Душан Басташић, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Душан Басташић » Страна 185

Баштионик: Акција добровољног даривања крви

12. јул 2019.

Србско сабрање Баштионик вас позива да дозом најдрагоцјеније течности учествујете у традиционалној Баштиониковој акцији добровољног даривања крви. Позивамо пријатеље и све људе добре воље који су у могућности да дарују крв да нам се придруже. Ово добровољно даривање крви посвећујемо Србима који опстају на страдалном Косову и Метохији позивајући и овај пут сву браћу и сестре да учешћем у пројекту „Задужбина за Косово и Метохију“ помогну србски опстанак на нашим светим просторима. Завод за трансфузијску медицину Републике Српске, Бањалука, ул. Здраве Корде 1 Уторак, 16.7.2019. љ.Г. 8-14ч За све даваоце крви обезбиједили смо симболичан поклон – мајицу „Задужбине за Косово и Метохију“.

Рајилић: ОХР треба да оде из БиХ

12. јул 2019.

ОХР треба да оде из БиХ јер селективним доласком на комеморације жртвама из претходног рата говори да не признаје српске жртве и доприноси још већим подјелама у друштву, рекла је Срни предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић. Божица Живковић Рајилић – Вријеме је да оду и да се прекине селективна правда. Њима су српске жртве нешто нормално, којима не треба одавати почаст. С друге стране, постали су лобисти и пропагатори посебно бошњачких жртава у свијету – навела је Рајилићева, коментаришући став ОХР-а да високи представник у БиХ неће присуствовати комеморацијама српским жртвама док се не престане негирати наводни геноцид у Сребреници и говорити против БиХ. Она

Дарко Младић: ОХР упорно кривотвори истину

12. јул 2019.

Чињеница да су ОХР-у потребни политички услови да би дошли на комеморацију српским жртвама потврђује да је ОХР све вријеме пристрасан, и даље заробљен у пропаганди муслиманске стране и упорно кривотвори истину, оцијенио је Дарко Младић, син некадашњег начелника Главног штаба Војске Републике Српске Ратка Младића. Дарко МладићФото: РТРС Коментаришући одговор ОХР-а на упит Срне зашто високи представник у БиХ Валентин Инцко не присуствује комеморацијама српским већ само бошњачким жртвама, у ком је наведено, између осталог, да ће ОХР то учинити “када поједини говорници на неким од тих комеморација престану негирати да се десио геноцид у Сребреници”, Дарко Младић оцијенио је да је то чисти безобразлук. – Значи, они имају

ДОДИК: У ПУХАРИНАМА ЈЕ БИО ЗЛОЧИН НАД СРПСКИМ НАРОДОМ

12. јул 2019.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да мјеста као што је једно од највећих стратишта под Козаром у Другом свјетском рату – Пухарине у Великом Паланчишту код Приједора, говоре да је намјера била да Срби буду биолошки потпуно уништени. Додик, који је синоћ присуствовао великом црквеном сабору у Пухаринама, рекао је да је то био злочин над српским народом, али да је једнак том злочину био злочин комунистичких власти које су скривале чињенице о злочину над Србима тако што су највећа страдања српског народа означавале као да су жртве фашизма. “Оне у суштини то и јесу, али је чињеница да су локални муслимани, Хрвати и НДХ

ЧАНКОВИЋ: ОГРОМНА ВЕЋИНА СРБА ЈЕ ПРОТИВ НАТО-а

11. јул 2019.

Потписивање петиције против уласка БиХ у НАТО представља подршку званичној политици предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика о неуласку БиХ и Српске у ову војну алијансу, као и одлуци Народне скупштине Републике о војној неутралности Српске, рекао је предсједник Српског народног покрета “Избор је наш” Дане Чанковић. Чанковић је данас на бањалучком Тргу Крајине, гдје је у организацији овог покрета почело потписивање петиције “Потписом против уласка у НАТО-За мир у региону”, рекао новинарима да је огромна већина српског народа против НАТО-а. Он је рекао да ће потписивање ове петиције током љета бити проширено на цијелу Републику Српску, а да ће након прикупљања потписа грађана петиција бити упућена свим институцијама Српске и

Бошко Козарски: ГЕНОЦИД НАД ИСТИНОМ

11. јул 2019.

Како то обично бива у сваком рату, прво страда истина. Лаж, као примарна муниција, у рафалима бива решетана из катодних телевизијских цеви ономад, а данас из свих доступних медија. Првоиспаљена гнусна неистина обично погађа јавност у најманипулативније место, те је сваки накнадни, агресорако-окупаторски и противправни поступак унапред оправдан и подржан од стране те исте, обмануте јавности. У случају неповољног (непланираног) развоја ситуације, као тајно оружје, запад спремно испаљује и својеврсну „нуклеарну“ лаж, често свесно жртвујући стотине живота на чијим гробовима граде наизглед дуготрајну, костима утемељену обману, прозвавши је истином. И то каквом!? Геноцид, реч која је до 1995. имала тежину, издувала се када је њоме названо све оно што се

Милан Ружић: Шта да ради народ који данас напредује само у заостајању

11. јул 2019.

Шта да ради народ који данас напредује само у заостајању? Шта да чинимо кад имамо више стена него Сизифа Милан Ружић (Фото: Искра) Говорити о нечему што је старо пола миленијума у неколико минута је тешко, али кажу да су људи који се речима служе нешто боље од других управо подвижници који би требало да успеју у овоме и који су тих неколико минута, а кроз њих и векова, достојни. Моје је да покушам. У години када славимо 800 година аутокефалности Српске православне цркве, када обележавамо 15 година од погрома на Косову и Метохији, црквене порте су једина места на којима треба говорити. Горажданска штампарија је јединац петвековља овог краја.

Жртве Придворачке јаме коначно ће имати достојно спомен-обиљежје

11. јул 2019.

На требињском градском гробљу у Подгљивљу – ексхумација посмртних остатака Требињаца, страдалих у усташком злочину у Придворачкој јами 1941. Након скоро осам деценија, жртве ће бити достојно сахрањене. У ноћи између 23. и 24. јуна 1941. усташе су убиле, и у јаму бациле 13 Требињаца. У октобру исте године, на иницијативу суграђана и уз помоћ италијанских власти, сахрањени су у Подгљивљу, у заједничку гробницу без спомен -обиљежја. Посмртни остаци шест убијених сахрањени су раније у породичним гробницама. Извор: РТРС

У СУБОТУ ПОЧАСТ СРБИМА УБИЈЕНИМ У СРЕБРЕНИЧКИМ ЛОГОРИМА

10. јул 2019.

Из Удружења грађана “Источна алтернатива” позвали су чланове породица погинулих, логораше и српски народ да се у суботу, 13. јула, у Сребреници придруже члановима овог удружења, који ће одати почаст Србима мученим и убијеним у сребреничким логорима у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Помен страдалима планиран је за 10.00 часова код бивше зграде полиције и Основног суда, који су у протеклом рату били логори. Том приликом биће прислужене свијеће за покој душа настрадалих и постављена спомен-плоча са именима убијених Срба на бившу полицијску зграду, у којој су мучени и убијани заробљени и Срби који су на почетку рата остали у Сребреници, лојални тадашњој муслиманској власти, од којих скоро нико није преживио. Уз

Списак жртава потврђује да су у костурници у Сребреници побијени српски цивили

10. јул 2019.

Коалиција “Заједно за Сребреницу” објавила је данас списак са именима српских цивила чији се посмртни остаци налазе у спомен-костурници у Сребреници и тако демантовали тврдње бошњачких странака у неким медијима да је ријеч о костурници у којој су сахрањени погинули партизани у окршајима са усташама и четницима. – Бошњачке политичке партије, реагујући на недавно постављање крста изнад костурнице, износе лажи да су ту сахрањени партизани и цивили-жртве фашизма. Те изјаве нису тачне, јер су ту посмртни остаци 108 српских цивила, чија се имена знају, већином старијих особа и дјеце, које су у њиховим кућама побиле усташе други дан Тројица, 14. јуна 1943. године – наведено је у саопштењу коалиције коју

Никола Милованчев: Усташки „србосјек“ у партизанском покољу монархиста на Лошињу, септембра 1943.

10. јул 2019.

Много касније почело је у Хрватској да се јавно говори да је циљ усташа и хрватских комуниста био јединствен – независна хрватска држава Никола Милованчев (Фото: Јадовно 1941) У званичној југословенској и српској историографији је седамдесетак година табу тема био прелазак појединих усташких зликоваца у партизанске јединице и њихово даље учешће у злочинима над Србима Хрватске и Босне и Херцеговине – сада под именом Јосипа Броза а не Анте Павелића. Ово прећуткивање је логично а још и данас се сакривају многи документи везани за ратну сарадњу врха Независне државе Хрватске (НДХ) и врхова КП Хрватске односно КП Југославије. Пише: Никола Милованчев Међутим, за упућене, ратна сарадња усташког и партизанског врха

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Четници 28. маја 1941. напали немачку колону

8. јул 2019.

Зашто се у Србији не обележава дан почетка антифашистичке борбе? Закорачили смо у јул, месец који асоцира на рат, окупацију, крај прве Југославије. Буђење тих подсећања неумитно отвара и питања шта се заправо дешавало у Србији тог ратног пролећа и наступајућег устаничког лета. Пише: Иван Миладиновић Више од пола века прослављали смо 7. јул као Дан устанка, као дан почетка оружане борбе народа у Србији против окупатора, када су у Белој Цркви убијена двојица припадника жандармерије квислиншке владе Милана Недића, Богдан Лончар и Миленко Браковић. Славили смо овај дан и после распада СФР Југославије, све до 2001, када је укинут одлуком Владе Србије. КАДА су ветрови времена “одували” са власти

Селак: Без културе сјећања не можемо напријед

8. јул 2019.

Социјалистичка партија гаји сјећање на 4. јули који се у бившој СФРЈ обиљежавао као Дан устанка против страних окупатора и њихових слуга, али и на бројне невине жртве из тог периода због чега смо припремили иницијативу да једна од улица у Бањалуци добије назив Улица шарговачких ученика у помен на 52 ученика школе у Шарговцу које су усташе убиле у школским клупама 1942. године, поручује посланик у Народној скупштини Српске и предсједник бањалучког одбора Социјалистичке партије Горан Селак, у интервјуу за Глас Српске. Горан СелакФото: РТРС – Социјалистичка партија ће се и даље залагати за то да се у Бањалуци и Српској његује култура сјећања на ослободилачке ратове и све

Борис Радаковић: Друга два народа у Приједору у већини су били на страни НДХ и нациста

7. јул 2019.

Коментаришући чланак под насловом Не дамо Козару Додиковим четницима, објављен на интернет страницама Црвена критика, историчар Борис Радаковић написао је на свом Фејзбук профилу слиједеће: “Само за један дан у борби против партизана, из Козарца, погинуло је 206 муслимана, док је за све вријеме рата у партизанима погинуло 158 муслимана са подручја Приједора. Са друге стране, у партизанима је током рата погинуло и 35 Хрвата, док су њихове жртве у редовима усташа и домобрана неколико десетина пута веће. Српске жртве у партизанским јединицама са подручја Приједора броје 2091 борца. Споменимо ту, и неколико стотина муслимана погинулих у редовима Шефкине милиције која се борила на страни усташа, итд. Треба додати и

НАЈПОТРЕСНИЈА ПЕСМА ЈОВАНА ДУЧИЋА: Била је заборављена у Србији, певала о Покољу нашег народа

7. јул 2019.

Извештаје о покољима над Србима од стране усташа, Дучић је прихватио веома тешко. Плакао је, очајавао и туговао над трагедијом свог народа. Тако је, 20.10.1941. године, настала његова мање позната, анатемисана песма “Врбас”. Први пут је, као цитат (!), штампана у америчком издању Дучићевих сабраних дела 1951. године, и то у одељку “Уместо предговора”, Луке М. Пејовића. Из превеликог поштовања према мртвом песнику, Пејовић није желео да свој текст назове предговором. У њему је описао и последње Дучићеве дане, проведене код рођака Михаила Дучића у “Вили на језеру”: У “Вили на Језеру” Дучић је писао, певао и плакао, читајући извештаје о страшним покољима Срба у Босни и у Павелићевој