо

“НОВОСТИ” ОТKРИВАЈУ: Два музеја на Старом сајмишту

3. јул 2019.

Шта доносе нова решења за Меморијал на Новом Београду? Страдање Рома биће део поставке „Пролазног логора Земун“ Меморијални  комплекс на београдском Старом сајмишту састојаће се из два музеја: „Judenlager Semlin“ (Јеврејски логор Земун) и „Anhalterlager Semlin“ (Пролазни логор Земун). Ово предвиђа најновији Преднацрт закона о Меморијалу „Старо сајмиште“, који је Владина интерресорна радна група предочила представницима жртава. Најновија верзија овог акта разликује се од првобитне, коју је пре пет година израдила Kомисија Града Београда. Према првој, меморијал је требало да се састоји из три музеја: Музеја Холокауста, Музеја српског страдања и Музеја Порајмоса (геноцида над Ромима). Према најновијој, међутим, музеј страдања Рома био би у склопу „Пролазног логора Земун“. Цео

ДW: Хрватски „избрисани“ узалудно траже право на држављанство

3. јул 2019.

Да ли је могуће да некоме буде ускраћено хрватско држављанство, иако су му родитељи, па чак и сестре и браћа, хрватски држављани? Да, могуће је. Таквих жртава бирократије има, према неким проценама, чак 5.000. Пише: Dojče vele Родитељи Милана Шкорића су хрватски држављани који су седамдесетих година прошлог века у тадашњој СФР Југославији отишли да живе у околину Београда. Он је тамо и рођен 1983. године. У детињству је често и дуго боравио код деде и баке у Лици. Али данас је у Хрватској странац и у њој сме да борави три месеца од датума уласка у државу. Наиме, приликом уписа у матичне књиге у Србији, уписано му је држављанство

У ВРТЛОГУ ЧИКАШКИХ МАФИЈАША И УСТАША: Ново светло на убиство Александра Првог Карађорђевића

2. јул 2019.

Иван Миладиновић у новој књизи открива позадину атентата на Александра Првог Карађорђевића. Ковић: Приповедач дао несвакидашњој повести филмску, сценаристичку и књижевну форму Пише: Д. Матовић Многе дилеме из времена владавине краља Александра Првог Карађорђевића су и данас отворене, а политичка позадина атентата на њега у Марсељу 9. октобра 1934. године остала је велика непознаница. Новинар и публициста Иван Миладиновић у књизи „Кад говори мртав краљ“ покушао је у светлу нових и старих чињеница да скине вео историјске таме с марсељске трагедије. Најновије издање Компаније „Новости“ и „Јасена“ вечерас ће бити представљено у Крипти Храма Светог Саве, а од четвртка ће се наћи у продаји. – У марсељском атентату на краља

Срђане, Млађане, Мрђане, ради којег и чијег народа сте гинули?

2. јул 2019.

Да је могла како Козара све да нас прогута данас а из своје утробе врати сву ону поклану чељад, била бих најсрећнија на свијету. Нисмо ми као народ, српски народ, заслужили своје свете Новомученике. Пише: Сандра Благић Организован је бесплатан превоз за све оне који су жељели одати помен мученицима, нејачи, женама, дјеци, старима, изнемоглима који су те крваве 1942. године поклани само јер су били православни. Хорда људи изашла из аутобуса, прошла поред Часног крста, гдје је служен парастос, и кренула каменим степеницама ка споменику. Неки са заставама политичких партија, поједини са петокраком на челу, ријетки са достојним знамењем и правим занимањем. Дошла раја на излет. Ма какав парастос!?

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА